Svetski lideri G7 i kritični minerali za zelenu tranziciju

U svetu koji žudi za čistom energijom, G7, grupa sedam najrazvijenijih država sveta, (Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Kinada), čuva ključeve zelene budućnosti kroz Akcioni plan za kritične minerale. 

Nova G7 inicijativa za održive lance snabdevanja

Lideri G7 zemalja usvojili su 17. juna 2025. ambiciozni Akcioni plan za kritične minerale, prepoznavši da su minerali poput litijuma, kobalta i retkih zemalja „gradivni blokovi“ digitalne i energetski održive ekonomije budućnosti. Plan naglašava transparentne i održive lance snabdevanja i obavezu G7 na principe poput transparentnosti, diverzifikacije izvora, bezbednosti, održivih rudarskih praksi i pouzdanosti u snabdevanju ovim sirovinama. Konkretno, G7 će raditi na uvođenju standarda koji odražavaju realne troškove odgovorne eksploatacije, poštujući zaštitu životne sredine, prava radnika i lokalnih zajednica, uz jačanje propratnih mehanizama (traceability) i borbu protiv korupcije. Sve ovo ima za cilj da kritični minerali budu nabavljani i korišćeni na način koji podstiče održivi razvoj, a ne da stvara nove ekološke ili socijalne probleme.

Diverzifikacija izvora i cirkularna ekonomija

Jedan od stubova akcionog plana je diverzifikacija izvora, smanjenje zavisnosti od pojedinačnih zemalja ili regija kroz širenje baze dobavljača. G7 poručuje da će, gde god je moguće, stimulisati otvaranje novih rudnika, preradu i proizvodnju kritičnih minerala unutar G7 i partnerskih zemalja, kao i „onshoring“ ovih aktivnosti bliže kući. Planom se predviđaju podsticaji za investicije u projekte eksploatacije i lokalnu preradu/valorizaciju minerala, čime bi se pomogao razvoj domaćih kapaciteta i tehnologija. Istovremeno, velika pažnja posvećena je reciklaži i cirkularnoj ekonomiji, G7 namerava da ojača prikupljanje i recikliranje baterija i elektronskog otpada bogatog kritičnim metalima. Kroz povećanje učešća recikliranih materijala, smanjila bi se potreba za novom rudarskom proizvodnjom i rizik od nestašica u budućnosti. Stručnjaci ističu da je reciklaža ključna za održivu dostupnost ovih resursa što se više materijala ponovo upotrebi, to će oni postati manje „retki“, uz manje potrebe za novim vađenjem iz prirode. Ipak, trenutni kapaciteti recikliranja za litijum, kobalt i dr. još uvek zaostaju za naglim skokom potražnje, pa će inovacije i investicije i na tom polju biti neophodne.

Geopolitički kontekst: zašto sada?

Ova inicijativa dolazi u trenutku izuzetno izražene globalne borbe za resurse potrebne za čistu energiju. Kina trenutno dominira tržištem kritičnih minerala, kontroliše oko 60% svetske proizvodnje i čak 85% kapaciteta prerade tih sirovina. Pored toga, Kina ima istorijat korišćenja izvoza mineralnih sirovina kao geopolitičkog aduta: svojim udelom u retkim zemljama i drugim ključnim materijalima, više puta je ograničavala izvoz u trenucima političkih tenzija, čime je praktično koristila monopolski položaj kao sredstvo pritiska. G7 zemlje zato žele da umanje ovakvu ranjivost prevelika zavisnost od Kine i „nekonkurentske prakse“ koje ona sprovodi u ovom sektoru ocenjene su kao direktan rizik po ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Rat u Ukrajini i globalna energetska kriza dodatno su osvetlili opasnosti oslanjanja na nestabilne lance snabdevanja. Sve to je ubrzalo donošenje akcije: diverzifikacijom izvora snabdevanja (npr. partnerstvima sa Afrikom, Latinskom Amerikom, Australijom) i koordinisanim odgovorom na poremećaje na tržištu (kao što su nagle zabrane izvoza ili skokovi cena), G7 nastoji da predupredi buduće krize. Važno je napomenuti da plan iako eksplicitno ne imenuje Kinu očito predstavlja reakciju na njen dominantan položaj i šalje poruku o potrebi „konstruktivnih i stabilnih odnosa“ uz poziv Pekingu da se uzdrži od narušavanja tržišta prekomernim kapacitetima ili kontrolom ponude.

Litijum i kobalt – nezamenjivi za zelenu tranziciju

Zelena tranzicija neminovno povećava potražnju za kritičnim sirovinama poput litijuma i kobalta, koje su ključne komponente tehnologija za čistu energiju. Litijum je prozvan „belim zlatom“ za baterije – koristi se u katodama gotovo svih litijum-jonskih baterija koje napajaju električna vozila, solarne sisteme skladištenja energije, mobilne telefone i laptopove. Globalna proizvodnja litijuma ubrzano raste prateći pre svega bum električnih vozila. Oko 87% ukupno proizvedenog litijuma danas odlazi na proizvodnju baterija, što ilustruje koliki je uticaj elektrifikacije transporta i obnovljivih izvora na potražnju za ovim metalom. Na tržištu litijuma dominira nekoliko zemalja Australija proizvodi gotovo polovinu svetskog litijuma, Čile oko četvrtinu, a Kina približno jednu petinu. Zajedno sa Argentinom, ove zemlje čine preko 90% globalne ponude.

Geološka „litijumska trilaterala“ u Južnoj Americi Čile, Argentin i Bolivija krije ogromne resurse ovog metala u svojim slanim jezerima, iako Bolivija tek treba da pokrene značajniju proizvodnju. Rezerve litijuma procenjuju se na oko 30 miliona tona na globalnom nivou, pri čemu samo Čile drži oko 9,3 miliona tona (otprilike jednu trećinu svetskih rezervi), a značajne zalihe imaju i Australija (~7,7 Mt) i Argentina (~4 Mt). Očekuje se da će potražnja za litijumom nastaviti ubrzano da raste prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), da bismo dosegli ciljeve neto-nula emisija, do 2030. će biti potrebno tri puta više kritičnih minerala poput litijuma nego danas, a do 2040. čak četiri puta više. Već 2024. globalna potrošnja litijuma procenjena je na 220.000 tona (skok od 29% u odnosu na 2023.), što ilustruje koliko brzo raste tražnja.

Kobalt je drugi vitalni element zelene tranzicije. Kao ključni sastojak katoda mnogih tipova litijum-jonskih baterija, kobalt obezbeđuje stabilnost i visoku energetsku gustinu baterija za električne automobile i skladištenje energije. Pored toga, kobalt se koristi i u superlegurama za avionske motore, alatima i katalizatorima, ali baterije postaju dominantna namena u Kini, najvećem svetskom tržištu, čak 87% potrošnje kobalta odlazi na industriju litijum-jonskih baterija. Specifičnost kobalta je izrazita geografska koncentracija rudarske proizvodnje: Demokratska Republika Kongo (DR Kongo) proizvodi blizu tri četvrtine svetskog kobalta, daleko ispred svih ostalih zemalja. Slede daleko iza Indonezija (~7% svetske proizvodnje) i Australija (~2–3%), dok druge zemlje imaju još manje udele.

Ovakva dominacija jedne države nosi rizike DR Kongo se suočava sa političkim nestabilnostima i izazovima u oblasti ljudskih prava i zaštite životne sredine u rudnicima, što baca senku na održivost lanca snabdevanja. Još jedan sloj kompleksnosti dodaje činjenica da Kina kontroliše većinu rafinacije kobalta: kobalt iz Konga se uglavnom izvozi kao poluprerađena ruda u Kinu, koja zatim proizvodi više od 70% rafinisanog kobalta.

Doprinos borbi protiv klimatskih promena

Inicijativa G7 za kritične minerale ima strateški značaj za klimatske ciljeve. Bez stabilnog pristupa litijumu, kobaltu i drugim kritičnim sirovinama, tempo izgradnje solarnih elektrana, vetroparkova, baterijskih skladišta i električnih vozila bio bi ozbiljno ugrožen. Time bi i globalni napori za smanjenje emisija trpeli, jer su ovi minerali ključni za tehnologije čiste energije. Akcioni plan G7 zato indirektno služi i kao klimatska mera, jačanjem sigurnosti snabdevanja smanjiće se rizik od zastoja u energetskoj tranziciji zbog nestašica materijala. Takođe, insistiranjem na održivim standardima eksploatacije i većem učešću recikliranih materijala, plan želi da osigura da „zelena tranzicija“ zaista bude zelena u svakom pogledu, tj. da se ne dešava nauštrb životne sredine ili lokalnih zajednica. Ulaganja u nove projekte rudarstva i prerade uz istovremenu primenu ekoloških standarda mogu učiniti lance snabdevanja otpornijim i manje karbonski intenzivnim. Na primer, kraće i transparentnije rute snabdevanja znače manje transportnih emisija, dok reciklaža metala iz starih baterija štedi energiju u odnosu na primarnu proizvodnju.

Perspektivno, globalna potražnja za baterijskim metalima će eksplodirati kako svet ubrzava akcije protiv klimatskih promena. IEA procenjuje da će se, čak i uz postojeće planove, do 2030. godine potražnja za litijum-jonskim baterijama uvećati 3-4 puta, a do 2040. i više. Uspeh u borbi protiv klimatskih promena stoga će umnogome zavisiti od toga da li ćemo obezbediti dovoljno kritičnih minerala na odgovoran način. G7 Akcioni plan za kritične minerale predstavlja korak u tom pravcu, kroz međunarodnu saradnju želi se sprečiti da „usko grlo“ u vidu mineralnih sirovina zakoči razvoj čiste energije. Kako je istaknuto na samitu, potrošnja ovih minerala ubrzano raste i prerada litijuma, kobalta, grafita i retkih elemenata već sada predstavlja ključnu slabu tačku za industriju čiste energije. Upravo zato, koordinacija najrazvijenijih ekonomija sveta na diversifikaciji, investicijama i standardizaciji tržišta kritičnih minerala može osigurati da tranzicija na obnovljive izvore bude brža, sigurnija i održivija.

G7 Akcioni plan za kritične minerale nije samo strateški potez za ekonomsku bezbednost, već i ključna podrška globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Obezbeđujući stabilne i održive lance snabdevanja litijumom, kobaltom i drugim kritičnim mineralima, G7 pomaže da se ubrza zelena tranzicija i osigura energetski održiva budućnost.