Kritične sirovine, kritična greška: Šta SAD (još uvek) ne razumeju

Borba protiv klimatskih promena zahteva tehnološki i industrijski preokret, izgradnju miliona vetroturbina, solarnih panela, električnih vozila i baterijskih sistema za skladištenje energije. Međutim, čista energija se ne gradi na vetru i suncu, već na litijumu, kobaltu, niklu i retkim zemnim elementima. Ovi kritični minerali su osnova moderne tehnologije, litijum pokreće baterije u električnim vozilima i pametnim mrežama, dok se retki metali koriste u snažnim magnetima, generatorima i sofisticiranim čipovima. Bez njih, zeleni ciljevi su prazna obećanja. Potražnja za kritičnim mineralima već ubrzano raste i procenjuje se da će u narednim decenijama skočiti višestruko: potrebe za retkim zemnim elementima mogle bi porasti za 400-600%, dok litijum i grafit beleže skok i do 40 puta u odnosu na sadašnje nivoe. Zbog toga su litijum, retki metali i srodne sirovine svrstani u kategoriju „kritičnih“, njihova nestašica ili prekomerna zavisnost od uvoza ugrozila bi i privredu i ostvarenje klimatskih planova. Pored toga, zelena tranzicija nije samo tehnološki, već i geopolitički proces. I dok litijum, retke zemlje i drugi kritični minerali čine temelj čiste energije i moderne industrije, njihova dostupnost zavisi od toga ko kontroliše proizvodnju, preradu i sve češće pravila tržišta. Kina danas ne dominira samo količinama sirovina, već i tržišnom infrastrukturom: cenovnim referencama, berzama i dugoročnim ugovorima. Time oblikuje cene čak i u transakcijama koje se formalno odvijaju između američkih firmi. Rezultat? Američki proizvođači ne mogu planirati ulaganja jer su izloženi cenovnim oscilacijama koje diktira Peking. Kako upozorava Daleep Singh, SAD ne mogu pobediti kineski model državnog kapitalizma tako što će ga kopirati. Umesto centralnog planiranja, potrebni su im funkcionalni, transparentni i otporni tržišni mehanizmi, kao i strateške rezerve koje stabilizuju cene i vraćaju poverenje investitora.

Američka politika: od Trampovih uredbi do reformi 2025.

(Ken Klippenstein via Creative Commons)

Donald Tramp je 2017. pokrenuo nacionalnu strategiju za kritične minerale, definišući listu prioritetnih sirovina, uz analizu koja je pokazala veliku ranjivost američke privrede za mnoge od njih SAD su bile oslonjene na uvoz, a za neke nije postojala nikakva domaća proizvodnja. Tramp je 2020. proglasio vanrednu situaciju u rudarstvu kako bi ubrzao razvoj domaćih izvora, uz upozorenje da SAD 80% retkih zemnih elemenata nabavljaju iz Kine. Cilj ovih poteza bio je da se podstakne domaća proizvodnja i prerada. Naloženo je saveznim agencijama da ubrzaju izdavanje dozvola i iskoriste mehanizme finansiranja (npr. Defense Production Act) za projekte eksploatacije i prerade kritičnih minerala. Paralelno se krenulo u deregulaciju, reformom federalnih propisa o proceni uticaja (NEPA) skraćene su dugotrajne procedure odobravanja rudarskih projekata.

Ovaj pravac nastavljen je i 2025. godine. Nova izvršna uredba iz marta 2025. ponovo ističe kritične minerale kao pitanje nacionalne bezbednosti, nalažući hitno ubrzavanje prioritetnih rudarskih dozvola, korišćenje državnih fondova za podsticaje proizvodnje i pojačan nadzor nad čitavim lancem snabdevanja. Poruka Vašingtona time je jasna, država je spremna da snizi barijere i brzo mobiliše resurse kako bi umanjila zavisnost od uvoza. Ove mere ujedno reaguju na geopolitičke tenzije, trgovinski sporovi i nedavna kineska ograničenja izvoza pojedinih strateških metala pokazali su koliko je opasno imati „jednu tačku kvara“ u lancu snabdevanja, tj. oslanjati se na jednog stranog dobavljača.

Kineska dominacija i zapadne brige

Mountain Pass Rare Earth Mine, Author Ken Lund from Reno, Nevada, USA, Wikimedia Commons 

Jedini aktivni rudnik retkih zemnih elemenata u SAD (Mountain Pass u Kaliforniji) oslikava ograničene domaće kapacitete. Nasuprot tome, Kina danas obezbeđuje oko 60–70% svetske proizvodnje retkih metala. Preko 85% prerade ovih sirovina odvija se u Kini.

Kina je uz snažnu državnu intervenciju i niže troškove (uključujući labavije ekološke standarde) stekla dominaciju u svetu kritičnih sirovina, posebno u preradi. Danas kineske kompanije kontrolišu glavninu globalnih kapaciteta za preradu retkih metala. Na primer, oko 80% retkih elemenata koje SAD uvoze dolazi upravo iz Kine.

Ovakva jednostrana zavisnost izaziva veliku zabrinutost na Zapadu. Svet je osetio snagu tog monopola 2010. godine, kada je Peking obustavio isporuke retkih metala Japanu i time paralizovao čitave sektore visoke tehnologije te zemlje. Nedavno je Kina ograničila izvoz galijuma i germanijuma, što je ponovo alarmiralo SAD i EU i podsetilo ih na sopstvenu ranjivost. Strahuje se da bi u slučaju sukoba Kina mogla iskoristiti kontrolu nad ovim resursima kao geopolitičko oružje.

Source: Council of the EU, “Infographic – An EU critical raw materials act for the future of EU supply chains”, November 2023.

Zapadne zemlje zato pokušavaju da diverzifikuju snabdevanje. Evropska unija je kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) dala target sebi da do 2030. 10% svojih potreba za ključnim mineralima pokriva iz domaćih izvora, 40% njihove prerade obavlja u evropskim pogonima, a 25% obezbeđuje reciklažom i sada na tome ubrzano radi, a takođe i SAD sa novom administracijom skraćuju vreme za dobijanje dozvola i povećavaju izdvajanja za nove rudnike. Ipak, biće izazovno odgovoriti na kineski državni kapitalizam koji je spreman da nastavi proizvodnju određenih retkih metala i ispod tržišne cene kako bi usporili druge projekte i zaštitili njihov dominantan položaj. Dodatan pritisak na evropsku strategiju će biti i obećana veća izdvajanja za odbrambenu industriju koja je većili potrošač kritičnih sirovina, primera radi, jedan F‑35 sadrži oko 920 funti (oko 417 kg) rafinisanih retkih metala, a nuklearna podmornica klase Virginia i do 9.000 funti (oko 4 173 kg) prema procenama Pentagona.

Rudarstvo, ekologija i održivi razvoj

Izazov je kako obezbediti ove sirovine i uz poštovanje ekoloških standarda, na Zapadu se insistira da rudarski projekti prolaze stroge ekološke provere što može usporiti proces, ali sprečava dugoročnu štetu. Rešenje se traži u inovacijama i održivom razvoju. Ulaže se u čistije tehnologije prerade (sa manje agresivnih hemikalija) i u reciklažu otpada tzv. urbano rudarenje materijala iz odbačenih baterija, elektronike i magneta, kako bi se smanjila potreba za otvaranjem novih kopova. EU kroz CRMA promoviše prelazak na cirkularnu ekonomiju i veće korišćenje recikliranih i domaćih materijala umesto oslanjanja na uvoz.

Budućnost zelene tranzicije zavisi od ravnoteže između ekonomskih, bezbednosnih i ekoloških ciljeva. Uz međunarodnu saradnju, visoke standarde i tehnološke inovacije, Zapad nastoji da svoju tranziciju ka čistoj energiji učini otpornom i održivom.