Kina „zatvara slavinu“ za litijum - da li je zelena tranzicija u opasnosti?

U svetu koji ubrzano gura elektrifikaciju transporta i energetske sisteme zasnovane na obnovljivim izvorima, litijum je postao jedan od najvažnijih strateških minerala. No, nova najava Kine da će od 8. novembra 2025. uvesti stroge izvozne kontrole za litijumske baterije i komponente šokirala je globalno tržište i razotkrila koliko zavisimo od jedne dominantne sile.

Po novim pravilima, izvoznici će morati da pribave državne licence za izvoz baterija visoke energetske gustine (npr. preko 300 Wh/kg), katoda, veštačkih grafitnih anoda i prateće proizvodne opreme, kao što su mašine za namotavanje, laminiranje i tehnologija ubrizgavanja materijala. Kina tvrdi da su ovakve mere usklađene sa pravilima za „dual-use“ (dvostruka namena) i da će civilni izvoz ipak moći da se odobri ukoliko zadovoljava norme.

Ali, ove mere nisu puka formalnost, one su deo strateške šahovske igre. Kina, koja dominira proizvodnjom komponenata za baterije i anoda/grafita, želi očuvati svoju prednost i pritom usporiti konkurente. Ova dominacija je već zabeležena: kineski proizvođači kontroliraju preko 70 % svetske proizvodnje materijala za baterije i veliki deo prerade grafita.

Kako je tržište reagovalo, talasi neizvesnosti i panika

Neposredno nakon objave, deonice kineskih proizvođača baterija su snažno pale. Kompanije poput CATL, EVE Energy i drugih zabeležile su pad vrednosti (s obzirom na očekivane rizike u izvozu). U Šangaju je uvodna reakcija bila oštra: investitori su se uplašili da će kontrole ograničiti profitabilnost i protoke sirovina.

Cene litijumskih materijala u Kini su takođe oscilirale npr. futursi litijum-karbonata na berzi Guangzhou su pali za oko 1,3 %. I dok je cena po toni baterijskog litijum-karbonata danas relativno niska između 72.500 i 73.000 juana po toni, prisutan je pritisak na proizvođače u lancu snabdevanja.

Investitori vide prilike i rizike u isto vreme neke kompanije izvan Kine, poput Standard Lithium, privlače pažnju kao potencijalni “dobitnici” novog poretka, budući da se očekuje potražnja za alternativa litijumskim izvorima van Kine. Sa druge strane, analitičari upozoravaju na visok rizik vrednost hartija može biti prenapumpana u očekivanju da se Kina povuče.

Zašto ova tema zaslužuje mesto na „zelenoj agendi“

Ovo je svakako borba tržišta ali i geopolitička prekretnica. Ostaje da se vidi da li će EU i SAD da naprave odlučujuće korake zajedno da prekinu zavisnosti ili će svako za sebe. Zelena tranzicija svakako zavisi od stabilnih, održivih i diverzifikovanih lanaca snabdevanja sirovinama. Ako jedna zemlja sebi rezerviše ključne materijale, rast zelene energije može postati ranjiv, sa mogućim „uskim grlima“ u proizvodnji baterija za vozila, skladištenje energije i obnovljive tehnologije.

Takođe, ovo je test spremnosti globalne zajednice da reaguje strateški da podstiče lokalne proizvodne lance, inovacije (npr. baterije koje ne zavise od grafita), i da razvija regionalne kapacitete u reciklaži i preradi sirovina.