Litijum 2026: Srbija kao strateški partner Evrope

Ako je 2025. bila godina strateškog planiranja, 2026. se jasno profilše kao godina implementacije. Dva ključna dokumenta usvojena krajem prošle godine, Strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije (2025–2040) i evropski RESourceEU plan, postavili su okvir u kojem pitanje litijuma izlazi iz zone političkih slogana i ulazi u prostor konkretnih procedura, dozvola i finansijskih odluka. Drugim rečima, rasprava o litijumu se u 2026. više ne vodi na ulici i društvenim mrežama, već u institucijama, studijama, ugovorima i nadzoru.

Ovo je godina u kojoj se odlučuje da li će Srbija biti akter ili posmatrač u evropskoj trci za baterijama.

Novi mandat za Jadar: između papira i terena

Usvajanjem Strategije za period 2025–2040, Vlada Srbije je poslala jasan signal tržištu i partnerima: litijum je ponovo deo dugoročne razvojne vizije zemlje. Ipak, 2026. ne znači automatski bagere na terenu. Naprotiv ona označava početak najzahtevnije faze projekta: administrativne, naučne i pravne provere. Centralna tačka ove godine biće Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA). Vlada je eksplicitno uslovila svaku potencijalnu eksploataciju ispunjavanjem najviših ekoloških standarda, što ovu godinu čini testom transparentnosti bez presedana.

Javnost, stručnjaci i civilni sektor imaće priliku i odgovornost da pod lupom prate svaki korak procesa. EIA nije formalnost, već jedini pravni mehanizam koji razdvaja projekat od realizacije njegovog punog potencijala, procenjenog na oko 58.000 tona litijum-karbonata godišnje. Za građane Srbije, važno je razjasniti jednu ključnu stvar: ekološka cena i ekološki rizik nisu isto. Ekološka cena postoji u svakom industrijskom procesu od energetike do poljoprivrede. Ekološki rizik, međutim, zavisi od tehnologije, kontrole, nadzora i odgovornosti. Upravo u tom prostoru Srbija ima mogućnost da odlučuje.

Evropski akcelerator: mehanizmi su sada aktivni

Ono što 2026. izdvaja od svih prethodnih godina jeste ulazak Evropske unije sa punim institucionalnim i finansijskim kapacitetom. RESourceEU plan, usvojen u decembru, u 2026. prelazi iz faze dokumenta u fazu primene. Kao dopuna Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), ovaj plan donosi konkretne instrumente koji će se osetiti već u prvim mesecima godine:

• Finansijska mobilizacija – deo od planiranih 3 milijarde evra namenjen je smanjenju investicionog rizika (de-risking) u partnerskim zemljama, među kojima je i Srbija.

• Povezivanje lanaca vrednosti – direktno povezivanje rudarskih projekata sa evropskim proizvođačima automobila i baterija (offtakers), čime se obezbeđuju dugoročni ugovori, stabilnost cena i predvidivost tržišta.
  

S obzirom na to da projekat „Jadar“ već ima status strateškog projekta u očima Brisela, 2026. bi mogla doneti prve ozbiljne ponude za zajedničko finansiranje ili dugoročni otkup pod uslovom da se regulatorni procesi u Srbiji završe na transparentan i kredibilan način.

Ključne tačke pritiska u narednih 12 meseci

Usklađivanje srpskih i evropskih interesa stvara složenu, ali i priliku punu dinamike. Tri tačke će definisati 2026:

1. Dozvole vs. vreme

CRMA predviđa skraćene rokove za izdavanje dozvola strateškim projektima. Ključno pitanje je kako će se evropski pritisak za efikasnošću uskladiti sa domaćim procedurama i političkom osetljivošću teme.

2. Standardi na testu

EU insistira na najvišim ESG standardima. 2026. je godina u kojoj ti standardi prestaju da budu deklaracija i postaju praksa. Pitanje je da li će evropski nadzor umiriti domaće strahove ili će se doživeti kao nametanje spolja.

3. Javna odgovornost

Za građane Srbije, ključno pitanje više nije da li Evropi treba litijum, to je već odlučeno. Pravo pitanje je da li Srbija želi da taj proces kontroliše kroz pravila i nadzor, ili da se povuče i prepusti odluke drugima, bez ikakvog uticaja.

Godina 2026. neće biti godina čekanja. Sa jasnim mapama puta iz Beograda i Brisela, ulazimo u fazu u kojoj se strateški dokumenti sudaraju sa realnošću na terenu.

Za evropsku industriju električnih vozila, Srbija je strateška tačka.

Važno je razumeti jednu stvar: odbijanje odluke nije neutralan čin. I to je izbor sa svojim posledicama po ekonomiju, tehnologiju, energetsku bezbednost i međunarodnu poziciju zemlje.

Pitanje koje 2026. postavlja nije da li će se litijum koristiti u Evropi. Pitanje je da li će Srbija biti deo zelene tranzicije ili njen posmatrač.