Japanski model zelene tranzicije: 5 lekcija koje Srbija mora da primeni odmah

Japan je klimatske promene prepoznao kao ekološki izazov ali i kao priliku za fundamentalnu ekonomsku transformaciju. Tokijo je u oktobru 2020. godine objavio svoju posvećenost postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine. Ova ambicija nije usvojena kao izolovana ekološka obaveza, već i kao centralni stub nove industrijske politike. Japanska Green Growth Strategy, ima za cilj stvaranje pozitivnog ciklusa koji istovremeno podstiče ekonomski prosperitet i štiti životnu sredinu. Umesto da se oslanja isključivo na državne inicijative, japanski model se fokusira na motivisanje i podršku privatnom sektoru, dajući mu ključnu ulogu u realizaciji vizije.

Analiza japanskog pristupa otkriva dragocene lekcije koje su relevantne za druge zemlje, uključujući Srbiju, koje su na početku sopstvene zelene tranzicije. Japansko iskustvo pokazuje da je za uspeh tranzicije neophodan sveobuhvatan, strateški pristup koji integriše politiku, finansije, tehnologiju i partnerstvo između javnog i privatnog sektora.

Lekcija 1: Usvojiti viziju „Zelenog rasta“

Srž japanskog modela leži u holističkoj strategiji koja prepoznaje da dekarbonizacija ne može biti realizovana kroz pojedinačne napore, već zahteva strukturne promene i odvažna ulaganja u inovacije. Japanska vlada ne deluje kao primarni izvršilac tranzicije, već kao njen pokretač i fasilitator. Ona postavlja jasne nacionalne ciljeve i pruža konkretne mere podrške kako bi stimulisala kompanije da ulažu u ambiciozne projekte. Kroz Strategiju zelenog rasta, Japan je prepoznao 14 sektora sa visokim potencijalom rasta, uključujući energiju vetra, vodonik, nuklearnu energiju, električna vozila, baterije i materijale, za koje su razvijeni konkretni akcioni planovi. Srbija je u svom Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) postavila cilj da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije na 33.6%. 

Međutim, japansko iskustvo pokazuje da nije dovoljno samo postaviti brojčane ciljeve, već je ključno usvojiti integrisani, strateški pristup koji klimatsku agendu direktno povezuje sa ekonomskim rastom. Po uzoru na Japan, Srbija može da kreira sopstvenu strategiju zelenog rasta koja bi prepoznala zelenu tranziciju kao priliku za jačanje privrede, razvoj novih industrija i stvaranje radnih mesta.

Lekcija 2: Uspostaviti namenski fond za inovacije

Japanski model se ne oslanja samo na regulativu, već i na pametne finansijske mehanizme. Jedan od ključnih alata ove strategije je „Fond za zelene inovacije“ (Green Innovation Fund), sa iznosom od 2 biliona jena (oko 15 milijardi američkih dolara) raspodeljenih tokom deset godina. Svrha ovog fonda nije da direktno finansira komercijalne projekte, već da smanji rizik povezan sa dugoročnim istraživanjem i razvojem, kao i sa demonstracionim fazama, čime se stimulišu privatna ulaganja vredna 15 biliona jena (oko 100 milijardi dolara). Ovaj pristup omogućava preduzećima da se fokusiraju na inovacije koje će biti ključne za dekarbonizaciju do 2050. godine.

Po uzoru na ovaj model, Srbija može uspostaviti namenski fond za de-rizikovanje projekata u oblasti obnovljive energije, baterijske tehnologije ili vodonika, čime bi privukla privatni kapital.

Naziv fonda	Iznos finansiranja	Period	Cilj	Prioritetni sektori
Fond za zelene inovacije (Green Innovation Fund)	2 biliona JPY	10 godina	Stimulisanje privatnih investicija od 15 biliona JPY	Offshore energija vetra, solarna energija, vodonik i amonijak, nuklearna energija, mobilnost i baterije, ugljenična reciklaža, stambeni objekti i građevinarstvo

Lekcija 3: Prioritizovati modernizaciju električne mreže

Iako Japan ima ogroman potencijal za energiju vetra, posebno u priobalnom (offshore) delu, procene su da ima i do 608 GW kapaciteta. Japansko iskustvo sa energijom vetra, gde su prepreke u mreži usporile razvoj, naglašava da je modernizacija prenosne mreže najvažniji infrastrukturni preduslov za masovnu integraciju obnovljivih izvora. Srbija mora izraditi detaljan master plan za jačanje i proširenje mreže kako bi izbegla slične probleme na putu ka sopstvenoj energetskoj tranziciji.

Lekcija 4: Podsticati javno-privatna i međunarodna partnerstva

Japanski uspesi delimično su rezultat snažnih partnerstava između države, industrije i međunarodnih partnera. Kroz javno-privatna partnerstva (PPP), japanske kompanije, uključujući i one koje se bave poštanskim uslugama kao što je Japan Post Group, aktivno učestvuju u projektima dekarbonizacije, poput konverzije svojih voznih parkova u električna vozila. Na globalnom nivou, japanske korporacije strateški sarađuju sa međunarodnim partnerima, uključujući evropske kompanije poput Ciel & Terre i Vestas. Partnerstvo sa indijskom kompanijom ACME na projektu zelenog amonijaka ukazuje na svest o potrebi osiguravanja lanca snabdevanja za buduće čiste energente, čime se direktno rešava pitanje energetske sigurnosti.

Srbija bi trebalo da razvija robustan okvir za javno-privatna partnerstva, posebno za kompleksne infrastrukturne projekte, i da aktivno traži međunarodnu saradnju u cilju prenosa tehnologija i osiguravanja lanca snabdevanja.

Lekcija 5: Uspostaviti proaktivan dijalog sa građanima

Javni otpor je ozbiljna prepreka razvoju, što potvrđuje japansko iskustvo sa vetro-parkovima. Istraživanja pokazuju da se 15% japanske populacije protivi širokoj primeni obnovljivih izvora. Lokalno protivljenje, vođeno brigom za pejzaž, zagađenjem bukom i uticajem na retke životinjske vrste (poput orlova), dovelo je do otkazivanja nekoliko velikih projekata. Za razliku od solarnih panela na krovovima, veliki vetro-parkovi zahtevaju značajnu promenu infrastrukture i pejzaža, što otvara složene institucionalne i socijalne izazove.

Da bi se izbegli slični problemi, Srbija mora uspostaviti otvoren i transparentan dijalog sa lokalnim zajednicama pre početka projekata. To uključuje edukaciju o benefitima, rešavanje zabrinutosti i uključivanje zajednice u procese planiranja.

Karakteristika	Japan	Srbija
Cilj Karobonska neutralost	2050. godina	2050. godina
Cilj OIE (2030)	50-60%	33.6%
Finansijski mehanizam	Fond za zelene inovacije, porezi, subvencije	Investicije u okviru INEKP-a, aukcije za OIE
Ključni pokretači	Javna politika + privatni sektor, inovacije, partnerstva	Ispunjenje obaveza prema EU, aukcije za OIE

Električna vozila i baterije

Dok globalna prodaja električnih vozila (EV) raste, japansko domaće tržište ima skroman udeo BEV/PHEV vozila od približno 3.7% u 2023. godini, dok su hibridi (HEV) činili 55.1% prodaje.

Međutim, posmatranje samo tržišne penetracije ne oslikava punu sliku. Japan je, kao dugogodišnji lider u hibridnoj tehnologiji (sa kompanijama poput Tojote), koristio hibridna vozila kao prelazni korak ka dekarbonizaciji. Japanske kompanije, predvođene gigantima poput Tojote i Panasonika, strateški ulažu u razvoj sledeće generacije tehnologija, pre svega

solid-state baterija. Za razliku od standardnih litijum-jonskih baterija koje koriste tečni elektrolit, solid-state baterije takođe koriste litijum, ali u kombinaciji sa čvrstim elektrolitom, što im omogućava veću gustinu energije, brže punjenje i viši nivo bezbednosti. Japanska vlada podržava ovu tranziciju izdašnim subvencijama za kupovinu EV vozila.

Solarna energija: Od krize do liderstva

Nuklearna nesreća u Fukušimi 2011. godine bila je prekretnica koja je solarnu energiju katapultirala u nacionalni prioritet. Ubrzo nakon toga, vlada je uvela model „feed-in tariff“ (FIT), obavezujući komunalna preduzeća da otkupljuju solarnu energiju po povišenim, garantovanim cenama. Direktna posledica ove stabilne i privlačne regulatorne šeme bio je eksplozivan rast sektora. Japan je postao drugo najveće PV tržište na svetu 2013. i 2014. godine, a kumulativni kapacitet je do kraja 2017. godine dostigao 50 GW.

Japan je premašio cilj od 28 GW za 2020. godinu već 2014. godine, a cilj od 53 GW za 2030. godinu premašen je 2018. godine.

Uprkos gubitku dominacije u masovnoj proizvodnji konvencionalnih solarnih panela, Japan sada strateški ulaže u inovativne tehnologije poput perovskitne solarne ćelije, koje su nova generacija fotonaponskih ćelija koje. U pitanju je tehnologija koja zahvaljujući posebnoj kristalnoj strukturi perovskita, omogućavaju veću efikasnost i jeftiniju proizvodnju u odnosu na klasične silicijumske panele.

Godina	Solarni kapacitet (GW)	Vetar kapacitet (GW)	Solarna proizvodnja (%)	Vetar proizvodnja (%)
2010	3.6	2.5	0.3%	<1%
2015	32.7	2.8	3.3%	<1%
2020	67.0	4.3	8.5%	<1%
2024	91.0	5.8	13%	1%

Japanska zelena tranzicija je složen, dinamičan proces koji kombinuje državnu viziju, finansijske podsticaje i inovacije kako bi klimatske promene pretvorio u pokretač ekonomskog rasta. Model nije savršen, o čemu svedoče izazovi u razvoju vetro-energije, ali predstavlja snažan primer proaktivnog, dugoročnog planiranja. Za Srbiju, najveća pouka iz Japana nije u kopiranju specifičnih tehnologija, već u usvajanju sveobuhvatnog, strateškog pristupa. To znači prepoznavanje Zelene agende kao fundamentalne industrijske politike, stvaranje fondova za podsticanje privatnih investicija, modernizaciju električne mreže kao prioritetne infrastrukture, i uspostavljanje transparentnog dijaloga sa lokalnim zajednicama. Implementacijom ovih lekcija, Srbija može ne samo da ispuni svoje ciljeve, već i da stvori održivu ekonomiju za buduće generacije.