Kineski izvoz retkih metala porastao pred ključni samit Pekinga i Brisela

Photographer: Christophe Licoppe / Creative Commons

Izvoz magneta i drugih retkih zemknih metala iz Kine, ključnih komponenti za električna vozila (EV), vetroturbine i druge zelene tehnologije naglo je porastao u junu 2025. godine, neposredno pred samit EU-Kina u Pekingu. Prema podacima kineske carinske službe, Kina je izvezla 3.188 tona magneta na bazi retkih zemalja u junu, što predstavlja povećanje od 157,5% u odnosu na maj. Ovaj skok je usledio nakon meseci stagnacije izvoza, uzrokovanih novim kineskim zahtevima za izvoz. Iako je junski podatak doneo olakšanje proizvođačima, on je i dalje oko 38% niži u odnosu na juni 2024. godine, što odražava dugoročni uticaj ranijih zabrana izvoza.

Zanimljivo je da je EU imala značajnu korist od oporavka kineskog izvoza odnosno 1.364 tone magneta otišlo je u EU (oko 43% ukupnog izvoza Kine, što je povećanje u odnosu na 32% u maju) . Ovo ukazuje da je Peking prioritetno slao isporuke u EU, verovatno kako bi ublažio napetosti pred samit, nakon meseci problema sa snabdevanjem u Evropi.

Ovaj skok izvoza dolazi u ključnom trenutku. EU i kineski lideri sastaće se u Pekingu 24. jula kako bi obeležili 50. godišnjicu diplomatskih odnosa, ali atmosfera je napeta zbog brojnih trgovinskih sporova. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i Evropske komisije Ursula fon der Lajen planiraju da razgovaraju o temama kao što su tarife na električna vozila, pristup tržištima i poljoprivrednim proizvodima, a retke zemlje će takođe biti na dnevnom redu. Retki metali i magneti ključni su za digitalnu i zelenu tranziciju EU, jer omogućavaju proizvodnju proizvoda poput vetroturbina, električnih automobila i pametnih telefona. Svaka smetnja u snabdevanju ovim materijalima preti ciljevima EU u vezi sa klimatskim promenama i industrijskom proizvodnjom. Tako je ovaj porast izvoza Kine u junu deo kratkoročnog rešavanja problema, ali i dalje ostaje prisutan rizik od nesigurnog snabdevanja u budućnosti.

Kineske zabrane izvoza i trajni rizici za snabdevanje

Iako je jun doneo porast izvoza, evropske firme i dalje se suočavaju sa posledicama kineskih zabrana izvoza koje su počele pre godinu dana. Kina je u 2024. godini pooštrila kontrole izvoza retkih zemalja, što je izazvalo mesece kašnjenja u lancu snabdevanja, pa čak i obustave proizvodnje za neke evropske proizvođače. Zatim, u aprilu 2025. godine, Peking je uveo novi izvozni režim za sedam retkih metala i njihovih legura/magneta uključujući neodimijum i disprozijum, ključne metale za visoko-performantne magnete kao odgovor na američke carine koje je uveo predsednik Donald Trump. Izvoznici su tada morali da dobiju izvoznu dozvolu od kineske vlade, što je izazvalo birokratske gužve. Ova politika je deo kineskog „Zakona o bezbednosti kritičnih minerala“, u početku je značila da su dozvole za izvoz čekale i do 45 dana.

Trenutni efekat bio je kolaps globalnih isporuka magneta u aprilu i maju, sa padom izvoza za oko 50% u odnosu na prethodne nivoe. Evropske industrije od automobilskih proizvođača do proizvođača vetroturbina pretrpele su ozbiljan udarac, sa izveštajima da su linije za montažu EV-a bile pauzirane, a instalacije vetroturbina odložene na nekoliko nedelja zbog nedostatka magneta.

Kineske vlasti su od tada pokušale da ubrzaju odobravanje izvoza, posebno za isporuke prema prijateljskim partnerima. Do juna je vreme obrade dozvola skraćeno na oko 15 dana, uz unapređeni sistem „Jedinstvenog okvira“ i pojačano zapošljavanje. Analitičari primećuju da su prijave za isporuke EU imale prioritet, sa obzirom da je odobreno više od 85% evropskih zahteva, dok je za isporuke u SAD samo 60% bilo odobreno. Navedeno selektivno odobravanje je u suštini „zeleni kanal (green line)“ za EU usklađuje se sa diplomatskim naporima da se smire evropske tenzije. Ipak, prva polovina 2025. godine zabeležila je pad izvoza magneta Kine za 19% u odnosu na prošlu godinu, što pokazuje da snabdevanje Evropu ovim materijalima ostaje nesigurno.

Prekomerna zavisnost EU i optužbe za „iznuđivanje“

Zavisnost EU od kineskih sirovina predstavlja dugoročnu stratešku ranjivost. Evropa uvozi 98% svojih retkih zemalja iz Kine, uključujući obrađene magnete potrebne za motore i generatore. Kina takođe dominira obradom drugih sirovina za zelene tehnologije, preko 90% proizvodnje magneta retkih zemalja odvija se u Kini, a ona je takođe vodeći snabdevač ili prerađivač materijala za baterije i solarne panele. Ovaj gotovo monopolistički položaj daje Pekingu značajnu pregovaračku moć. Evropski zvaničnici optužuju Kinu da koristi ovu poziciju: na samitu G7 u junu, Ursula fon der Lajen je oštro kritikovala kineske izvozne zabrane, nazvavši ih „iznudjivanjem“ i „ucenom“, upozoravajući da “nijedna zemlja ne bi trebalo da kontroliše 80-90% tržišta za esencijalne sirovine i prateće proizvode kao što su magneti”. Vrednost kineskog izvoza retkih zemalja u EU pala je za 84% u periodu januar-maj 2025. (na samo 12,9 miliona evra) zbog izvoza zabrana, što prikazuje ozbiljnost problema za evropsku industriju.

Peking, sa svoje strane, odbacuje ove kritike. Kineski zvaničnici insistiraju da su izvozne dozvole deo nacionalne sigurnosti i da je cilj sprečiti da osetljivi materijali pomognu stranim vojnim industrijama. Ministar spoljnih poslova Wang Yi je u julu umanjio zabrinutost Evrope, tvrdeći da izvozi retkih zemalja “nikada ne bi smeli da budu problem” između Kine i Evrope, dodajući da će evropske potrebe biti zadovoljene ako podnesu odgovarajuće prijave. Zapravo, kinesko Ministarstvo trgovine je u junu predložilo stvaranje „zelenog kanala“ za lakši izvoz retkih zemalja. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič čak je pregovarao o početnom popuštanju kontrole u junu kako bi se omogućile prioritetne isporuke. Ovi gestovi pokazuju želju Pekinga da umiri evropske tenzije, bez potpune odustajanja od kontrole. Ipak, poverenje je slabo: poslanici Evropskog parlamenta su u julu usvojili rezoluciju kojom osuđuju Kinu zbog „kvazi-monopolističke“ kontrole i „iznuđivačkih namera“ u vezi sa retkim zemljama, pozivajući na jedinstvo u borbi protiv takvog pritiska.

Napori za diverzifikaciju: Litijum i druge kritične sirovine

Sukobi oko retkih zemalja pojačali su odlučnost Evrope da diverzifikuje svoje izvore kritičnih sirovina kao deo svoje Zelene agende. Zelena i digitalna tranzicija EU zahtevaju ne samo retke zemlje, već i metale poput litijuma, kobalta, nikla i grafita za baterije, kao i druge elemente za solarne panele i električne mreže. Trenutno, Evropa je snažno zavisna od uvoza ovih materijala, što je čini ranjivom na geopolitičke rizike. Kineske zabrane izvoza retkih zemalja bile su alarm za Evropu: Brisel ubrzava politiku smanjenja zavisnosti od jednog dobavljača. Prema predloženom Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), EU je postavila ambiciozne ciljeve za 2030. godinu – da rudari 10%, prerađuje 40% i reciklira 25% svojih potreba za kritičnim sirovinama unutar bloka. Da bi se postigli ti ciljevi, potrebno je povećati rudarenje i preradu, kako u Evropi, tako i u partnerstvu sa zemljama saveznicama.

Jedan od najpoznatijih primera je litijum, ključni sastojak za baterije EV-a i energetske sisteme. Evropa ima ogromnu potražnju za litijumom zbog procvata električnih automobila, ali trenutno zavisi u potpunosti od uvoza (od proizvođača kao što su Australija, Čile i kineski prerađivači). Spremna da obezbedi lokalne ili prijateljske izvore, Evropska komisija je u junu 2025. godine podržala 13 novih strateških projekata sirovina izvan EU, među kojima je i projekat Jadar u Srbiji. Projekat Jadar, koji razvija rudarska kompanija Rio Tinto, smatra se potencijalnim prekretnicom: kada postane operativan, mogao bi godišnje da proizvede do 58.000 tona litijum-karbonata, što bi zadovoljilo značajne potrebe EU za litijumom.