Litijumska groznica: Brisel pokreće novu industrijsku revoluciju

Trgovinske tenzije i (ne)dodirljive sirovine

Početak 2025. godine obeležile su nove trgovinske tenzije između Vašingtona i ostatka sveta. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doveo je do eskalacije trgovinskog rata - visoke carine uvedene su na širok spektar kineskih proizvoda, što je izazvalo oštre reakcije Pekinga i Evropske unije koje najavljuju kontramere. Ipak, Trampova administracija pažljivo izostavlja carine na određene kritične sirovine, svesna američke zavisnosti od kineskog uvoza. Još 2019. godine retki metali i slični resursi bili su izuzeti iz tarifa, upravo zbog ključne uloge koju igraju u potrošačkoj elektronici, zelenoj energetici i vojnoj industriji. Udar na ove sirovine više bi pogodio američke kompanije nego Kinu, što jasno oslikava njihov geopolitički značaj.

Litijum ne čeka: Evropa gradi rudnike dok svet ulazi u novu sirovinsku trku

Kolika je zavisnost Zapada od kineskih sirovina?

Podaci govore sami za sebe: Kina dominira globalnom preradom kritičnih sirovina neophodnih za energetsku tranziciju. Skoro dve trećine prerade litijuma i 75% prerade kobalta odvija se u Kini. U oblasti retkih zemnih elemenata, kineski udeo dostiže čak 90%. To znači da su i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija izrazito zavisne od Kine kada je reč o ključnim komponentama za baterije, vetroturbine, solarne panele i drugo. Ova ranjivost postala je očigledna tokom trgovinskih tenzija 2018. godine, kada je Kina zapretila obustavom izvoza retkih metala. Danas je sirovinska bezbednost u fokusu strateških dokumenata i u Vašingtonu i u Briselu.

EU reaguje: Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA)

Evropska unija je odgovorila donošenjem Zakona o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act – CRMA), usvojenog krajem 2023. godine. Ciljevi su jasni: do 2030. najmanje 10% potreba za ključnim sirovinama mora se pokrivati iz eksploatacije unutar Unije, 40% prerade mora se odvijati u EU, dok se 25% mora dobijati iz reciklaže. Nijedna treća zemlja ne bi smela imati više od 65% udela u snabdevanju bilo kojom strateškom sirovinom – prag koji Kina daleko premašuje kod litijuma i retkih metala.

CRMA predviđa identifikaciju i ubrzani razvoj strateških projekata u oblasti rudarstva, prerade i reciklaže. Evropska komisija je u martu 2025. objavila listu od 47 projekata u 13 država članica, od Portugala i Finske do Rumunije. Projekti pokrivaju sve faze lanca vrednosti – 25 rudarskih, 24 za preradu i 10 za reciklažu, pri čemu neki obuhvataju više faza.

Dodatno, zakon predviđa skraćene procedure: dozvola za rudnik mora biti rešena u roku od 27 meseci, dok za preradu i reciklažu rok iznosi 15 meseci. Uvođenje vremenskih ograničenja i obezbeđivanje finansijske podrške putem nacionalnih banaka i Evropske investicione banke pokazuje da je Brisel spreman da podstakne domaću proizvodnju – čak i po cenu narušavanja nekih dosadašnjih ekoloških tabua.

Litijum u fokusu: od Portugala do Finske

Među strateškim projektima posebno se ističu oni vezani za litijum – čak 22 projekta bave se eksploatacijom, preradom ili reciklažom ovog „belog zlata“. Tek sedam se odnosi na otvaranje novih rudnika, dok se ostali fokusiraju na preradu i reciklažu. Neki od ključnih primera uključuju:

• Barroso (Portugal) - Projekat kompanije Savannah Resources predviđa eksploataciju spodumena na severu zemlje. Sa procenjenim rezervama od oko 28 miliona tona rude bogate litijumom, ovo je jedno od najvažnijih litijumskih nalazišta u Evropi. Uprkos lokalnom otporu, projekat je dobio podršku vlade i pravosudnog sistema kao strateški interes.

• Keliber (Finska) - Integrisani projekat kompanije Keliber Oy, podržan od strane EU, uključuje rudnik u Laponiji i rafineriju litijum-hidroksida u Kokkoli. Planirana godišnja proizvodnja je 15.000 tona litijum-hidroksida, uz radni vek od najmanje 16 godina. Projekat ima finansijsku podršku od 500 miliona evra putem „zelenog kredita“.

• EMILI (Francuska) - Projekat kompanije Imerys u centralnoj Francuskoj uključuje podzemni rudnik i postrojenje za preradu. Planira se godišnja proizvodnja od 34.000 tona litijum-hidroksida, što je dovoljno za oko 700.000 električnih vozila godišnje. Investicija od 1 milijardu evra je deo strategije Francuske za postizanje strateške autonomije.

Takođe vredi pomenuti projekte poput Cinovec u Češkoj, Vulcan Energy i Eramet u Nemačkoj i Francuskoj, koji dobijaju litijum iz geotermalnih voda, kao i brojne pogone za reciklažu baterija, uključujući Northvolt Revolt u Švedskoj.

Komisija očekuje da će se ovim projektima dostići ciljevi za litijum i kobalt do 2030, dok se značajan napredak očekuje i za grafit, nikal i mangan. Ukupna procenjena vrednost investicija iznosi oko 22,5 milijardi evra - što jasno pokazuje da je EU rešena da više ne bude zavisna i ranjiva.

Zemlje širom sveta sve više shvataju da era jeftinih i lako dostupnih sirovina pripada prošlosti. U novoj geopolitičkoj realnosti, države i regionalni blokovi takmiče se za pristup resursima – ekonomskim, diplomatskim i tehnološkim sredstvima. Evropa je odabrala da deluje. Litijum i druge kritične sirovine postaju strateški prioritet, a eksploatacija više nije tabu. Fokus se pomera sa pitanja da li, na pitanje gde i kako - uz ispunjenje visokih standarda održivosti, koristi za lokalne zajednice i zaštitu životne sredine.