Trgovinski sporazum EU–SAD: Litijum i kobalt bez carina, nova faza zelene tranzicije

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su postigle istorijski sporazum 28. jula 2025. godine, kojim ukidaju carine na niz strateških proizvoda, uključujući kritične sirovine (CRM), iako SAD uvode 15% carina na veliki segment uvoza iz EU. Ovaj potez dodatno učvršćuje transatlantsku ekonomsku saradnju i predstavlja ključni iskorak ka bezbednijim i održivijim lancima snabdevanja u eri zelene i digitalne tranzicije.

Šta znači režim „nula za nula“?

Sporazum predviđa ukidanje carina na oko 70 milijardi evra vredne robe, uključujući i kritične sirovine, poluprovodnike i delove za avio-industriju. Poseban fokus stavljen je na sirovine koje su od suštinskog značaja za zelene tehnologije kao što su litijum, kobalt, grafit, retke zemne elemente, nikal i druge.

Cilj je da se obezbedi veća predvidivost i otpornost tržišta, posebno u trenutku kada je globalna potražnja za ovim materijalima u porastu zbog prelaska na čistu energiju i električnu mobilnost.

Takođe, ovaj režim „nula za nula“ za kritične sirovine predstavlja duboko geopolitičko i strateško usklađivanje. Uklanjanjem trgovinskih barijera za ove specifične materijale, EU i SAD signaliziraju zajedničku posvećenost smanjenju rizika u svojim lancima snabdevanja od zavisnosti o jednom izvoru, posebno Kini.

Ovo je implicitno priznanje da tržišne snage same po sebi nisu dovoljne za obezbeđivanje ovih vitalnih resursa i da su aktivna politička intervencija i transatlantska saradnja neophodne za izgradnju otpornosti protiv ekonomske prinude i obezbeđivanje uspeha njihovih zelenih tranzicija. Ovo sporazum podiže izvan jednostavnog trgovinskog pakta na ključni element zapadne ekonomske sigurnosti i klimatske strategije.

Litijum za energetsku tranziciju i bezbednost

Litijum se ističe kao kamen temeljac kritičnih sirovina, nezamenljiv za globalni prelazak na čistu energiju. Njegova jedinstvena svojstva, uključujući visoku gustinu energije, dug životni vek ciklusa, mogućnosti brzog punjenja i nisku stopu samopražnjenja, čine ga preferiranim rešenjem za moderne potrebe skladištenja energije. Litijum-jonske baterije su u srcu revolucije električnih vozila (EV), omogućavajući duge domete vožnje, brzo ubrzanje i kratko vreme

punjenja.  Pored transporta, ove baterije igraju ključnu ulogu u sistemima obnovljive energije, skladišteći višak energije generisane iz obnoviljivih izvora poput sunca i vetra kako bi stabilizovale mrežu i obezbedile pouzdano, 24/7 snabdevanje čistom energijom. Potražnja za litijumom se očekuje da eksplodira, predviđa se da će evropska potražnja do 2030. porasti čak 12 puta u odnosu na današnji nivo.

EU je kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) već identifikovala litijum kao strateški prioritet. Njegov cilj je da obezbedi snažne, otporne i održive lance vrednosti za kritične sirovine unutar EU. Do sada je podržano 47 strateških projekata od kojih se 22 odnose na litijum u EU i 13 drugih sirovina van EU, od koji je jedan iz Srbije kada je u pitanju litijum. Dok su SAD sa više Trampovih izvršnih predsedničkih odluka ove godine aktivirale mehanizme nacionalne sigurnosti kako bi učvrstili snabdevanje kritičnim sirovinama kroz nove domaće rudnike.

Pored litijuma tu su i kobalt, retke zemlje, grafit, magnezijum i druge kritične sirovine

• Kobalt - neophodan za katode baterija i elektroniku. Većinu kobalta EU uvozi iz Demokratske Republike Kongo (posredno, kroz rafiniranje u drugim zemljama). Kobalt obezbeđuje stabilnost i gustinu energije baterija.

• Retke zemlje (lantanidi poput neodijuma, disprozijuma i praseodimijuma), grupa od 17 metala čija su jaka magnetna svojstva od suštinskog značaja za trajni magneti u generatorima vetroturbina, elektromotorima EV vozila, ali i za laserske i odbrambene tehnologije. Kina dominira globalnim tržištem retkih zemalja (preko 60% ekstrakcije i 90% prerade, što stvara geopolitički rizik za snabdevanje Evrope.

• Grafit - koristi se za anode litijumskih baterija. EU gotovo sav prirodni grafit uvozi, pretežno iz Kine. Sa rastom proizvodnje baterija, tražnja za grafitom ubrzano raste, a globalna ponuda se jedva nosi sa potražnjom.

• Magnezijum - laki metal neophodan za aluminijumske legure u auto-industriji i proizvodnji aviona. EU je praktično 100% uvozno zavisna za magnezijum, najvećim delom iz Kineec.europa.eu. Kineska ograničenja izvoza magnezijuma 2021. pokazala su koliko brzo evropska proizvodnja može stati bez ovog inputa.

• Galijum i germanijum – visokotehnološki metali korišćeni u poluprovodnicima, solarnim panelima i optičkim vlaknima. Nedavno je Kina uvela kontrolu izvoza galijuma i germanijuma, što je izazvalo zabrinutost u EU jer su ovi elementi ključni za fotonaponske ćelije i 5G/6G telekomunikacionu opremu. Evropa trenutno nema dovoljnu sopstvenu proizvodnju i zavisi od uvoza ovih materijala.

Trgovinski podaci i značaj partnerstva

Važno je napomenuti da se proizvodnja litijuma, kobalta i nikla u SAD smanjila u 2024. godini zbog prekomerne ponude, što dodatno podstiče potrebu za stabilnim i diversifikovanim uvozom i otvara prostor za saradnju sa pouzdanim partnerima poput EU.

Sporazum EU i SAD o „nula za nula“ tarifama za kritične sirovine predstavlja značajan korak ka izgradnji sigurnih lanaca snabdevanja i ubrzanju zelene tranzicije. Litijum i druge ključne sirovine dobijaju centralno mesto u industrijskim politikama Zapada, što otvara vrata za nove investicije, saradnju i strateško pozicioniranje zemalja poput Srbije.

Zajednički nastup EU i SAD pokazuje da borba protiv klimatskih promena više nije samo pitanje tehnologije već i pitanje resursa, bezbednosti i geopolitičke koordinacije.