Evropa ulazi u trku za litijum: da li stiže nova energetska kriza?

Kritični minerali, litijum, nikl, kobalt i retke zemlje, danas su srce i krvotok zelene i digitalne transformacije. Bez njih nema baterija za električne automobile, vetroparkova, solarnih kapaciteta, niti naprednih AI i odbrambenih tehnologija. Upravo zato su postali ono što je nafta bila prošlog veka: izvor moći, zavisnosti i geopolitičkog nadmetanja.

Trka za ove resurse više nije samo ekonomska, već i borba za političku autonomiju i tehnološku bezbednost. Evropi je sve jasnije da se njena budućnost ne može graditi na zavisnosti od jednog dobavljača ili jedne zemlje.

Evropska realnost: zavisnost od Kine postaje neodrživa

Evropska unija suočava se sa činjenicom da više od 70% globalne prerade strateških minerala kontroliše Kina, dok čak 90% retkih zemnih magneta u EU dolazi iz kineskih pogona, što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno upozorila na konferenciji u Berlinu. Takva ranjivost direktno ugrožava evropske klimatske ciljeve, industrijsku konkurentnost i bezbednosnu strategiju.

Kao odgovor, Komisija je pokrenula RESourceEU, paket mera inspirisan japanskim modelom otpornosti lanaca snabdevanja. Plan obuhvata:

• jačanje evropske proizvodnje i prerade,

• zajedničke nabavke i strateške zalihe,

• ubrzano partnerstvo sa državama bogatim resursima,

• ograničavanje dominacije pojedinačnih dobavljača na najviše 65% do 2030.

Ovo predstavlja najambiciozniji pokušaj jačanja evropske „strateške autonomije“.

Globalni kontekst: rastući nacionalizam resursa

Kako ističe analiza Chatham House-a objavljena u The Parliament Magazine, svet ulazi u eru u kojoj se kritični minerali sve češće koriste kao instrument političkog pritiska: uvode se zabrane izvoza, zemlje gomilaju zalihe, a trgovinske tenzije se produbljuju. Fragmentacija tržišta preti stabilnosti globalnih lanaca snabdevanja.

Zbog toga sve više stručnjaka zagovara osnivanje Međunarodne agencije za materijale (International Materials Agency, IMA), institucije koja bi imala ulogu sličnu IEA nakon naftnih šokova 1970-ih. Njeni zadaci bi bili:

• koordinacija politika i standarda,

• transparentno deljenje podataka i procena rizika,

• sprečavanje geopolitičkih i trgovinskih sukoba,

• podrška održivom i odgovornom rudarstvu,

• jačanje cirkularnosti i recikliranja kritičnih minerala.
  

Evropa je prepoznata kao najlogičniji lider za pokretanje ove inicijative.

Zašto EU može da predvodi novu globalnu arhitekturu kritičnih sirovina?

EU ima nekoliko ključnih prednosti:

1. Normativna moć i regulatorni standardi

Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) već postavlja standarde koje preuzimaju industrije širom sveta.

2. Mreža strateških partnerstava

EU razvija intenzivne industrijske sporazume sa Kanadom, Australijom, Čileom, Ukrajinom, Kazahstanom, Uzbekistanom i Grenlandom, ključnim državama u lancu kritičnih minerala.

3. Multilateralni pristup

Za razliku od bilateralnih trka i nadmetanja, EU promoviše saradnju, transparentnost i visoke ekološke i društvene standarde.

4. Kapacitet za institucionalno liderstvo

Evropa može pokrenuti IMA u okviru OECD-a ili G20 formata, bez čekanja na kompleksan globalni konsenzus. To je isti model koji je stvorio IEA.

Nova industrijska revolucija: evropska šansa

Kritični minerali su danas osnova nove geopolitičke realnosti. Ako želi da ostane globalni lider u zelenoj, digitalnoj i odbrambenoj industriji, EU mora izgraditi stabilan i predvidljiv sistem snabdevanja.

Evropa sada ima priliku da pređe iz uloge pasivnog uvoznika u ulogu arhitekte globalnog poretka kritičnih minerala. RESourceEU, CRMA i potencijalno osnivanje IMA mogu obezbediti da evropska „strateška autonomija“ postane stvarnost, a ne samo politički slogan.

Pitanje je: da li će Evropa imati hrabrosti da iskoristi ovaj istorijski trenutak?