Evropa nema dovoljno litijumskih baterija - da li je Srbija rešenje?

Globalna tranzicija ka električnim vozilima (EV) i obnovljivim izvorima energije zasniva se na jednoj tehnologiji - baterijama. Poslednjih godina ulaganja u ovu oblast eksplodirala su, a vlade širom sveta, pa i u Srbiji, podsticale nove kapacitete kroz subvencije i regulative. Ipak, pred nama je paradoks: dok globalna ponuda već sada prevazilazi potražnju, pojedini regioni istovremeno beleže ozbiljne deficite. To znači da je pitanje baterija manje globalno, a mnogo više regionalno i geopolitičko pitanje.

Ko je lider sa viškom kapaciteta?

Kina je neprikosnoveni lider. Drži 67% svetskog kapaciteta za preradu litijuma i ubedljivo prednjači u proizvodnji baterija, posebno LFP i L(M)FP hemije. LFP baterije su provereno izdržljive i jeftinije, dok nova L(M)FP varijanta uz dodatak mangana donosi duži domet i veću snagu, nešto kao unapređena verzija starog, pouzdanog recepta.

U svemu ovome ključnu ulogu ima kompanija CATL, koja sama pokriva oko 38% svetskog tržišta baterija, više nego dvostruko od sledećeg konkurenta, BYD-a.

Razlozi dominacije CATL-a su jasni: masovna proizvodnja (13 gigafabrika širom sveta), ogromna ulaganja u R&D (20.000 istraživača i više od 43.000 patenata), vertikalna integracija (kontrola rudnika litijuma, nikla i kobalta, kao i reciklaža kroz Brunp), kao i snažna vladina podrška (skoro 800 miliona dolara subvencija samo u 2023).

Problem Kine, međutim, nije manjak potražnje, već prevelika ponuda. Mnoge fabrike rade ispod kapaciteta, dok su proizvođači prinuđeni da spuštaju cene, čineći kineske baterije još konkurentnijim na izvoznim tržištima.

Šta se dešava u Evropi?

Suprotna slika dolazi iz Evrope. I pored ambicioznih planova, najavljenih gigafabrika i snažne podrške kroz Green Deal Industrial Plan i EU Battery Regulation, procene pokazuju da će već 2025. godine postojati manjak od najmanje 70 GWh baterija. Deficit će se pokrivati uvozom – najverovatnije upravo iz Kine.

Situaciju dodatno otežava činjenica da 30% evropskih projekata vode start-up kompanije, podložne kašnjenjima i neuspešnim ramp-up fazama. Uz to, Evropa se dugo oslanjala na NMC i NCA baterije, dok za LFP hemiju, koja postaje standard u svetu, praktično nema proizvodnih kapaciteta.

Najnovija upozorenja dolaze upravo od evropskih proizvođača baterija: 99% baterija koje se koriste globalno proizvode neevropske kompanije, dok je evropska auto-industrija od €800 milijardi i 13 miliona zaposlenih direktno zavisna od Azije.

Ako EU ne obezbedi hitnu i ciljanu podršku, rizikuje da izgubi stratešku autonomiju u ključnoj tehnologiji XXI veka.

Trošak nečinjenja bio bi ogroman, gubitak investicija, gubitak tržišta vrednog €250 milijardi godišnje, gubitak inovacija i know-how, kao i strateška ranjivost. Zato je Evropska komisija već 2025. predložila paket podrške od preko €2,8 milijardi, kojim bi se omogućilo da Evropa do 2027. proizvede 90 GWh baterija što je dovoljno za 1,2 miliona EV vozila.

Severna Amerika u balansu do 2030?

Sjedinjene Države i Kanada trenutno beleže manjak od oko 50 GWh, ali bi do 2030. mogli da izbalansiraju tržište zahvaljujući Inflation Reduction Act (IRA). Ovaj zakon obezbeđuje ogromne subvencije i poreske olakšice kako za lokalnu proizvodnju, tako i za kupovinu električnih vozila. Ipak, stabilnost zavisi od političkih odluka i trgovinskih barijera koje vidimo da mogu da unesu probleme u lancima snabdevanjama. Trampova administracija je svesna zavisnosti od spoljnih igrača i od početka godine su donete niz predsedničkih odluka koje imaju za cilj da učine Ameriku autonomnijom od proizvodnje i prerade, ali problem Severne Amerike sličan je evropskom: nedovoljno razvijen upstream lanac, naročito za LFP hemiju.

Ostatak sveta - fragmentirana slika

Japan i Južna Koreja već sada imaju kapacitete koji pokrivaju domaće potrebe. Australija se fokusira na sisteme skladištenja energije, dok Indija, Indonezija i Tajland tek započinju svoj put, uvodeći subvencije za EV-ove i lokalnu proizvodnju.

Srbija ima priliku koja ne sme biti propuštena

Za Srbiju i region Zapadnog Balkana ovi trendovi otvaraju značajan prostor za strateško pozicioniranje. Evropa će i dalje zavisiti od uvoza baterija i kritičnih sirovina, što zemlje bogate resursima može pretvoriti u ključne igrače evropske tranzicije.

U Srbiji već uveliko posluje kompanija ElevenEs, koja je već otvorila prvu fabriku LFP baterija u Subotici i to ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi i Americi ovog tipa. Ovo su baterije koje ne koriste nikal i kobalt, pa su jeftinije, bezbednije i dugotrajnije, a koriste se i za električna vozila i za vetroparkove i solarne elektrane. U pogonu trenutno radi 110 ljudi iz 21 zemlje, što pokazuje koliko je projekat globalan. Sledeći veliki korak je megafabrika koja kreće sa gradnjom krajem ove godine, a investicija je vredna 80 miliona evra, kapaciteta 1.000 MWh, sa još oko 200 novih radnih mesta. Dugoročni planovi su još ambiciozniji: tri gigafabrike, ulaganja od nekoliko milijardi evra i preko 20.000 zaposlenih.

Pored toga Srbija, sa svojim ležištima litijuma, ima potencijal da postane deo evropskog lanca snabdevanja. Projekti poput Jadra, pokazuju da se nalazimo na mapi globalnih kompanija i da posedujemo resurs koji je u centru pažnje evropske industrije. Ključno pitanje, međutim, nije da li litijum treba koristiti, već kako. Eksploatacija mora biti usklađena sa najvišim ekološkim standardima i da koristi budu ravnomerno raspodeljene, ne samo globalnim kompanijama, već i lokalnim zajednicama. Takođe, Srbija treba da radi na tome da privuče i druge kompanije koje prave baterije i EV kako bi što više dodatne vrednosti stvarano u Srbiji što može imati ogromne efekte na rast privrede.

Skorašnji sastanci između rukovodstva Srbije i Kine mogu otvoriti nove mogućnosti kada je u pitanju zelena tranzija Srbije. Kina je zadnjih dvadeset godina investirala velike resurse u novo trojstvo i to litijumske baterije, električne automobije i solarne ćelije, sve to može biti prilika za našu zemlju da ubrza tranziciju i da iskoristi ekonomsku šansu.

Globalni višak, lokalni deficit

Na prvi pogled, moglo bi se reći da svet ima više baterija nego što mu je potrebno. Ali ako pogledamo detaljnije, vidimo da je reč o duboko neuravnoteženom tržištu: dok Kina, predvođena CATL-om, pliva u višku, Evropa i Severna Amerika bore se sa deficitima i zavisnošću od uvoza.

U tom prostoru prelamaju se geopolitički interesi, ekonomske politike i pitanja održivosti. Za Srbiju to znači da može da izabere, da li će ostati pasivni posmatrač globalne tranzicije ili će, uz jasne ekološke garancije i pametnu industrijsku politiku, postati deo rešenja za evropski deficit baterija.

Ako izbalansiramo ekonomiju, geopolitiku i ekologiju, Srbija ima šansu da postane važan igrač u evropskoj energetskoj tranziciji, i da iz globalnog prezasićenja izvuče regionalnu šansu.