Kako kritični minerali oblikuju naš svakodnevni život

U modernom svetu, kritični minerali postali su tihi, ali ključni pokretači savremene civilizacije. Gotovo svaki deo naše svakodnevice zavisi od njih, od trenutka kada ujutru uhvatimo telefon, do svih uređaja koji nas okružuju tokom dana. Danas je praktično nemoguće započeti dan bez njih. Od trenutka kada na telefonu pritisnemo „snooze“, preko kuhinjskih aparata, laptopa, električnih vozila, pa do obnovljivih izvora energije svaki uređaj, svaka baterija i gotovo svaki motor zavise od litijuma, kobalta, mangana ili retkih zemalja poput neodimijuma i disprozijuma.

Kada ujutru pritisnemo „snooze“ na telefonu, već tada aktiviramo čitav ekosistem kritičnih minerala. Zvučnik, touch screen, vibracija i baterija rade zahvaljujući desetinama metala od litijuma i kobalta do indijuma i neodimijuma.

U jednom jedinom pametnom telefonu nalazi se više od 30 različitih minerala, ugrađenih u kućište, elektroniku, procesor i svaki mikroskopski sastavni deo. To je najbolji primer koliko su kritični minerali postali nevidljivi, ali nezamenljivi deo naše svakodnevice.

Uzmimo u obzir i globalnu sliku. Procene pokazuju da više od 60% svetske populacije koristi pametni telefon što znači najmanje 4,88 milijardi uređaja prepunih minerala. Svaki od njih sadrži desetine elemenata neophodnih za funkcionisanje, što jasno pokazuje razmere naše zavisnosti od kritičnih sirovina.

Ova tehnološka zavisnost istovremeno znači i geopolitičku zavisnost. Litijum je u 21. veku postao ono što je nafta bila za 20. vek. On je ključni element za baterije električnih automobila, skladištenje energije iz obnovljivih izvora, AI čipove, medicinsku opremu i odbrambene sisteme.

Zbog toga kritični minerali sada postaju resurs koji određuje političku i ekonomsku snagu država.

Globalni poredak trenutno zavisi od nekoliko ključnih činjenica: više od 70% prerade strateških minerala obavlja se u Kini, a kada su u pitanju retke zemlje čak preko 90%. Nedavni kineski potezi, poput ograničenja izvoza navedenih elemenata, za samo nekoliko nedelja izazvali su zastoje u evropskoj automobilskoj industriji i pokazali koliko je svetska ekonomija ranjiva na prekide u lancima snabdevanja. Ovo potvrđuje

staro pravilo energetike i industrije je da zavisnost od jednog dobavljača znači ranjivost celog sistema.

Kada pogledamo oko sebe u bilo kojoj prostoriji, postaje očigledno da kritični minerali nisu samo deo moderne tehnologije oni su utkani u svaki detalj našeg doma. LED lampe u spavaćoj sobi svetle zahvaljujući galijumu i indijumu, dok se ventilatori okreću uz pomoć motora napravljenih od retkih zemalja. I najobičniji predmeti, poput lavaboa, kade, WC šolje i pločica, zasnivaju se na mineralima poput kaolinita, kvarca i cirkonijuma, koji im daju čvrstinu i belinu.

U kupatilu, električni brijači i četkice za zube rade na snažnim magnetima od retkih zemalja, istim onima koji pokreću gotovo svaki kućni aparat od frižidera i mašine za sudove, do mikrotalasne i aparata za kafu. Ako radite od kuće, u kućnoj kancelariji, laptopi i tableti zavise od lantana, cerijuma i neodimijuma kako bi pružili dug vek baterije i oštre ekrane, dok televizori u dnevnoj sobi koriste kritične minerale za precizne boje, jačinu svetla i energetsku efikasnost. Čak su i zvučnici napravljeni od retkih zemalja. Jasno je da su kritični minerali odavno postali nevidljivi stubovi našeg svakodnevnog života bez njih bi moderni dom jednostavno prestao da funkcioniše. Kritični minerali ne pokreću samo naše telefone i kućne aparate oni pokreću i globalnu industriju.

Magneti su srce modernog automobila: koriste se za upravljanje kočnicama, servo-upravljačem i električnim podizačima prozora.

Električna vozila iako nemaju štetnih gasova, ne prave buku, ipak zahtevaju čak šest puta više minerala od benzinskih, prvenstveno zbog baterija i snažnih elektromotora. Kada su kineske vlasti usporile izvoz kritičnih sirovina, automobilske kompanije u SAD i Evropi suočile su se sa nestašicama, a pojedine fabrike komponenti u EU bile su primorane da se zatvore u roku od samo dva meseca.

Ovi poremećaji pogađaju i sektor čiste energije litijum, kobalt i mangan su nezamenljivi za vetroturbine, a brojni strateški minerali potrebni su za izradu solarnih panela.

Ali najdramatičniji uticaj vidi se u odbrani. Savremeni sistemi naoružanja od dronova do borbenih aviona u ogromnoj meri zavise od retkih zemalja. Jedan F-35 sadrži više od 400 kilograma ovih materijala, dok nuklearne podmornice klase Virginia zahtevaju i do 4.600 kilograma. Dva najkritičnija elementa za odbranu, terbijum i disprozijum, gotovo u potpunosti dolaze iz Kine, koja kontroliše 80% globalne proizvodnje i preko 90% prerade retkih zemalja. Upravo zato je za zemlje poput SAD ovo postalo pitanje nacionalne bezbednosti, bez retkih zemalja nema naprednih magneta, nema pogonskih sistema, nema preciznog naoružanja.

Zbog toga se širom sveta ubrzava diplomatska trka za obezbeđivanje stabilnih lanaca snabdevanja. SAD i Australija potpisale su okvirni sporazum vredan 13 milijardi dolara, a Vašington sklapa partnerstva sa Japanom, Saudijskom Arabijom i zemljama Centralne Azije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će proći najmanje decenija pre nego što se uspostavi kapacitet koji može da konkuriše Kini. Do tada, svet ostaje u svojevrsnoj geopolitičkoj ravnoteži trci u kojoj „prekid slavine“ retkih zemalja nikome ne bi koristio, ali u kojoj Kina i dalje drži sve ključne karte.

Takođe, nama bliža Evropa preduzima ozbiljne korake da izgradi sopstvenu dugoročnu sigurnost i smanji geopolitički rizik. Evropska unija je kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) definisala 22 strateška litijumska projekta kojima daje političku i finansijsku podršku. Među njima je i Jadar, koji je zvanično dobio status strateškog projekta EU. Ovaj status potvrđuje da projekat može da se razvija uz najviše ekološke standarde, kao i da mora doneti koristi Srbiji isti kriterijum koji važi za projekte u Norveškoj, Kanadi, Velikoj Britaniji i Grenlandu.

Srbija se zato našla u centru jedne od najvažnijih industrijskih tranzicija našeg vremena. Ležište Jadar je jedno od najkvalitetnijih litijumskih ležišta na kontinentu i, uz odgovorno upravljanje, Srbija može da postane ključni partner EU u lancu vrednosti baterija i kritičnih minerala. To znači pozicioniranje u vrh nove industrijske revolucije, ali i obavezu da ceo proces bude sproveden transparentno, u skladu sa zakonom, naučnim standardima i interesima nas građana.

Kritični minerali oblikuju našu svakodnevicu mnogo više nego što toga postajemo svesni. Oni oblikuju i svet u kojem ćemo živeti za deset, dvadeset i trideset godina.

Ako donesemo odluke zasnovane na znanju, dijalogu i transparentnosti, kritični minerali mogu postati šansa za ubrzan razvoj Srbije.