Od G7 do Jadra: Kako litijum postaje valuta budućnosti

Na nedavnom samitu G7 u Kananaskisu, lideri najuticajnijih ekonomija sveta usvojili su Mapu puta za tržišta kritičnih minerala zasnovanih na standardima, čime su potvrdili da budućnost globalne ekonomije zavisi od transparentnih, održivih i pouzdanih lanaca snabdevanja. Cilj ovog plana je da se smanji zavisnost od tržišta pod uticajem netržišnih praksi i poveća otpornost globalnih lanaca vrednosti u oblastima poput litijuma, kobalta, nikla i retkih zemnih elemenata. Lideri su se obavezali da obezbede trgovinu zasnovanu na poverenju, visokim ekološkim standardima i interoperabilnim sistemima praćenja porekla sirovina, čime bi se postavili temelji nove, zelene industrijske ekonomije.

Paralelno s tim, Kanada je u novembru 2025. predstavila ambiciozan budžet sa više milijardi dolara ulaganja u sektor rudarstva i kritičnih minerala, uključujući formiranje suverenog fonda od dve milijarde kanadskih dolara namenjenog investicijama u domaće projekte litijuma, nikla i bakra. Vlada je najavila i poreske olakšice za rudarsku infrastrukturu, kao i širenje poreskih kredita na dvanaest novih minerala neophodnih za energetsku tranziciju i digitalne tehnologije.

Kanada je takođe odlučila da će ubrzati rudarske projekte vredne 6,4 milijarde kanadskih dolara (4,6 milijardi američkih) u okviru Alijanse za proizvodnju kritičnih minerala, izjavio je ministar energetike i prirodnih resursa Tim Hodgson.

Ova odluka objavljena je na kraju dvodnevnog sastanka ministara energetike i životne sredine zemalja G7 u Torontu. Hodgson je istakao da će Kanada i njeni G7 partneri mobilisati javni i privatni kapital za ubrzanje proizvodnje grafita, skandijuma i retkih zemnih elemenata. Kao deo ove alijanse, Kanada je potpisala oftek sporazume sa kompanijama Rio Tinto iz Australije i Nouveau Monde Graphite iz Kvebeka, koji podrazumevaju unapred dogovorenu kupovinu buduće proizvodnje po utvrđenim cenama. Sve ove inicijative prate strogi zahtevi za zaštitu životne sredine, konsultacije sa lokalnim zajednicama i poštovanje međunarodnih ESG standarda, što Kanadu pozicionira kao jednog od globalnih lidera u održivom rudarstvu. Ove mere jasno pokazuju da se kritični minerali više ne posmatraju samo kao resurs, već kao instrument nacionalne bezbednosti i industrijskog suvereniteta.

Srbija i evropski lanac vrednosti

U tom kontekstu, Srbija ima priliku da postane ključni partner Evrope u razvoju održivih lanaca snabdevanja. Projekat Jadar, jedno od najdetaljnije istraženih u Evropi, dobilo je status strateškog projekta Evropske unije u okviru EU Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). Odluka Evropske komisije iz juna 2025. godine potvrđuje da projekat može biti razvijen u skladu sa evropskim standardima zaštite životne sredine i doneće konkretne koristi lokalnoj zajednici.

Takav status otvara vrata uključivanju Srbije u evropski “Battery Passport” sistem, kao i u zajedničku mrežu za praćenje i transparentnost porekla sirovina. Time Srbija dobija mogućnost da uđe u evropski lanac dodate vrednosti, a ne samo da izvozi sirovine.

Litijum: karta geopolitičke moći

Litijum postaje geopolitički adut koji oblikuje odnose između država i kontinenata. Dok Kina i dalje kontroliše više od 70% globalne prerade strateških minerala, Zapad gradi sopstvene kapacitete i partnerstva sa pouzdanim demokratijama.

G7 plan i kanadski investicioni model pokazuju kako se ekonomska bezbednost, zelena tranzicija i tehnološki razvoj stapaju u novu industrijsku politiku 21. veka. U toj globalnoj slagalici, Srbija može biti evropski most između resursa i standarda, država koja povezuje ekološku odgovornost, tehnološki napredak i geopolitičku stabilnost. U svetu koji ubrzano prelazi sa fosilnih goriva na baterije, zemlje koje razumeju značaj litijuma imaju mogućnost da budu deo sadašnjosti ali i budućnosti.