Litijum u Evropi: Barroso, Keliber, Zero Carbon Lithium i strateški kontekst

Litijum je ključna sirovina za zelenu tranziciju, a Evropa nastoji da smanji zavisnost od uvoza razvojem domaćih projekata. Ovaj tekst analizira tri vodeća projekta u okvriu Evropske unije, Barroso (Portugal), Keliber (Finska) i Zero Carbon Lithium (Nemačka), uz širi ekonomski i globalni kontekst.

1. Barroso Lithium projekat (Portugal)

• Faza i kapacitet: Projekat u opštini Boticas, koji vodi Savannah Resources, u fazi je odobravanja, sa planiranom proizvodnjom od 2027. Najveće evropsko ležište spodumena (28 miliona tona rude) i može obezbediti 1,5 miliona tona godišnje, dovoljno za baterije za oko 500.000 električnih vozila.

• Ekološke mere i izazovi: Savannah Resources navodi da se konstantno trudi da smanji negativan uticaj na životnu sredinu i da će koristi električna rudarska vozila za eliminaciju emisija, a obavezali su se i da 100% energije za rudnik dolazi iz obnovljivih izvora. Ipak treba napomenuti da postoji otpor jednog dela lokalne zajednice zbog ugrožavanja poljoprivrednog područja Baroso što usporava projekat kroz proteste i sudske sporove ali Vlada podržava projekat kao strateški, pomažući u prevazilaženju pravnih prepreka i pristupa pojedinim parcelama radi istražnih radova.

• Ekonomski aspekt: Barroso litijumski projekat u Portugaliji, kojim upravlja Savannah Resources, prema procenama kompanije iz juna 2024. zahtava ukupnu novu direktnu investiciju od oko 350 miliona evra, jedna od prednosti projekta i je dobra konekcija projekta sa lukom Leixoes koja je udeljena oko 145 km što dodatno smanjuje karbonski otisak.

2. Keliber Lithium projekat (Finska)

• Faza i kapacitet: Integrisani projekat (rudnici u Kaustinenu, rafinerija u Kokkoli) u izgradnji, s početkom proizvodnje 2026. Kapacitet je 15.000 tona litijum-hidroksida godišnje, uz životni vek rudnika od 18 godina

• Ekološke mere i podrška: Kratak lanac snabdevanja (oko 70 km) i smanjeni karbonski otisak zato što više od polovine električne energije u finskoj mreži potiče iz obnovljivih izvora. Projekat ima državni udeo (20%, Finnish Minerals Group) i prošle godine je dobio zeleni kredit od €500 miliona evra. Lokalna zajednica ga podržava zbog ekonomskog prosperiteta i strogih ekoloških standarda.

• Ekonomski aspekt: Keliber ima prednost zbog blizine evropskih gigafabrika, kompanija je prijavila povećanje projektovanih troškova svog litijumskog projekta Keliber u Finskoj za 17% u 2025. godini, koji su sada procenjeni na 783 miliona evra (880 miliona dolara), u odnosu na prethodnih 667 miliona evra.
  

  

3. Zero Carbon Lithium projekat (Nemačka)

• Faza i kapacitet: Vulcan Energy Resources vadi litijum iz geotermalnih voda u Rajni-Palatinatu. Pilot postrojenja rade od 2021, a komercijalna faza Lionheart (2026) cilja na 24.000 tona litijum-hidroksida godišnje, sa potencijalom za 40.000 tona. Glavni kupci uključuju Stellantis, LG i Renault.

• Ekološke mere i izazovi: Proizvodnja je karbonski neutralna zahvaljujući geotermalnoj energiji i direktnoj adsorpciji (DLE), bez rudarenja. Projekat isporučuje i obnovljivu toplotu, dobijajući najvišu ocenu održivosti od S&P Global Ratings, ocenu koju nijedna rudarska kompanija do tada nije dobila. Ipak, postoje lokalni strahovi od manjih zemljotresa ali projekat ima široku podršku.

• Ekonomski aspekt: Visoki početni troškovi DLE tehnologije kompenzuju se dugoročnom uštedom i premijom za održivost. Projekat je atraktivan za evropske proizvođače baterija i zato je Evropska investiciona banka prošle godine obezbedila finansiranje od 500 miliona evra.
  

Širi kontekst: Potražnja, konkurencija i trendovi

• Rast potražnje: EU očekuje 18-puta veću potražnju za litijumom do 2030. (~58.000 tona godišnje) i 60-puta do 2050. Danas proizvodi <1% potreba, oslanjajući se na uvoz iz Australije i Latinske Amerike.

• Konkurencija: Australija i Čile dominiraju globalnom proizvodnjom (52% i 24% tržišta), sa nižim troškovima, dok Kina kontroliše 65% prerade (USGS).

• Strategija EU: U 2023. Unija je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) koji strateški podržava ove projekte i do sada je 47 projekata u EU dobilo status “strateških” (uključujući Keliber i druge litijumske projekte) što će im olakšati finansiranje i dozvole, pored toga u junu ove godine lista je proširena za dodatnih 13 projeketa za kritične sirovine van EU, uključujući i projekat Jadar

Projekti Barroso, Keliber i Zero Carbon Lithium ključni su za evropsku nezavisnost i EU je odlučna da ubrza procedure, investicije ali i inovacije kako bi se izborila sa globalnom konkurencijom i zadovoljila rastuću potražnju za litijumom.