Amerika uvodi „garantovane cene“ za litijum – Šta ovo donosi Srbiji?

Svet se nalazi na ekonomskoj prekretnici kakvu nismo videli decenijama, a najnovije vesti iz Vašingtona potvrđuju ono o čemu struka već dugo govori: kritični minerali nisu samo obična ruda, već pitanje nacionalne bezbednosti broj jedan. Nova američka administracija povukla je potez koji menja globalna pravila igre i otvara vrata zemljama poput Srbije da zauzmu ključno mesto u novoj industrijskoj eri.

Kraj kineskog monopola i tržišnih manipulacija

Američki ministar finansija Skot Besent je najavio revolucionarnu meru pre par nedelje, Sjedinjene Američke Države uvešće „donju granicu cene“ (price floors) za strateške industrije kako bi se direktno suprotstavile dominaciji Kine. Ovo je odgovor na dugogodišnju praksu Pekinga da obaranjem cena uništava konkurenciju i održava monopol nad retkim mineralima.

Besent je bio jasan: „Kada se suočavate sa netržišnom ekonomijom poput Kine, morate primeniti industrijsku politiku“. Plan uključuje ne samo garantovane cene, već i formiranje strateških rezervi minerala, pa čak i mogućnost da država preuzme vlasničke udele u ključnim kompanijama kako bi osigurala lanac snabdevanja.

Za rudarski sektor ovo je vest decenije. To znači da projekti eksploatacije litijuma i kritičnih sirovina više neće zavisiti od nestabilnih berzanskih cena koje diktira Istok. Zapad gradi sopstveni, siguran sistem, a profitabilnost tih projekata sada dobija snažnu geopolitičku garanciju.

Litijum kao nova nafta

Zašto je ovo presudno za nas? Zato što je litijum za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek. Bez njega nema baterija, električnih automobila, skladištenja obnovljive energije, ali ni modernih odbrambenih sistema. (Pročitajte prethodni tekst na Zelenoj Agendi i saznajte gde sve koristimo kritične sirovine u svakodnevnom životu)

Srbija u svojim rukama drži „Jadar“, jedno od najkvalitetnijih i najdetaljnije istraženih ležišta u Evropi. U trenutku kada Amerika i Evropska unija traže načine da smanje zavisnost od uvoza, Srbija se pozicionira kao strateški partner.

Evropska unija je već prepoznala ovaj potencijal dodeljivanjem strateškog statusa navedenom projektu ali i za čak 22 litijumska projekta na svojoj teritoriji. Važno je istaći da mnogi od njih podrazumevaju otvorene kopove, dok je „Jadar“ projektovan kao podzemni rudnik, što uz najnovije tehnologije garantuje poštovanje visokih ekoloških standarda.

Geopolitika ispred ideologije

Zelena tranzicija je prerasla okvire ekologije, ona je postala pitanje opstanka industrije. Vašington razume da energetska sigurnost zahteva pouzdane saveznike. Nedavni potezi Kine, koja je pooštrila kontrolu izvoza retkih minerala kao odgovor na trgovinske tenzije, pokazuju koliko je rizično zavisiti od samo jednog izvora.

Kao što je 1970-ih formirana Međunarodna agencija za energiju zbog naftne krize, danas se formira globalni savez za kritične minerale. Srbija ne sme ostati izvan tog toka. Naša zemlja ima priliku da balansira nacionalne interese sa međunarodnim partnerstvima i da pametno upravlja resursom koji je neophodan celom svetu.

Šansa koja se ne propušta

Dok Amerika najavljuje da će brzim potezima slomiti stranu dominaciju nad tržištem , a EU ulaže u partnerstva sa resursno bogatim zemljama, pozicija Srbije postaje jasnija.

Uz američke garancije cena koje stabilizuju tržište i evropsku potražnju koja garantuje plasman, rizik investiranja se drastično smanjuje. Projekat „Jadar“ trenutno prolazi kroz detaljne procedure i studije uticaja na životnu sredinu, ali globalni kontekst nam šalje poruku: onaj ko kontroliše resurse, kontroliše budućnost. Srbija ima resurs, sada je na nama da ga iskoristimo za ekonomski preporod.