Finska pokrenula prvi zaokružen lanac litijuma u Evropi: Od rudnika do rafinerije na jednom mestu
- Vladimir Kljajić
- May 16
- 2 min read
Evropa je dobila svoj prvi potpuni proizvodni ciklus litijuma. U zapadnoj Finskoj, u opštini Kaustinen, kompanija Keliber je početkom 2026. godine započela vađenje rude na površinskom kopu Sivajarvi, čime je kontinent po prvi put dobio celokupan lanac od rudnika, preko koncentratora, do rafinerije i to sve unutar radijusa od svega 43 kilometra.
Reč je o strateškom resursu. Litijum je ključni materijal za savremenu elektroniku, od električnih vozila do pametnih telefona, a apetit za njim sve češće se poredi sa potražnjom za naftom na početku 20. veka.
Razlika je u tome što je dosadašnji problem Evrope ležao u preradi: sirovine se vade lokalno, a zatim šalju u Aziju na obradu. Finski projekat upravo to menja.
Brojke koje pokazuju razmere
Investicija vredna oko 783 miliona evra operativno je u rukama kompanije Keliber Oj, dok je južnoafrička rudarska grupa Sibanye-Stillwater vlasnik 80 odsto udela, a preostalih 20 odsto drži državna finska kompanija Finnish Minerals Group. Evropska investiciona banka obezbedila je dodatnih 150 miliona evra finansiranja. Kada dostigne pun kapacitet, rafinerija će proizvoditi oko 15.000 tona litijum-hidroksida baterijskog kvaliteta godišnje, što odgovara oko 10 odsto trenutne evropske potražnje. Projekat će direktno zaposliti oko 340 ljudi, a u lokalnoj zajednici od nešto preko 4.000 stanovnika efekti su, prema rečima meštana, sa stanovišta zapošljavanja i ekonomije izuzetno pozitivni.
Zašto je ovo važno za celu Evropu?
Ovaj iskorak ne dešava se slučajno. On je direktan odgovor na Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), zakonodavni okvir EU koji postavlja jasne ciljeve do 2030. godine:
Najmanje 10 odsto godišnjih potreba iz domaće ekstrakcije,
Najmanje 40 odsto iz prerade u Evropi,
Najmanje 25 odsto iz reciklaže. Pravilo diverzifikacije: Nijedna treća zemlja ne sme da pokriva više od 65 odsto godišnjih potreba EU za bilo kojom strateškom sirovinom. Hitnost je realna. Koliko je situacija do sada bila kritična, najbolje pokazuju zvanični podaci Evropske komisije, EU je do pokretanja finskog projekta uvozila čak 81% sirovog litijuma, i neverovatnih 100% prerađenog litijuma baterijskog kvaliteta. Evropa je, dakle, bila potpuno zavisna od azijskih rafinerija, pri čemu se procenjuje da će potražnja za ovim metalom u Evropi porasti dvanaest puta do 2030. i čak dvadeset jedan put do 2050. godine. Da bi se taj jaz premostio, Evropska komisija je odobrila 60 strateških projekata u 13 država članica, a kroz akcioni plan RESourceEU obezbeđeno je najmanje 3 milijarde evra podrške.
Finski model za Srbiju?
Finski model dokazuje ono što struka već dugo tvrdi, zelena tranzicija nije samo ekološka, već i ekonomska prilika, nova radna mesta, strateška nezavisnost i industrijska sigurnost. Litijum nije pretnja kao što se u Srbiji već godina priča, već temelj na kojem Evropa gradi svoju energetsku budućnost. Ono što se nekada vadilo i prerađivalo na drugom kraju sveta, sada se po prvi put u celosti odvija na evropskom tlu po pravilima same Evrope.
