EU i Litijum: Sporazumi sa trećim državama o kritičnim sirovinama

Evropska unija je u potpunosti zavisna od uvoza litijuma i prepoznaje litijum kao jedan od ključnih resursa za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Kako bi osigurala stabilno i održivo snabdevanje, EU sklapa strateška partnerstva sa trećim državama. Partnerstva su deo šire strategije EU za diversifikaciju snabdevanja i zbog toga je u aprilu 2023. godine Evropski savet usvojio Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act - CRMA), koji prepoznaje litijum kao jednu od 34 ključne sirovine za zelenu energetsku tranziciju. Ovaj zakon ima za cilj da EU postigne veću samostalnost u snabdevanju sirovinama kroz povećanje domaće proizvodnje, prerade i reciklaže do 2030. godine. Postavljeni su ambiciozni ciljevi: 10% domaće proizvodnje, 40% prerade i 15% reciklaže litijuma, uz pridržavanje najviših ekoloških i socijalnih standarda. Ključna komponenta CRMA je smanjenje zavisnosti od trećih zemalja, naročito Kine, koja trenutno dominira u preradi litijuma. Trenutno, Evropska unija uvozi čak 81% ekstrahovanog litijuma i 100% prerađenog, što je dugoročno neodrživo. Do sada je EU potpisala sporazume sa 13 zemalja širom sveta, uključujući Kanadu, Norvešku, Čile i Srbiju, koja je najnoviji partner od jula 2024. godine. Ovi sporazumi omogućavaju EU da diversifikuje svoje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od pojedinih tržišta, čime se smanjuje rizik od geopolitičkih tenzija i kriza, poput onih koje su već uticale na globalnu ekonomiju, kao što su pandemija COVID-19 i rat u Ukrajini.

Norveška je jedan od dugogodišnjih partnera EU u oblasti energetike, a njihovo partnerstvo sada obuhvata i saradnju u oblasti sirovina. Potpisivanje se poklapa sa 30. godišnjicom Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru. Kroz Memorandum o razumevanju, EU i Norveška rade na integraciji lanaca snabdevanja sirovina i baterija, što uključuje zajedničke investicione projekte i razvoj novih tehnologija. Programe istraživanja poput Horizon Europe, Norveška i EU razvijaju nove metode za smanjenje ekološkog uticaja rudarskih aktivnosti i povećanje efikasnosti reciklaže. Severni sused EU je bogat mineralima kao što su retki metali i litijum, što može pružiti EU stabilne izvore za brojne industrije, dok obe strane ostvaruju ekonomske koristi kroz projekte koji poštuju visoke ekološke standarde.

Sa druge strane Atlantika EU i Kanada su 2021. godine takođe uspostavile strateško partnerstvo u oblasti sirovina. Ovo partnerstvo omogućava saradnju na razvoju lanaca snabdevanja koji su otporni, održivi i sigurni. Fokus je na zajedničkom istraživanju, inovacijama, kao i usklađivanju ekoloških i društvenih standarda (ESG). Kanada, kao zemlja bogata resursima, omogućava EU stabilno snabdevanje litijumom i drugim kritičnim sirovinama koje su potrebne za zelenu tranziciju, trenutno Kanada zadovoljava oko četiri odsto uvoza litijuma u EU. Sporazum je omogućio i evropskim kompanija da direktno učestvuju u kanadskim rudarskim projektima, čime se dodatno jačaju trgovinski odnosi.

Na samitu EU-CELAC 2023. godine, EU je potpisala i Memorandum o razumevanju sa Čileom, kojim se definiše saradnja na održivim lancima snabdevanja sirovinama. Čile, je drugi najveći svetski proizvođač litijuma i trenutno čini 79 odsto prerađenog litijuma u EU. Fokus sporazuma je i razvoju održivih rudarskih praksi i minimizaciji uticaja na životnu sredinu poštujući principe odgovornog i održivog rudarstva. Partnerstvo takođe podstiče zajedničke projekte u oblasti istraživanja, tehnoloških inovacija i reciklaže kao i sa Norverškom, a takođe ugovog se odnosi i na ekonomskoj i društvenoj inkluziji čileanskog stanovništva kroz otvaranje novih radnih mesta i razvijanje veština za novu tehnologiju.

Srbija je pridružila klubu ove godine i deo ovog šireg strateškog okvira EU. Memorandum o razumevanju između Srbije i EU podrazumeva investicije u ekološki održivu eksploataciju što znači da EU od partnera ne samo da očekuje već zahteva poštovanje strogih ekoloških standarda ako želi da pristupi evropskom tržištu. Ovi standardi osiguravaju da eksploatacija litijuma ne nanosi štetu lokalnom stanovništvu i životnoj sredini, a to Srbiji omogućava dugoročno održiv razvoj kao i da poljoprivreda može da nastavi da se obavlja u tom delu zemlje.

Sporazumi sa trećim državama dokazuju da EU ne samo da osigurava pristup ključnim resursima poput litijuma, već to čini na održiv i ekološki odgovoran način, u saradnji sa zemljama koje dele slične vrednosti i standarde. Ova partnerstva, uključujući i ono sa Srbijom, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju energetske i ekonomske budućnosti zasnovane na obostranim interesima. Gde jedna strana obezbeđuje investicije i razvijeno tržište koje poštuje principe održivog razvoja, a druga ima stabilnost za plasman, ekonomske benefite i partnera koji će da podrži primenu ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda (ESG) prilikom investiranja.