Evropska industrija baterija: Šta posle bankrota Northvolta?

Švedska kompanije Northvolt je krajem novembra ušla u stečaj sa kreditom od 100 miliona dolara od švedskog proizvođača kamiona Scania, jednog od najvećih akcionara i kupca. Kolaps Northvolt označava veliki korak unazad u pogledu evropske ambicije u razvoju nezavisne proizvodnje baterija za električna vozila. Ipak ovaj događaj, iako razoran za evropsku industriju baterija, još jedanput označava hitnost i izazove energetske tranzicije i jačanja strateške autonomije Evropske unije.

Evropski izazovi i značaj CRMA-a

Evropa se već godinama suočava s dominacijom kineskih proizvođača baterija, kao što su CATL i BYD, čiji kapaciteti daleko nadmašuju evropske. Kroz Critical Raw Materials Act (CRMA) usvojenog ove godine, EU teži smanjenju zavisnosti od uvoza kritičnih sirovina i jačanju kapaciteta za domaću proizvodnju. CRMA ima konkretne ciljeve: najmanje 10% godišnje potrošnje EU treba da dolazi iz ekstrakcije, 40% iz prerade, 25% iz reciklaže, uz smanjenje zavisnosti od trećih država. Međutim, kolaps Northvolta naglašava potrebu za ubrzanjem konkrentih projekata kako bi se ciljevi ostvarili. CRMA je prepoznala stratešku ulogu sirovina poput litijuma i predviđa konkretne mere za unapređenje istraživanja, eksploatacije i reciklaže unutar EU. Ali, kako se pokazalo, zakoni sami po sebi nisu dovoljni. Neophodna je sinergija javnog i privatnog sektora, kao i inovativna rešenja koja uključuju razmenu znanja i tehnologija sa globalnim partnerima.

Northvolt: Ambicije i pad

Northvolt je bio svetionik evropskih ambicija, sa investicijama većim od 10 milijardi dolara i ciljem masovne proizvodnje baterija koje bi konkurisale kineskim gigantima. Trebao je da bude  "prva fabriku te vrste" (‘A first-of-a-kind’ battery plant). Međutim, neispunjeni planovi i finansijski problemi doveli su do stečaja, što je snažan udarac evropskoj baterijskoj industriji.

Evropska investiciona banka (EIB) je početkom ove godine najavila da će finansirati Northvoltovu gigafabriku na severu Švedske. Ukupan kredit je bio nešto više od 1,038 milijardi dolara (942,6 miliona evra), dok je finansiranje obuhvatilo i paket od 5 milijardi dolara prikupljenih za proširenje gigafabrike u Skelleftea. Ova inicijativa je bila deo šire strategije za podsticanje zelene tranzicije i smanjenje emisija ugljen-dioksida. Partnerstvo sa EIB-om simbolizovalo je i želju da se u Evropi razvija evropski potencijal kako bi Stari kontitent imao lidere u ovoj oblasti. Ipak, neuspeh Northvolta ukazuje na potrebu za još dubljom institucionalnom podrškom i jačanjem finansijske otpornosti ovakvih projekata.

Kineska dominacija i zajednički poduhvati

Dok je EU dugo težila potpunoj nezavisnosti, sadašnja situacija ukazuje da zajednički poduhvati sa kineskim kompanijama postaju nova norma. Primer je saradnja Gotiona i InoBata, koja uključuje izgradnju gigafabrika u Slovačkoj i transfer tehnologije. Ova partnerstva, iako kompromisna, omogućavaju Evropi da nastavi razvoj kapaciteta za proizvodnju baterija i postepeno smanji zavisnost od kineskog monopola.

CRMA i budućnost evropske autonomije

Kolaps Northvolta podseća na to koliko je ključno ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i implementacija CRMA-a. Evropski zakonodavci i industrijski lideri moraju brzo reagovati kako bi izbegli dalje neuspehe i osigurali dugoročnu konkurentnost. Primena CRMA-a mora uključiti nove investicije u istraživanje i razvoj baterijskih tehnologija, nastavak podsticanja reciklaže i korišćenje sekundarnih sirovina kao i stvaranje povoljnog okvira za javno-privatna partnerstva i naravno intenziviranje saradnje sa strateškim partnerima izvan Kine koja trenutno dominira.Uprkos stečaju kompanije Northvolt, postoje značajni napori koji ukazuju na mogućnost prevazilaženja zavisnosti Evrope od uvoza baterija. Jedan od takvih napora je planirana investicija Stellantisa i CATL-a od 4,1 milijardu evra u zajednički poduhvat za izgradnju velike fabrike litijum-gvožđe-fosfat (LFP) baterija u Saragosi, Španija. Očekuje se da će proizvodnja početi krajem 2026. godine, sa kapacitetom do 50 GWh, što bi značajno doprinelo evropskim kapacitetima za proizvodnju baterija. 

Pored toga, analiza iz decembra 2024. godine ukazuje da Evropa zaostaje u globalnoj konkurenciji u proizvodnji baterijskih ćelija, posebno u poređenju sa Severnom Amerikom. Neke zemlje, poput Nemačke, beleže pad, dok Španija i Francuska pokazuju rast. Mađarska ostaje lider po proizvodnim kapacitetima.

Kolaps Northvolta je svakako veliki korak unazad, ali nije kraj evropskih ambicija. Sve investicije nose određeni rizik ali potreba za sveobuhvatnim i usklađenim delovanjem je neophodno kako bi se ostvarila vizija energetske nezavisnosti. Ne treba zaboraviti i činjenicu da prema istraživanjima Persistence Market Research veličina evropskog tržišta litijum-jonskih baterija će premašiti vrednost od 23,68 milijardi dolara do 2033. Godine što predstavlja i ozbiljno tržište. Implementacijom CRMA-e koja je usvojena ove godine i strateška partnerstva sa trećim država, gde se nalazi i Srbija, Evropa i dalje ima priliku da prevaziđe trenutne izazove i postane globalni lider u baterijskoj industriji ili bar da smanji zavisnost od drugih.