Litijum i baterije: Pogon zelene budućnosti Srbije i Evrope
- Vladimir Kljajić
- Jul 12
- 5 min read
Električni automobili i baterijske tehnologije donose pravu revoluciju, globalno tržište beleži rekordan rast, a Evropa hvata korak uprkos izazovima. Ovaj napredak prati litijum-jonska baterija kao srce energetskog preokreta. Uz podršku Evropske unije kroz nove inicijative i primere uspešnih firmi poput srpskog ElevenEs, jasno je da su litijum i baterije deo rešenja za zelenu budućnost, a ne problem.
Ubrzan rast električnih vozila uprkos evropskim izazovima
Prošla godina bila je prelomna za električna vozila (EV), širom sveta prodato je preko 17 miliona EV tokom 2024. godine, što je oko 25% više nego prethodne godine. To je novi globalni rekord, podstaknut najvećim delom rastom u Kini, dok je evropsko tržište tada stagniralo sa oko 3,1 milion prodatih električnih vozila. Ipak, trend se menja: već u prvom kvartalu 2025. evropsko tržište EV ponovo se zahuktalo, beležeći ~20% rasta i oko 841 hiljadu novih električnih automobila za samo tri meseca. Ovakav ubrzani razvoj dešava se uprkos prethodnim usporavanjima i jasno pokazuje da je tranzicija ka električnoj mobilnosti nezaustavljiva.
Podrška EU industriji: Clean Industrial Deal i Automotive Action Plan
Evropska unija aktivno podržava ovu industriju kroz nove političke inicijative. Početkom 2025. usvojen je Clean Industrial Deal (CID) sveobuhvatni okvir za jačanje konkurentnosti evropske industrije uz očuvanje klimatskih ciljeva. Cilj CID-a je da evropskoj privredi obezbedi dugoročnu održivost: dostupnu čistu energiju, ulaganja u inovativne zelene tehnologije i sigurnu nabavku sirovina poput litijuma. Na tu osnovu nadovezuje se Automotive Action Plan (AAP), plan namenjen transformaciji auto-industrije Evrope. AAP stavlja baterijsku industriju u centar pažnje postavljen je cilj da se do 2030. preko 50% vrednosti baterija proizvodi u Evropi. Kroz ovaj plan pokrenuta su značajna finansiranja: npr. predviđen je fond od 3 milijarde evra za izgradnju fabrika baterijskih ćelija u EU, olakšana su pravila državne pomoći za projekte, 200 miliona evra biće dostupno startapima kroz program InvestEU, a 350 miliona evra usmereno u istraživanje novih generacija baterija (program Horizon Europe, partnerstvo Batt4EU). Ove mere pokazuju odlučnost EU da ubrza proizvodnju baterija, izgradi mrežu punjača i stvori ravnopravne uslove na tržištu ukratko, da Evropa uhvati priključak u globalnoj “trci” elektrifikacije.
Litijum-jonske baterije – srce energetske tranzicije
Litijum-jonske baterije su punjive baterije visoke gustine energije koje pokreću modernu energetsku tranziciju. Svaki električni automobil poseduje ovakvu bateriju, veliki paket ćelija koji skladišti struju i zamenjuje motor sa unutrašnjim sagorevanjem (na fotografiji iznad prikazan je baterijski sklop jednog električnog automobila). Zašto su ove baterije toliko važne? One omogućavaju da vozila ne emituju štetne gasove tokom vožnje i da se energija iz obnovljivih izvora (vetra, sunca) sačuva za kasniju upotrebu. U praksi, litijum-jonske baterije pogone ne samo automobile već i stacionarne sisteme za skladištenje energije, stabilizujući elektro-mreže zasnovane na zelenoj energiji. Zahvaljujući konstantnom napretku, ove baterije postaju sve efikasnije i pristupačnije, što ubrzava prelazak na održive izvore energije. Stručne analize potvrđuju da su električna vozila sa litijumskim baterijama ključno tehnološko rešenje za dekarbonizaciju saobraćaja, sa znatno manjim ukupnim emisijama štetnih gasova tokom svog životnog veka u poređenju sa klasičnim automobilima. Drugim rečima, bez litijum-jonskih baterija nezamisliv je prelazak na čistu energiju u saobraćaju i energetici.
Srbija u lancu vrednosti: primer kompanije ElevenEs
Evropska baterijska industrija ubrzano raste, a Srbija pokazuje da može biti njen važan deo. Najbolji primer je inovativna firma ElevenEs iz Subotice. Ovaj srpski startap je otvorio prvu fabriku litijum-gvožđe-fosfat (LFP) baterijskih ćelija u Evropi pogon je već operativan i proizvodi baterijske ćelije nove generacije. ElevenEs planira i veliko širenje: do 2026. trebalo bi da pokrene “gigafabriku” kapaciteta 8 GWh godišnje, a do kraja 2027. da je proširi na čak 40 GWh. To znači stotine hiljada baterija godišnje, made in Serbia. Još impresivnije, ElevenEs proizvodi prve evropske baterije bez kobalta i nikla, zasnovane na LFP tehnologiji, i to uz korišćenje isključivo 100% obnovljive energije u proizvodnom procesu. Time srpska kompanija dokazuje da inovacije mogu doći sa naših prostora i da baterije mogu biti i visokotehnološke i održive. Pored ElevenEs-a, Srbija ima i druge adute naša zemlja leži na jednoj od najvećih rezervi litijuma u Evropi. Jadar, područje u zapadnoj Srbiji, krije ogromno nalazište litijuma sa potencijalom od oko 58 hiljada tona godišnje, što bi bilo dovoljno za proizvodnju baterija za preko milion električnih vozila svake godine. Nije ni čudo da je EU prepoznala ovaj potencijal: sredinom 2024. potpisan je sporazum sa Srbijom o saradnji na razvoju lanca vrednosti za litijum i baterije. Sve ovo ukazuje da Srbija može zauzeti strateško mesto u evropskom baterijskom ekosistemu od rudarstva sirovina, preko proizvodnje aktivnih materijala, do sklapanja savremenih baterijskih paketa.
Prevazilaženje predrasuda: zelena tehnologija kao rešenje, a ne problem
U javnosti postoje određene predrasude i strahovi vezani za litijum i električne automobile. Neki građani se pitaju da li bi eksploatacija litijuma mogla da ugrozi životnu sredinu, dok drugi sumnjaju u stvarne ekološke prednosti električnih vozila. Važno je istaći da svako rudarenje zahteva pažnju i odgovornost, i da su zabrinutosti dela javnosti, posebno u vezi sa mogućim zagađenjem voda, legitimne i treba ih ozbiljno razmotriti.
Međutim, u javnosti kruži veliki broj netačnih i senzacionalističkih informacija, koje dodatno podstiču nepoverenje. Upravo zato je važno da se svi budući projekti sprovode uz najviše ekološke standarde, maksimalnu transparentnost i uz nadzor domaćih i međunarodnih stručnjaka. Danas je to ne samo moguće, već i očekivano – zahvaljujući savremenim tehnologijama, inovacijama i strogim zakonima, pre svega Evropske unije, koja će biti glavni kupac ovih sirovina i tehnologija.
Ohrabruje i činjenica da je državni vrh više puta jasno poručio da nikakav litijumski projekat neće biti pokrenut bez pune zaštite prirode i kontrole najboljih evropskih eksperata. Slično tome, kritike na račun električnih automobila od proizvodnje baterija do struje za punjenje treba posmatrati u svetlu naučnih činjenica. Kada se analiziraju celokupne emisije, od proizvodnje do upotrebe, električni automobil sa baterijom ispusti znatno manje CO₂ tokom svog veka nego klasičan automobil na benzin ili dizel. Kako se elektroenergetski miks bude dalje “zelenio” (više vetroparkova, solarnih elektrana i sl.), ta prednost će postajati još veća. Uz to, baterije su deo cirkularne ekonomije i mogu se reciklirati i ponovo koristiti ključne sirovine. Dakle, litijum i baterije nisu neprijatelji ekologije; naprotiv, oni su ključni saveznik u borbi protiv klimatskih promena.
Brzi rast električnih vozila i baterijskih tehnologija širom sveta, praćen snažnom podrškom EU i inovacijama u Srbiji, pokazuje da se nalazimo usred pozitivne promene. Umesto da zaziremo od novih tehnologija zbog izazova, važno je da ih iskoristimo na održiv način. Litijum-jonske baterije i električni automobili predstavljaju šansu za zeleniju ekonomiju, čistiji vazduh i tehnološki razvoj. Srbija, sa svojim resursima i firmama poput ElevenEs, ima priliku da postane važna karika u toj zelenoj tranziciji Evrope, na dobrobit i privrede i okoline. Sve ukazuje da su litijum i baterije pogon naše budućnosti.
