I Chevron prelazi na litijum: naftni giganti prate budućnost

Američki naftni gigant Chevron napravio je iskorak ka zelenoj tranziciji, kompanija je najavila ulazak u sektor litijuma, ključnog metala za baterije, kroz kupovinu rudarskih prava u Sjedinjenim Državama. Chevron je 17. juna 2025. saopštio da je preuzeo dva paketa eksploatacionih prava ukupne površine oko 50.600 ha na području gde se prostire geološka formacija Smackover, na granici Arkanzasa i Teksasa. Navedena teritorija je poznata po visokim koncentracijama litijuma u podzemnim slanim vodama (brinovima), a Chevron tim potezom započinje izgradnju sopstvenog, komercijalnog litijumskog biznisa u SAD.

Kupovina nalazišta u Arkanzasu i nova tehnologija ekstrakcije

Predstavnici kompanije ističu da Chevron u novom projektu planira da primeni direktnu ekstrakciju litijuma (DLE, direct lithium extraction), u pitanju je inovativan proces izdvajanja litijuma iz slane podzemne vode, uz vraćanje preostale vode nazad u ležište. DLE tehnologija omogućava brže i efikasnije dobijanje litijuma uz manji ekološki otisak, za razliku od tradicionalnih metoda isparavanja slanice u plitkim bazenima koje se i dalje masovno koriste u zemljama poput Čilea. Naftne kompanije vide priliku da iskoriste svoju ekspertizu iz oblasti bušenja, geologije i hemijske prerade upravo na projektima ekstrakcije litijuma iz brinova što operativno podseća na eksploataciju nafte. Jeff Gustavson, predsednik odeljenja Chevron New Energies, izjavio je da ova investicija treba da “podrži energetsku proizvodnju i ojača lance snabdevanja kritičnim mineralima u SAD” kako bi se zadovoljila rastuća tražnja potrošača.

Predviđena lokacija u okrugu Kolumbija (Arkanzas) na kojoj ExxonMobil planira da izvuče litijum iz podzemnih slanih voda sa dubine od oko 3.000 metara (projekat litijum iz slanica, formacija Smackover).

Chevron nije usamljen u ovoj strategiji. ExxonMobil je 2023. ušao na “litijumsko” tržište kada je kupio 485 km² litijumom bogatog zemljišta u formaciji Smackover (od kompanije Galvanic Energy) za oko 100 miliona dolara, a pokrenuo je i pilot-projekat sa ciljem izvlačenja litijuma iz dubokih vodonosnika. Exxon je nedavno potpisao i preliminarni ugovor o isporuci litijuma korejskoj firmi SK On, proizvođaču baterija koji u SAD gradi pogone za snabdevanje električnih vozila Ford i Hyundai. Sličnim putem krenula je i Occidental Petroleum (Oxy), koja sa partnerima testira izdvajanje litijuma iz geotermalnih izvora u Kaliforniji, dok je norveški Equinor sklopio partnerstvo sa kompanijom Standard Lithium koja već ima demonstracioni DLE pogon u Arkanzasu. Ovi potezi ukazuju na trend da se energetski giganti iz naftnog sektora postepeno okreću “zelenim” metalima, koristeći svoj kapital i znanje da ubrzaju razvoj domaćih izvora litijuma.

Nagli rast potražnje za litijumom zbog EV revolucije

Litijum je postao strateški važna sirovina zahvaljujući ubrzanom razvoju litijum-jonskih baterija koje pokreću sve, od pametnih telefona i laptopova do električnih vozila (EV) i sistema za skladištenje energije. Kako globalna tranzicija ka električnim automobilima i obnovljivim izvorima dobija zamah, tako raste i tražnja za litijumom jednim od najtraženijih “novih” minerala na svetu. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da bi globalna potražnja za litijumom mogla da poraste za preko 400% do 2040. godine, dok je svetska proizvodnja litijuma već skočila sa oko 9.500 tona 1995. na približno 198.000 tona u 2023. Glavni pokretači ovog rasta su industrija električnih vozila i potreba za velikim baterijskim skladištima energije za stabilizaciju mreže sa većim udelom obnovljivih izvora.

 Grafikon: Projekcija rasta globalne potražnje za litijumom (~400% povećanje do 2040. godine).

U tom kontekstu, prelazak jedne naftne kompanije poput Chevrona u sektor litijuma nosi snažnu simboliku. Nafta i gas decenijama su bili sinonim za globalnu energetsku industriju, ali sve više postaju jasno da će “metalna tranzicija” obezbeđivanje materijala za baterije i čistu energiju biti ključna u predstojećim decenijama. Litijum, zajedno sa kobaltom, niklom, grafitom i retkim zemljama, predstavlja osnovu za tehnologije čiste energije. Samim tim, obezbeđivanje stabilnog snabdevanja tim resursima postalo je prioritet za vlade i kompanije širom sveta.

Geopolitički aspekt: zavisnost od Kine i izgradnja domaćeg lanca snabdevanja

Sve veća potražnja za litijumom ima i geopolitičku dimenziju, jer su izvori i prerada ovog metala koncentrisani u nekoliko zemalja. Iako se litijum rudari širom sveta (najviše u Australiji, Čileu i Kini), ključni “usko grlo” je prerada litijuma u hemikalije za baterije, sektor u kom Kina dominira.

Kineske kompanije su 2022. kontrolisale oko dve trećine globalnih kapaciteta za preradu litijuma (i kobalta) u materijale za baterije, a drže i oko 25% ukupnih kapaciteta rudarenja litijuma na planeti. Kina sama učestvuje sa oko 18% u svetskoj rudarskoj proizvodnji litijuma, ali zato obrađuje i kupuje ogromne količine sirovina iz drugih zemalja – na primer, najveći proizvođač litijumskih ruda, Australija, gotovo celokupan svoj izvoz litijuma plasira kineskim kupcima. Kineske firme su ulagale i u “litijumski trougao” Južne Amerike (Bolivija - Argentina - Čile), gde se po nekim procenama nalazi najveće svetske rezerve litijuma. Pored toga, Kina je izgradila i dominantnu poziciju u proizvodnji litijum-jonskih baterija, procene pokazuju da je čak 70–80% globalne proizvodnje baterijskih ćelija i paketa vezano za Kinu (direktno ili preko kineskih firmi u inostranstvu). Ovakva koncentracija izaziva zabrinutost u Sjedinjenim Državama i Evropi zbog potencijalne zavisnosti od kineskih dobavljača za kritične segmente zelene ekonomije.

Do sada je i sama Amerika dobrim delom zavisila od uvoza litijuma i opreme za baterije. Gotovo tri četvrtine litijum-jonskih baterija isporučenih na američko tržište dolazi iz kineskih fabrika. Vašington tu situaciju sve više posmatra kao strateški rizik: Ministarstvo energetike SAD proglasilo je litijum kritičnim mineralom od esencijalnog značaja za ekonomiju i nacionalnu bezbednost. U poslednjih nekoliko godina pokrenute su inicijative za jačanje domaćeg lanca snabdevanja litijumom od podsticanja rudarskih projekata u Nevadi, Arkanzasu i drugde, do subvencionisanja otvaranja pogona za preradu litijumskih hemikalija i proizvodnju baterijskih ćelija. Chevronovo ulaganje u litijum uklapa se u takve napore da se poveća unutrašnja proizvodnja komponenti za EV industriju.

Politika Trumpove administracije prema energentima i litijumu

Dolazak administracije Donalda Trampa početkom 2025. godine uneo je ipak izvesnu neizvesnost u američku zelenu tranziciju. Tramp je poznat kao zagovornik tradicionalnih fosilnih goriva i skeptik po pitanju klimatskih promena i odmah je najavio ofanzivu na regulative i podsticaje koje je uvela prethodna administracija. Na samom startu drugog mandata, Tramp je obećao “turbo-pogon” za domaću naftnu i gasnu industriju, ukidanje klimatskih propisa, poništavanje poreskih kredita za električna vozila i obnovljive projekte, kao i stopiranje ili preusmeravanje sredstava namenjenih tzv. zelenoj agendi prethodne vlasti. U skladu sa tim najavama, njegova administracija krenula je da povlači ili ublažava standarde o emisijama izduvnih gasova za automobile, što bi moglo usporiti prodaju EV vozila u SAD.

Paradoksalno, iako usporava propise zelene tranzicije, Trampova administracija naglašava potrebu jačanja “američke energetske dominacije” i bezbednosti snabdevanja što uključuje i obezbeđivanje domaćih izvora kritičnih minerala poput litijuma. U martu 2025. predsednik Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom se naređuje saveznoj vladi da preduzme hitne mere za maksimalno povećanje domaće proizvodnje minerala važnih za privredu i odbranu. Tom uredbom ubrzavaju se dozvole za rudarske projekte, otvara pristup federalnim zemljištima za eksploataciju i mobilišu javna sredstva (uključujući i Zakon o odbrambenoj proizvodnji) kako bi se podstakla ekstrakcija i prerada litijuma, nikla, kobalta i drugih kritičnih sirovina u SAD. U obrazloženju se navodi da je smanjenje oslanjanja na “strane sile” u sektoru minerala imperativ nacionalne bezbednosti implicitno aludirajući na dominaciju Kine u toj oblasti. Drugim rečima, i konzervativna administracija prepoznaje da elektrifikacija transporta i energetike ima i stratešku industrijsku dimenziju: ko kontroliše lance snabdevanja baterijskim materijalima, imaće prednost u ekonomiji budućnosti.

Chevronov zaokret ka litijumu upravo zbog toga dobija na značaju. Ova vest pokazuje kako se i klasične naftne kompanije prilagođavaju novoj stvarnosti u energetskom sektoru, diverzifikujući poslovanje ka “zelenijim” tehnologijama i materijalima. Ujedno, potez Chevrona uklapa se u širu sliku nastojanja da se u SAD izgradi domaći ekosistem za čistu energiju, od rudarstva do proizvodnje baterija, kako bi zemlja uhvatila korak sa globalnim trendovima i smanjila geopolitičke rizike zavisnosti od uvoza. U jeku ubrzane električne revolucije u transportu, partnerstvo između tradicionalnog naftnog sektora i novih tehnologija baterija može biti signal da se granice između “crne” i “zelene” energije polako brišu, a sve u cilju obezbeđivanja održive energetske budućnosti.