Zelena agenda: Da li Srbija gubi istorijsku šansu?

Odluka Rio Tinta da „zamrzne“ Jadar dolazi u trenutku kada litijum postaje ono što je nafta bila za 20. vek osnovni resurs nove industrijske revolucije, poluga energetske bezbednosti i geopolitički adut država koje ga poseduju . Danas više od 70% globalne prerade strateških minerala kontroliše Kina, a Evropa se ubrzano bori da smanji zavisnost i obezbedi sopstvene izvore. Zato je EU, na osnovu CRMA, 4. juna 2025. proglasila Jadar jednim od strateških projekata od evropskog značaja, jedini takav projekat izvan teritorije EU.

Upravo to otvara ključno pitanje:

Da li Srbija ovim korakom gubi najveću razvojnu i geopolitičku šansu svoje generacije?

1. Lavina dezinformacija i politički mitovi

Malo koji projekat u Srbiji je bio meta tolike količine dezinformacija, viralnih manipulacija i politički motivisanih mitova kao Jadar. U protekle tri godine javnim prostorom su dominirale poruke da će „Zapadna Srbija nestati“, da će „Drina biti zatrovana“, da će „eksplozije litijuma devastirati region“, iako nijedna od tih tvrdnji nije imala uporište u geološkim podacima, zakonskim procedurama, niti u standardima koje projekat mora da ispuni.

Činjenice kažu upravo suprotno: projekat bi morao da ispuni najstrože ekološke i društvene standarde, uključujući studiju o uticaju na životnu sredinu, javne rasprave, transparentnost postupka i standarde ekvivalente EU pravilima pre bilo kakve izgradnje,

ali u atmosferi dominirane strahom i dezinformacijama, racionalna debata je postala nemoguća.

Rezultat? Srbija je platila cenu lažnih narativa izgubljenim poverenjem, investicijama i propuštenom strateškom prilikom. Deo nevladinih organizacija su se nažalost pridružile širenju laži i pogrešnih narativa.

2. Geopolitička realnost: litijum je karta za 21. vek

Litijum i kritični minerali danas ne pokreću samo energetiku, već pokreću odbrambenu industriju, AI čipove, baterije, skladištenje energije i čitave lance visoke tehnologije. Trampova administracija je to prepoznala i počela ubrzano da radi na novim partnerstvima od početka godine.

Nedostatak litijuma i drugih kritičnih sirovina ne znači samo ekonomski problem, već direktno narušava tehnološku i nacionalnu bezbednost. Pouke iz 1970-ih i globalne naftne krize nisu izgubljene: kao što je tada nastala IEA, danas se globalno formiraju sistemi koordinacije kritičnih minerala kako bi se izbegla zavisnost od jedne sile, pre svega Kine.

U tome Srbija ima jedinstvenu poziciju: ležište Jadar spada među najkvalitetnija i najdetaljnije istražena u Evropi, sa potencijalom da postane stub evropske autonomije u baterijskoj industriji.

3. EU strateški status - propuštena šansa svetskih razmera

Uvrštavanje Jadra na listu strateških projekata EU nije bila formalnost. To je bila potvrda da se projekat može razvijati:

• u skladu sa najvišim evropskim ekološkim standardima

• pod uslovom da donosi direktnu korist Srbiji kao deo evropske industrijske politike, ne protiv nje.

  
  

To je trebalo da obezbedi Srbiji pristup budućoj gigafabrika mreži, evropskim investicijama, visokotehnološkim radnim mestima i industrijskoj transformaciji.

Umesto toga rizikujemo da evropske kompanije zaključe da je Srbija nepredvidiv partner, i da se investicije preusmere u Portugal, Finsku, Mađarsku ili Češku.

4. Ekonomija budućnosti ili povratak u periferiju?

Litijum je ulaznica u lance visoke vrednosti:

• baterije

• skladištenje energije

• razvoj materijala

• reciklaža

• zelena tranzicija
  

Ako Evropa pronađe druge partnere, Srbija neće izgubiti samo rudnik izgubiće čitavu industriju koja je mogla da ostane ovde decenijama

Dok svet trči da obezbedi kritične minerale, Srbija stoji u mestu. Dok druge države traže svoju ulogu u novoj globalnoj energetskoj arhitekturi, mi dozvoljavamo da dezinformacije i politički mitovi oblikuju budućnost.

Ako se Jadar trajno ugasi, posledice neće biti kratkoročne. Srbija će izgubiti istorijsku šansu da iz sirovinske ekonomije pređe u industrijsku ekonomiju budućnosti i da postane strateški evropski partner u jednoj od najvažnijih industrija 21. veka.