Nova analiza konsultantske kuće Wood Mackenzie, jedne od najuglednijih svetskih agencija za istraživanje energetskih i rudarskih tržišta, donosi podatak koji bi trebalo da otrezni svakoga ko o litijumu u Srbiji razmišlja kao o pitanju koje može da čeka: kineske kompanije će do 2030. godine kontrolisati 39 odsto globalne proizvodnje litijuma, više nego ikada do sada. Proizvodnja se širi, vlasništvo se koncentriše Paradoks koji WoodMac otkriva je sledeći: dok se proizvodnja lit

Evropa je dobila svoj prvi potpuni proizvodni ciklus litijuma. U zapadnoj Finskoj, u opštini Kaustinen, kompanija Keliber je početkom 2026. godine započela vađenje rude na površinskom kopu Sivajarvi, čime je kontinent po prvi put dobio celokupan lanac od rudnika, preko koncentratora, do rafinerije i to sve unutar radijusa od svega 43 kilometra. Reč je o strateškom resursu. Litijum je ključni materijal za savremenu elektroniku, od električnih vozila do pametnih telefona, a ape

Project Vault, 12 milijardi dolara, i pitanje koje niko u Beogradu ne sme glasno da postavi: zašto bismo mi gledali sa strane? Dok se na ulicama Loznice i Beograda i dalje viče protiv litijuma, u Vašingtonu se 2. februara 2026. dogodilo nešto što će oblikovati globalnu ekonomiju narednih dvadeset godina. Donald Tramp je u Beloj kući, u prisustvu šefice General Motorsa Mary Bare i predstavnika Boeinga, GE Vernove i Western Digitala, pokrenuo Project Vault , strategijsku rezerv

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o kritičnim sirovinama u Vašingtonu, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su 24. aprila 2026. godine prestale da pričaju o transatlantskoj saradnji u domenu strateških resursa i počele da je grade. Za Srbiju, ovo nije vest sa margine. Ovo je vest koja definiše prozor prilike koji se neće držati otvorenim zauvek. Dokument koji su potpisali američki državni sekretar Marko Rubio i evropski komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost

Dok svetska javnost s napetošću prati eskalaciju sukoba u Iranu i strepi nad cenama energenata, u laboratorijama se tiho i u senci geopolitičkih potresa odvija tehnološki proboj koji bi mogao dugoročno promeniti pravila igre u zelenoj tranziciji. Najnovija istraživanja iz Kine ukazuju na potencijalno rešenje jedne od ključnih prepreka za masovnu upotrebu električnih vozila (EV) drastičan pad performansi baterija na niskim temperaturama. Kraj „zimske anksioznosti“? Istraživačk

U martu 2026. godine svet ulazi u novu energetsku realnost. Geopolitički sukobi ponovo potresaju globalna tržišta nafte i gasa, dok evropske ekonomije ubrzano traže načine da smanje svoju zavisnost od fosilnih goriva. Ono što je do juče bila prvenstveno klimatska politika danas postaje pitanje bezbednosti, stabilnosti i ekonomske otpornosti. U takvom okruženju, obnovljivi izvori energije (OIE) pored toga što su alat za smanjenje emisija CO₂ oni su i strateški resurs, svojevr

Evropska unija ulazi u fazu u kojoj zelena tranzicija pored toga što je klimatski projekat postaje pitanje i industrijske strategije, bezbednosti i geopolitičke autonomije. Odluka Evropske komisije da sedam projekata u Španiji proglasi „strateškim projektima“ u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act – CRMA) predstavlja jasan signal: Evropa želi kontrolu nad sopstvenim resursima kako bi bila suverena. Zašto su kritične sirovine postale novo strateško

Dok Evropa još uvek vaga regulative, a Balkan se iscrpljuje u raspravama, Sjedinjene Američke Države su presekle . Početkom februara 2026. godine iz Vašingtona je poslata poruka koja menja globalna pravila igre: kritične sirovine više neće biti prepuštene haosu tržišta . Litijum, kobalt, nikl i retki metali od sada se tretiraju kao ono što zaista jesu strateška imovina , ključna za energetsku tranziciju, industrijsku konkurentnost i nacionalnu bezbednost. Na Critical Mineral

Dok se veći deo Evrope i dalje bori sa papirologijom, regulatornim debatama i političkim oklevanjem, Finska je poslala jasnu i glasnu poruku: energetska budućnost Evrope se gradi sada . Početkom februara 2026. godine stižu potvrde da se projekat Keliber , najnapredniji integrisani litijumski projekat u Evropskoj uniji, nalazi pred samim ciljem. Ovo nije samo vest iz sektora rudarstva, ovo je strateška prekretnica za energetsku bezbednost i industrijsku nezavisnost Evrope . Fi

Dok se u mnogim zemljama Evrope još uvek vodi emotivna rasprava o litijumu, Portugalija je odlučila da ovu temu tretira racionalno, strateški i dugoročno. Rezultat je jasan: Portugalija danas važi za jedan od najuspešnijih evropskih primera kako se litijum može uklopiti u zelenu tranziciju, industrijski razvoj i evropsku stratešku autonomiju . Portugalija već sada ima najveće poznate rezerve litijuma u Evropska unija , ali ključ njenog uspeha nije samo u rudi već u odluci dr

Godina kada je strah pobedio činjenice Ako ste tokom 2024. godine pratili debatu o projektu „Jadar“, gotovo sigurno ste čuli rečenicu: „Čak je i nauka dokazala da će ovaj projekat uništiti Srbiju.“ Društvene mreže su bile preplavljene objavama, Instagram storiji su se delili munjevitom brzinom, protesti su se pozivali na „neoborive dokaze“, a kao glavni argument korišćen je jedan naučni rad objavljen u časopisu Scientific Reports , delu prestižnog Nature portfolija. Za mnoge

Ako je 2025. bila godina strateškog planiranja, 2026. se jasno profilše kao godina implementacije . Dva ključna dokumenta usvojena krajem prošle godine, Strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije (2025–2040) i evropski RESourceEU plan , postavili su okvir u kojem pitanje litijuma izlazi iz zone političkih slogana i ulazi u prostor konkretnih procedura, dozvola i finansijskih odluka. Drugim rečima, rasprava o litijumu se u 2026. više ne vodi na ulici i društvenim mrež

Dok se u srpskoj javnosti i dalje vode žustre debate o tome da li je naša budućnost u poljoprivredi ili industriji, svetska tržišta su u 2025. godini dala nedvosmislen odgovor. Često čujemo populističku tezu da je "bolje izvoziti čvarke i maline nego litijum". Iako niko ne spori značaj domaće hrane, brojke sa globalnih berzi govore surovu istinu: dok mi raspravljamo, svet zarađuje. Podaci za 2025. godinu su jasni, industrijski metali, predvođeni li tijumom i bakrom , ostvari

Dok se u Srbiji i dalje vodi debata o tome da li je litijum šansa ili pretnja, i dok javnim prostorom kruži teza da se kritične sirovine eksploatišu samo u siromašnim državama, iz srca Evrope stiže vest koja menja sve: Nemačka kreće u izgradnju. Kompanija „Vulcan Energy“ upravo je obezbedila finansijski paket od 2,2 milijarde evra (približno 2,6 milijardi dolara) za pokretanje prve faze svog projekta „Lionheart“ u dolini Gornje Rajne. Ovo nije samo vest za berzanske izvešta

Evropska komisija je 3. decembra 2025. godine predstavila novi paket mera pod nazivom RESourceEU , čiji je cilj jačanje ekonomske sigurnosti i obezbeđivanje stabilnog snabdevanja kritičnim sirovinama. U svetu u kojem poremećaji u snabdevanju mogu paralisati ključne industrije, Brisel više ne želi da prepušta stvari slučaju. Lekcije iz prošlosti: Od ruskog gasa do kineskih minerala Trenutna situacija na globalnom tržištu minerala pali crvene alarme u evropskim prestonicama. Vi

Svet se nalazi na ekonomskoj prekretnici kakvu nismo videli decenijama, a najnovije vesti iz Vašingtona potvrđuju ono o čemu struka već dugo govori: kritični minerali nisu samo obična ruda, već pitanje nacionalne bezbednosti broj jedan. Nova američka administracija povukla je potez koji menja globalna pravila igre i otvara vrata zemljama poput Srbije da zauzmu ključno mesto u novoj industrijskoj eri. Kraj kineskog monopola i tržišnih manipulacija Američki ministar finansija S

Dok se svet ubrzano kreće ka energetskoj tranziciji, ozbiljne države ne prepuštaju svoju sudbinu slučaju. Najbolji primer za to je Velika Britanija, koja je svojom strategijom "Vision 2035" poslala jasnu poruku: kritični minerali nisu samo pitanje ekonomije, već nacionalne bezbednosti i očuvanja modernog načina života. Za građane Srbije, koji su zatrpani lavinom dezinformacija, britanski pristup nudi otrežnjujuću lekciju. Litijum je za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek

U modernom svetu, kritični minerali postali su tihi, ali ključni pokretači savremene civilizacije. Gotovo svaki deo naše svakodnevice zavisi od njih, od trenutka kada ujutru uhvatimo telefon, do svih uređaja koji nas okružuju tokom dana. Danas je praktično nemoguće započeti dan bez njih. Od trenutka kada na telefonu pritisnemo „snooze“, preko kuhinjskih aparata, laptopa, električnih vozila, pa do obnovljivih izvora energije svaki uređaj, svaka baterija i gotovo svaki motor za

Kritični minerali, litijum, nikl, kobalt i retke zemlje, danas su srce i krvotok zelene i digitalne transformacije. Bez njih nema baterija za električne automobile, vetroparkova, solarnih kapaciteta, niti naprednih AI i odbrambenih tehnologija. Upravo zato su postali ono što je nafta bila prošlog veka: izvor moći, zavisnosti i geopolitičkog nadmetanja. Trka za ove resurse više nije samo ekonomska, već i borba za političku autonomiju i tehnološku bezbednost. Evropi je sve jasn

Odluka Rio Tinta da „zamrzne“ Jadar dolazi u trenutku kada litijum postaje ono što je nafta bila za 20. vek osnovni resurs nove industrijske revolucije , poluga energetske bezbednosti i geopolitički adut država koje ga poseduju . Danas više od 70% globalne prerade strateških minerala kontroliše Kina, a Evropa se ubrzano bori da smanji zavisnost i obezbedi sopstvene izvore. Zato je EU, na osnovu CRMA, 4. juna 2025. proglasila Jadar jednim od strateških projekata od evropskog