Kraj zavisnosti od uvoza? Ovo je novi evropski plan za kritične sirovine

Evropska komisija je 3. decembra 2025. godine predstavila novi paket mera pod nazivom RESourceEU, čiji je cilj jačanje ekonomske sigurnosti i obezbeđivanje stabilnog snabdevanja kritičnim sirovinama. U svetu u kojem poremećaji u snabdevanju mogu paralisati ključne industrije, Brisel više ne želi da prepušta stvari slučaju.

Lekcije iz prošlosti: Od ruskog gasa do kineskih minerala

Trenutna situacija na globalnom tržištu minerala pali crvene alarme u evropskim prestonicama. Više od 70% prerade strateških minerala danas kontroliše Kina, što neodoljivo podseća na nekadašnju evropsku zavisnost od ruskog gasa. Poremećaji u snabdevanju, poput kontrola izvoza retkih elemenata, mogu zaustaviti proizvodnju u Evropi čak i bez fizičke nestašice sirovina.

Novi plan Brisela, koji se nadovezuje na Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), ima jasan cilj: smanjiti zavisnost od uvoza za čak 50% do 2029. godine .

Milijarde za nezavisnost i uloga EIB-a

Da bi ostvarila ove ambicije, EU prelazi sa reči na dela, pre svega finansijska. U narednih 12 meseci biće mobilisano 3 milijarde evra za hitnu podršku projektima koji mogu brzo ponuditi alternativne izvore snabdevanja.

Međutim, dugoročnu stabilnost treba da garantuje Evropska investiciona banka (EIB). Prema novom planu, očekuje se da EIB investira oko 2 milijarde evra godišnje u strateške projekte sirovina i prateću infrastrukturu. Kako bi se ove investicije pametno usmerile, početkom 2026. godine počinje sa radom i specijalizovani Evropski centar za kritične sirovine koji će koordinisati procenu rizika i strateška ulaganja.

Šta to znači za industriju i "Zelenu agendu"?

Ovaj plan direktno cilja na zaštitu sektora koji su kičma moderne ekonomije: automobilske industrije, odbrane, vazduhoplovstva, kao i sve važnijih AI čipova i data centara.

Kroz RESourceEU, Evropa uvodi konkretne alate:

• Zajednička kupovina: Korišćenje Platforme za sirovine za objedinjenu potražnju i sklapanje ugovora, po modelu koji je korišćen za gas i vakcine.

• Cirkularna ekonomija: Zadržavanje vrednih resursa unutar granica EU kroz strože mere, uključujući planirana ograničenja izvoza otpadnih magneta i aluminijuma. Time se jača snabdevanje bazirano na reciklaži, što je ključno za održivost.

• Strateške zalihe: Razvoj koordinisanog pristupa stvaranju zaliha kako bi se industrija zaštitila od cenovnih šokova.

  
  

Nemačka, Grenland i Srbija: Gde će se kopati?

U novom geopolitičkom mozaiku, jasno je da se rudarenje ne planira samo na periferiji, već i u srcu Evrope. Brisel je kao primere projekata koji moraju brže napredovati pod novim okvirom posebno istakao litijumski projekat "Vulcan" u Nemačkoj i projekat molibdena "Malmbjerg" na Grenlandu.

Srbija takođe zauzima važno mesto. Ležište Jadar je prepoznato kao jedno od najkvalitetnijih i najdetaljnije istraženih u Evropi. Evropska komisija je 4. juna 2025. godine uvrstila projekat "Jadar" na listu strateških projekata, zajedno sa još 21 projektom širom kontinenta. Status strateškog projekta potvrđuje da se razvoj može odvijati u skladu sa strogim evropskim standardima zaštite životne sredine , ali i da projekat mora doneti korist zemlji domaćinu.

Nova industrijska revolucija

Litijum i kritični minerali su ekonomsko pitanje ali i pitanje bezbednosti. Kao što je 1970-ih osnovana Međunarodna agencija za energiju zbog nafte, danas se svet udružuje oko minerala.

Za Evropu, a potencijalno i za Srbiju, ovo je prilika za zauzimanje mesta u lancu vrednosti nove industrijske revolucije. Uz imperativ najviših ekoloških standarda, bitka za resurse postaje bitka za tehnološku suverenost 21. veka.