46 novih strateških projekata: Evropa zatvara litijumski krug, Srbija nije na spisku
Evropska komisija je 9. oktobra izabrala 46 novih strateških projekata za kritične sirovine. Sedam ih je za litijum, svi su u državama članicama, a neki su odmah preko naše granice.
Novi projekti nalaze se u 16 država članica, a izabrani su između 102 prijave pristigle na drugi poziv, zatvoren u januaru. Na spisku su Bugarska i Rumunija, naši susedi, kao i Grčka. Osam projekata odnosi se na vađenje rude, 11 na preradu, 19 na reciklažu, a još osam objedinjuje više faza. Zajedno pokrivaju 15 od 17 strateških sirovina.
Litijumski krug se zatvara
Najviše projekata vezano je za baterije: 12 za nikl, 10 za kobalt, sedam za litijum, pet za mangan i četiri za grafit. Tu su i četiri projekta za retke zemlje, tri za volfram i dva za magnezijum.
Važnija od broja je računica koju je Komisija objavila uz spisak. Sa 47 projekata u Uniji izabranih u martu 2025. i 13 u trećim zemljama iz juna iste godine, ukupno ih je 106. Ako svi budu ostvareni, Unija bi mogla u potpunosti da ispuni ciljeve za 2030. za vađenje, preradu i reciklažu litijuma. Ti ciljevi su 10% godišnje potrošnje iz sopstvenih rudnika, 40% iz sopstvene prerade i 25% iz reciklaže.
To je za sada procena kapaciteta na papiru, a ne proizvodnja. Smer je ipak jasan.
Dozvole stižu, novac takođe
Prvi talas pokazuje da status donosi i konkretne rezultate. Od projekata izabranih 2025, njih 25 završilo je procenu uticaja na životnu sredinu, a 17 je dobilo građevinsku dozvolu. Komisija to pripisuje jedinstvenim kontaktnim tačkama u državama članicama, koje ubrzavaju postupke.
Od decembra, kada je predstavljen plan RESourceEU, mobilisano je više od dve milijarde evra kroz Fond za inovacije, državnu pomoć i Evropsku investicionu banku. Mehanizam koji spaja ponudu i tražnju sirovina do sada je doneo više od 30 uparivanja za 10 materijala.
„Smanjiti zavisnost, povećati proizvodnju u Evropi“, sažeo je pristup izvršni potpredsednik Komisije Stefan Sežurne.
Sledi i evropski centar za sirovine
Istih dana pomerila se i institucionalna strana priče. Odbor Evropskog parlamenta za industriju (ITRE) podržao je 8. oktobra izmene Zakona o kritičnim sirovinama kojima se osniva Evropski centar za kritične sirovine, prenosi MLex. Centar bi trebalo da pomaže industriji u obezbeđivanju snabdevanja, između ostalog i stvaranjem zaliha.
Prema pisanju Agence Europe, poslanici traže da Komisija do kraja 2026. predloži i sedište centra, a o dinamici osnivanja dan ranije su raspravljali ambasadori država članica. Do konačnog teksta predstoje pregovori Parlamenta i Saveta.
Gde je tu Srbija
Na novom spisku nema projekta iz Srbije. To nije odbijanje: sve 102 prijave u ovom krugu odnosile su se na projekte u državama članicama.
Jadar je status strateškog projekta dobio u junu 2025, među 13 projekata van Unije, i formalno ga i dalje ima. Projekat je, međutim, u režimu održavanja i očuvanja, a rokovi od 27 meseci za izdavanje dozvola obavezuju samo države članice.
Zato je ova vest za Srbiju važnija nego što izgleda. Dok je Jadar stajao, Evropa je dobila sedam novih litijumskih projekata sa rokovima, kontaktnim tačkama i pristupom novcu. Ako Unija ciljeve za litijum može da dostigne projektima koji već imaju status, Jadar joj svakog meseca treba malo manje.
Komisija je najavila novi poziv za prijavu strateških projekata pred kraj 2026. Do tada će se videti da li Srbija u taj razgovor ulazi sa postupkom i rokovima ili samo sa nalazištem.
Izvori: Evropska komisija, saopštenje IP/26/2113 (9. oktobar 2026); MLex (8. oktobar 2026); Agence Europe (6. oktobar 2026).
