Kraj mita o „kolonijama“: Nemačka gradi najveći litijumski projekat u Evropi

Dok se u Srbiji i dalje vodi debata o tome da li je litijum šansa ili pretnja, i dok javnim prostorom kruži teza da se kritične sirovine eksploatišu samo u siromašnim državama, iz srca Evrope stiže vest koja menja sve: Nemačka kreće u izgradnju.

Kompanija „Vulcan Energy“ upravo je obezbedila finansijski paket od 2,2 milijarde evra (približno 2,6 milijardi dolara) za pokretanje prve faze svog projekta „Lionheart“ u dolini Gornje Rajne. Ovo nije samo vest za berzanske izveštaje, u pitanju je geopolitička prekretnica. Najjača ekonomija Evropske unije ovim potezom šalje jasnu poruku, nema zelene tranzicije, nema automobilske industrije i nema energetske nezavisnosti bez sopstvenog litijuma.

Ako je dobro za Rajnu, dobro je za Evropu

Projekat u Nemačkoj, koji se nalazi u gusto naseljenoj regiji, ima za cilj proizvodnju 24.000 tona litijum-hidroksida godišnje, što je dovoljno za baterije za oko 500.000 električnih vozila svake godine. Ono što je posebno važno naglasiti onima koji tvrde da je rudarstvo rezervisano za periferiju, jeste ko stoji iza ovog projekta.

Nije reč samo o privatnom kapitalu. Nemačka država je direktno uključena. Nemački državni fond za sirovine (KfW) ulaže 150 miliona evra vlasničkog kapitala, što je prvo ulaganje ovog fonda u istoriji, dok Evropska investiciona banka (EIB) obezbeđuje zajam od 250 miliona evra. Dakle, Berlin i Brisel ne samo da dozvoljavaju eksploataciju, oni je aktivno finansiraju novcem poreskih obveznika. Izvršni direktor kompanije, Frensis Vedin, potvrdio je: „Ploča je donela konačnu investicionu odluku... lopate kreću u zemlju ovog petka“.

Geopolitika 21. veka: Litijum je nova nafta

Zašto se Nemačkoj ovoliko žuri? Odgovor leži u novoj geopolitičkoj realnosti. Litijum je za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek, bez njega nema industrijskog razvoja zasnovanog na novim tehnologijama.

Evropa je naučila lekciju sa ruskim gasom i ne želi da napravi istu grešku sa Kinom, koja trenutno kontroliše više od 70% prerade strateških minerala.

Upravo zato je Evropska unija usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA). Cilj ovog akta je jasan: smanjiti zavisnost od uvoza i diversifikovati snabdevanje. Na teritoriji EU status strateškog projekta dobila su 22 litijumska projekta, među kojima je i 7 rudnika. Ovi minerali su pitanje nacionalne bezbednosti, ne samo ekonomije. Nemačka je shvatila da uvoz sirovina više nije garancija stabilnosti, sopstvena proizvodnja jeste.

Gde je tu Srbija i projekat „Jadar“?

U ovom širem evropskom mozaiku, projekat „Jadar“ u Srbiji ima specifičnu i strateški važnu ulogu. Baš kao i nemački projekat, i „Jadar“ je prepoznat kao strateški resurs. Evropska komisija je 4. juna 2025. uvrstila „Jadar“ na listu strateških projekata na osnovu CRMA akta.

Sličnosti su očigledne, ali postoje i razlike koje idu u prilog sigurnosti. Dok nemački projekat koristi geotermalne vode (što je tehnološki izazovno i inovativno), „Jadar“ bi bio podzemni rudnik gde se ruda vadi iz čvrste stene.

Ono što ih povezuje je ključni uslov EU: najviši ekološki standardi. Status strateškog projekta EU ne dobija se „na lepe oči“, on podrazumeva da projekat mora biti razvijan u skladu sa strogim evropskim zakonima o zaštiti životne sredine i da mora doneti korist lokalnoj zajednici i državi domaćinu.

Ako Nemačka, zemlja sa možda najstrožim ekološkim propisima na svetu, otvara rudnike i postrojenja za preradu litijuma u dolini Rajne, argument da je litijum prljava tehnologija rezervisana za „siromašne“ pada u vodu.

Voz koji ne smemo propustiti

Svet se menja. Potražnja za bakrom, litijumom i retkim materijalima raste jer su oni osnova za AI čipove, odbrambene tehnologije i zelenu energiju. Nemačka je svoju odluku donela ona želi da bude lider, a ne zavisnik.

Projekat „Jadar“ trenutno prolazi kroz rigorozne zakonske procedure i studije uticaja na životnu sredinu. To je proces koji zahteva vreme i transparentnost. Ali, dok čekamo naučnu potvrdu, jedno je sigurno: priča da Evropa ne kopa kod sebe je lažna. Nemačka kopa. Nemačka ulaže milijarde. Pitanje je samo da li će Srbija iskoristiti svoje ležište, koje je jedno od najkvalitetnijih u Evropi, da postane strateški partner EU, ili ćemo ostati posmatrači dok se nova industrijska revolucija dešava u komšiluku.