Zaboravite mit o čvarcima: Litijum je ove godine doneo profit kao zlato – da li Srbija odbija "naftu" 21. veka?

Dok se u srpskoj javnosti i dalje vode žustre debate o tome da li je naša budućnost u poljoprivredi ili industriji, svetska tržišta su u 2025. godini dala nedvosmislen odgovor. Često čujemo populističku tezu da je "bolje izvoziti čvarke i maline nego litijum". Iako niko ne spori značaj domaće hrane, brojke sa globalnih berzi govore surovu istinu: dok mi raspravljamo, svet zarađuje.

Podaci za 2025. godinu su jasni, industrijski metali, predvođeni litijumom i bakrom, ostvarili su profitabilnost ravnu zlatu. Ovo nije godina špekulacija; ovo je godina u kojoj je postalo jasno da bez metala nema budućnosti.

Brojke ne lažu: Litijum rame uz rame sa zlatom

Ako pogledamo učinak tržišta u ovoj godini, vidimo da su litijum, bakar, aluminijum i čelik trčali rame uz rame sa plemenitim metalima.

Litijum je ove godine skočio za neverovatnih 30%, dok je bakar porastao za više od 34%.

Šta to znači u praksi? To znači da potražnja nije vođena "strahom" (kao kod zlata), već "ludački snažnom" industrijskom potražnjom za veštačkom inteligencijom (AI) i energetskom tranzicijom.

Džim Viderhold (Jim Wiederhold) iz Bloomberga je to najbolje sumirao: svet prelazi sa ekonomije fosilnih goriva na ekonomiju koju pokreću tehnologije zasnovane na metalima. Budućnost je metalna.

Mit o "ili-ili": Zašto nam trebaju i hrana i baterije

Najveća zabluda koja se plasira građanima Srbije je da moramo da biramo između zdrave hrane i rudarstva. To je lažna dilema. Srbija može i mora da proizvodi hranu, ali nijedna zemlja se nije obogatila samo prodajom sirove hrane. Bogatstvo dolazi iz lanca vrednosti.

Litijum je za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek. Bez njega nema baterija, nema električnih automobila, nema skladištenja obnovljive energije. Ali priča se tu ne završava. Ovi minerali su neophodni za čitav spektar industrija od AI čipova do odbrambenih tehnologija.

Kada kažemo "DA" projektu Jadar, mi kažemo "DA" poziciji Srbije u centru nove industrijske revolucije. Izvoziti samo rudu bila bi greška, ali Srbija ima šansu da privuče fabrike baterija i proizvođače električnih vozila, stvarajući ekosistem koji donosi stostruko veću vrednost od same sirovine.

Geopolitika i bezbednost: Ne smemo biti na meniju

Svet je u 2025. godini shvatio bolnu lekciju: zavisnost od jednog snabdevača je opasna. Kina danas kontroliše preko 70% prerade strateških minerala, što neodoljivo podseća na nekadašnju zavisnost Evrope od ruskog gasa. Poremećaji u snabdevanju mogu paralisati ključne industrije.

Upravo zato je projekat "Jadar" dobio status strateškog projekta od strane Evropske komisije. Evropa traži autonomiju, a Srbija ima jedan od najkvalitetnijih i najistraženijih resursa na kontinentu. Ovo je naša geopolitička karta za 21. vek. Pitanje je samo da li ćemo tu kartu odigrati mudro i u svom interesu, ili ćemo je baciti pod sto.

"Jadar" nije površinski kop

Protivnici projekta često manipulišu strahom, prikazujući apokaliptične slike otvorenih kopova. Istina je drugačija. Od 22 litijumska projekta u Evropi, mnogi su površinski, dok je "Jadar" projektovan kao podzemni rudnik.

Strateški status koji je EU dodelila ovom projektu nije samo birokratska etiketa, već je dokaz da projekat može biti razvijan u skladu sa najstrožim evropskim standardima zaštite životne sredine. Štaviše, jedan od uslova za ovaj status je da projekat mora doneti jasnu korist zemlji domaćinu, Srbiji.

Vreme je za hrabre odluke

Dok se cene aluminijuma i čelika tresu zbog geopolitičkih tenzija i tarifa , litijum ostaje suštinski resurs za kojim vapaj industrije ne jenjava. Potražnja koju generišu AI centri podataka i zelena energija samo će rasti.

Možemo nastaviti da se ponosimo našim čvarcima i treba da se ponosimo. Ali, nemojmo se zavaravati da ćemo prodajom mezetluka izgraditi bolnice, puteve i škole kakve želimo. To se radi industrijalizacijom i pametnim korišćenjem resursa koje nam je priroda dala. Litijum je naša prilika da ne budemo samo posmatrači, već ključni igrači u globalnoj ekonomiji.

Da li ćemo je iskoristiti?