Litijum postaje strateški adut: Amerika menja globalna pravila igre

Dok Evropa još uvek vaga regulative, a Balkan se iscrpljuje u raspravama, Sjedinjene Američke Države su presekle. Početkom februara 2026. godine iz Vašingtona je poslata poruka koja menja globalna pravila igre: kritične sirovine više neće biti prepuštene haosu tržišta. Litijum, kobalt, nikl i retki metali od sada se tretiraju kao ono što zaista jesu strateška imovina, ključna za energetsku tranziciju, industrijsku konkurentnost i nacionalnu bezbednost.

Na Critical Minerals Ministerial-u u Vašingtonu, okupilo se više od 50 država zajedno sa Evropskom komisijom. Konsenzus je bio jasan: era zavisnosti, dampinga i cenovnih manipulacija se završava.

Cena ispod koje se ne ide: nova realnost za litijum i kritične metale

Američki potpredsednik JD Vance najavio je potez bez presedana u savremenoj ekonomiji sirovina, uvođenje „price floor“ sistema, odnosno minimalnih garantovanih cena za kritične minerale.

U praksi, to znači sledeće:

• kraj veštačkog obaranja cena i dampinga

• sigurnost za investitore u rudarstvu i preradi

• stabilnost za države koje žele da razvijaju sopstvene resurse

• stratešku prednost Zapada u odnosu na Kinu

  
  

Drugim rečima: ko kontroliše litijum, kontroliše polugu moći u 21. veku. Tržište više nije neutralan prostor, ono postaje alat strateške politike.

Globalni savez umesto kineskog monopola

Na istom skupu, SAD su pokrenule FORGE - Forum on Resource Geostrategic Engagement, koji zamenjuje dosadašnji Minerals Security Partnership. Cilj FORGE-a je jasan i otvoreno politički: razbijanje koncentracije tržišta kritičnih sirovina koje su decenijama bile sredstvo geopolitičke ucene.

Rezultati su vidljivi odmah:

• potpisano je 11 novih bilateralnih sporazuma o kritičnim mineralima

• aktivirani su novi mehanizmi javnog i privatnog finansiranja

• pokrenuti su zajednički projekti rudarstva, prerade i reciklaže

U ovom okviru, litijum se više ne posmatra kao „ekološki problem“, već kao ključ zelene tranzicije, AI industrije i energetske stabilnosti.

30+ milijardi dolara: politika iza koje stoji novac

Reči bez kapitala ne znače mnogo ali u ovom slučaju, kapital je već na stolu. Američka vlada je u poslednjih šest meseci mobilisala preko 30 milijardi dolara za projekte kritičnih sirovina širom sveta: od rudnika i prerade, do baterija i reciklaže.

Posebno se izdvaja Project Vault, strateška rezerva kritičnih minerala SAD, finansirana kreditom od 10 milijardi dolara, najvećim u istoriji EXIM banke.

Poruka tržištu je brutalno jasna: Ako imate resurse, Zapad ima novac. Ako nemate strategiju, imaćete problem.

A gde je Evropa – i gde je Srbija?

Dok SAD već uvode garantovane cene i strateške rezerve, Evropa tek gradi regulatorni okvir. Upravo tu se otvara prostor za države koje imaju resurse, ali i političku hrabrost da ih uključe u globalni lanac vrednosti.

Litijum, bor, bakar, nikl nisu „kontroverzne teme“, već ulaznica u novu industrijsku revoluciju. Ko ostane van tog procesa, postaće uvoznik sopstvene energetske budućnosti.

Za zemlje poput Srbije, koje raspolažu strateškim sirovinama, ovo nije ideološko pitanje već istorijski prozor koji se ne otvara dva puta.

Odluke donete u Vašingtonu u februaru 2026. označavaju prelomni trenutak:

• litijum nije neprijatelj ekologije

• kritične sirovine nisu kolonijalizam

• zelena tranzicija bez rudarstva – ne postoji

  
  

Pitanje više nije da li, već ko i pod čijim pravilima. A svet je upravo dobio odgovor.