Od uglja do čiste energije: Vreme je za pametne baterije
- Vladimir Kljajić
- Aug 5
- 3 min read
Globalni energetski sektor prolazi kroz transformaciju bez presedana, vođenu ubrzanim usvajanjem niskougljeničnih izvora energije. Izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA), Electricity Mid-Year Update 2025, pruža ključne uvide u ove promene, naglašavajući globalne trendove u proizvodnji, potrošnji i emisijama električne energije.
Ovi trendovi su od vitalnog značaja i za Zelenu agendu za Zapadni Balkan, strategiju Evropske unije usmerenu na smanjenje upotrebe fosilnih goriva u regionu. Prelazak na obnovljive izvore energije nije samo ekološki imperativ, već i ekonomska šansa za Zapadni Balkan da ubrza dekarbonizaciju i unapredi kvalitet života.
Globalni energetski impuls i dominacija obnovljivih izvora
Globalna potražnja za električnom energijom nastavlja snažno da raste, sa prognozama od 3,3% za 2025. i 3,7% za 2026. godinu. Razlozi uključuju razvoj industrije, povećanu potrebu za klimatizacijom, rast elektrifikacije i sve veću potrošnju u data centrima.
Istovremeno, globalna proizvodnja električne energije doživljava temeljnu promenu: očekuje se da će obnovljivi izvori prestići proizvodnju iz uglja već 2025. ili najkasnije 2026. godine što predstavlja istorijski preokret. Udeo uglja u ukupnoj proizvodnji pašće ispod 33% po prvi put u poslednjih 100 godina.
Prema IEA, vetroelektrane i solarni PV sistemi čine preko 90% povećanja globalne potražnje za električnom energijom u 2025. Njihov kombinovani udeo u globalnoj proizvodnji porašće sa 15% u 2024. na gotovo 20% do 2026. godine. Nuklearna i hidroenergija dodatno učvršćuju niskougljenični miks, obezbeđujući stabilnost i pouzdanost.
Dekarbonizacija i smanjenje emisija
Globalni prelazak na čiste izvore energije ima direktan uticaj na emisije CO₂. Očekuje se da će globalne emisije iz sektora proizvodnje električne energije dostići plato tokom 2025. godine, uz blag pad prognoziran za 2026. godinu.
Ohrabrujuće je što ovaj trend pokazuje da se ekonomski razvoj može odvijati bez proporcionalnog rasta emisija. Intenzitet ugljenika u globalnoj proizvodnji električne energije opadaće po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,7% do 2026. godine. Dok Kina i EU beleže značajan pad emisija, Indija i jugoistočna Azija i dalje beleže rast, što naglašava potrebu za globalnom saradnjom u borbi protiv klimatskih promena.
Cene električne energije i važnost baterija
Cene električne energije na globalnom nivou prikazuju kompleksnu sliku. Prosečne veleprodajne cene su porasle u Evropi, SAD-u i Japanu u prvoj polovini 2025. godine, pre svega zbog viših cena gasa.
Međutim, na tržištima sa visokom penetracijom obnovljivih izvora poput Nemačke, Holandije i Španije, sve češće se javljaju negativne cene električne energije. Do ovoga dolazi kada ponuda iz obnovljivih izvora premaši potražnju, pa proizvođači moraju da plate da bi energija bila preuzeta iz mreže.
Ovaj fenomen podvlači ključnu ulogu baterija i sistema za skladištenje energije. Baterijski sistemi omogućavaju skladištenje viška električne energije proizvedene u periodima niske potražnje i njeno puštanje u mrežu kada je potražnja viša ili kada obnovljivi izvori nisu dostupni.
Za Zapadni Balkan, integracija baterijskih sistema je od suštinskog značaja kako bi se iskoristio potencijal obnovljivih izvora, izbegla nestabilnost mreže i smanjili troškovi energije, posebno za industriju, koja se u EU suočava sa znatno višim cenama nego u SAD-u.
Posledice za Zapadni Balkan
Za uspešnu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu, neophodno je preduzeti zajedničke korake u regionu. Prvi korak podrazumeva ubrzanje implementacije obnovljivih izvora energije kroz pojednostavljene administrativne procedure i stvaranje stabilnog regulatornog okvira koji će privući i zadržati investitore. Paralelno s tim, ključno je uložiti u modernizaciju mrežne infrastrukture i razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije, koji će obezbediti stabilnost elektroenergetskog sistema u uslovima sve većeg oslanjanja na intermitentne izvore odnosno one izvore koji ne proizvode energiju konstantno već isprekidano kao što je slučaj sa solarnim panelima, hidroelektranama ili vetroparkovima. Poseban akcenat treba staviti na jačanje programa energetske efikasnosti kako bi se smanjila ukupna potrošnja i ublažilo energetsko siromaštvo. Takođe, potrebno je preusmeriti finansijska sredstva sa fosilnih goriva na zelene projekte koji su u skladu sa ciljevima dekarbonizacije. Na kraju, jačanje regionalne saradnje u oblasti energetike doprineće većoj sigurnosti, efikasnosti i otpornosti celokupnog sistema u regionu.
Svakako globalni energetski trendovi nedvosmisleno ukazuju na to da je zelena tranzicija ekonomski i politički neizbežna. Za Zapadni Balkan, to je prilika da se ostvari bolji kvalitet života i ubrza razvoj. Uz političku volju, strateške investicije i saradnju u regionu, Zapadni Balkan može postati primer uspešne energetske tranzicije i zelene transformacije.
