Dok se Srbija svađa oko litijuma, Vašington pravi rezerve za pola veka

Project Vault, 12 milijardi dolara, i pitanje koje niko u Beogradu ne sme glasno da postavi: zašto bismo mi gledali sa strane?

Dok se na ulicama Loznice i Beograda i dalje viče protiv litijuma, u Vašingtonu se 2. februara 2026. dogodilo nešto što će oblikovati globalnu ekonomiju narednih dvadeset godina. Donald Tramp je u Beloj kući, u prisustvu šefice General Motorsa Mary Bare i predstavnika Boeinga, GE Vernove i Western Digitala, pokrenuo Project Vault , strategijsku rezervu kritičnih sirovina vrednu 12 milijardi dolara, finansiranu kreditom EXIM Banke od 10 milijardi i dodatnih skoro 2 milijarde privatnog kapitala.

Cilj je hirurški jasan, izvući američku industriju iz kineskih kandži.

Kina kontroliše oko 60 odsto svetske proizvodnje retkih metala i preko 90 odsto kapaciteta za njihovu preradu. Američki domaći proizvođači prošle godine pokrili su jedva 10 odsto sopstvene potražnje za grafitom i 9 odsto za litijumom. Bez kritičnih sirovina nema ni elektromobilnosti, ni veštačke inteligencije, ni odbrambene industrije, ni iPhone-a u vašem džepu.

I tu dolazimo do Srbije.

Šta je Tramp uradio za godinu dana

Od povratka u Belu kuću, Tramp je odradio ono što Brisel nije uspeo deceniju, pretvorio kritične sirovine u prioritet državne politike. Pentagon je preuzeo udeo u rare-earth kompaniji MP Materials uz garantovanu cenovnu zaštitu. Ministarstvo trgovine je ušlo kapitalno u USA Rare Earth. Državni sekretar Marco Rubio je u martu okupio ministre iz preko 50 zemalja na Critical Minerals Ministerial samitu, uključujući i saveznike sa Zapadnog Balkana.

Project Vault je kruna te strategije.

Za razliku od klasičnih državnih rezervi, ovo nije statična gomila u nekom skladištu, ovo je tržišni mehanizam koji se rotira, pokriva lance snabdevanja unapred, i finansira rafinerije i preradu i u SAD i u savezničkim državama.

A John Jovanović, predsednik EXIM Banke i čovek koji je tokom prvog Trampovog mandata vodio DFC u Beogradu, javno je za Bloomberg Adriju potvrdio: prostor za Zapadni Balkan postoji. „Ako mislite da to ima smisla za vašu zemlju, vašu privredu i vaše lance snabdevanja, želimo da budemo vaš partner."

Litijum je nafta 21. veka i Srbija to zna

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol nedavno je u magazinu Time upozorio da današnja zavisnost od kritičnih minerala podseća na zavisnost Zapada od bliskoistočne nafte sedamdesetih godina. Tada je odgovor bio osnivanje same IEA i strateških naftnih rezervi. Danas je odgovor Project Vault u Vašingtonu i CRMA u Briselu. Logika je identična: kada jedna sila kontroliše više od 70 odsto prerade strateških minerala, a to je tačno ono što Kina danas kontroliše, svaki proizvođač baterija, čipa ili borbenog aviona u slobodnom svetu postaje talac. Paralela sa evropskom zavisnošću od ruskog gasa je očigledna, i to nije slučajnost.

Evropska komisija je 4. juna 2025. uvrstila Jadar među strateške projekte u okviru Critical Raw Materials Act-a. Ukupno je odobreno 22 litijumska projekta sa strateškim statusom u EU, od čega sedam rudnika po istom kriterijumu po kojem su odabrani projekti u Kanadi, Norveškoj, Velikoj Britaniji i Grenlandu. To znači dve stvari koje se u domaćoj raspravi sistematski prećutkuju: prvo, Jadar je morao da prođe filtere zaštite životne sredine identične onima koji važe za zapadne demokratije; drugo, EU je eksplicitno tražila da projekat donese korist i samoj Srbiji. Time se pobija teza da smo kolonija sirovina, sedimo za istim stolom za kojim sedi Otava.

Srpska računica je jasna

Jadarsko ležište je, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, jedno od najvećih u Evropi, sa procenom od 17 odsto ukupnih evropskih rezervi litijuma. Procenjeno je da bi proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata godišnje pokrila baterije za milion električnih vozila. Evropska komisija je u junu 2025. uvrstila Jadar među strateške projekte u okviru CRMA. Sada Vašington otvara drugi paralelni kanal kroz Project Vault i američki kapital, sa garancijama EXIM-a i potencijalnim offtake ugovorima koji eliminišu tržišni rizik.

To znači investicije u prerađivačke kapacitete u Srbiji, hiljade tehnoloških radnih mesta, transfer know-how-a, i pozicija u lancu vrednosti koji ide direktno u Detroit, Minhen i Seul. Sve uz najstrože ekološke standarde koje zapadni kapital, pod budnim okom EXIM-a, EBRD-a i evropskih regulatora, i traži i sprovodi.

Ko zapravo ne želi da Srbija zaradi

Najglasniji protivnici srpskog litijuma šire iste argumente koje plasiraju kremaljski mediji već četiri godine. Naučni rad objavljen u časopisu Mineral Economics 2025. eksplicitno dokumentuje dezinformacionu kampanju sa ruskim vezama koja preuveličava ekološke i zdravstvene rizike Jadara kako bi okrenula javno mnjenje protiv projekta.

Logika je trivijalna, Rusija svoj budžet i ratnu mašinu finansira izvozom nafte i gasa. Svaki električni automobil koji se proizvede u Evropi sa srpskim litijumom je jedan barel manje koji Putin proda. Svaka baterija koja izađe iz Loznice nagriza rusku rentijersku ekonomiju. Takođe, ne treba zaboraviti da Rusija koristi energente da ucenjuje države koje od nje kupuju. Najsvežiji primer je produžetak gasnog aranžmana na samo tri meseca.

Pitanje pred Srbijom 2026. nije više da li je litijum opasan, to su odavno opovrgli najozbiljniji svetski instituti. Pitanje je da li ćemo dozvoliti da nas ostave da gledamo sa strane dok Amerika i Evropa grade ekonomiju 21. veka. Zato što oni koji vrište najglasnije, ne brinu o našoj vodi. Brinu o tuđem gasu.