Projekat Keliber Oy: Primer održive eksploatacije litijuma iz Finske

Dok svet ubrzano prelazi na zelenu energiju, litijum, ključna komponenta baterija za električna vozila i skladištenje energije, postaje sve dragoceniji resurs. Finska, kroz projekat Keliber Oy, postavlja nove standarde u održivoj eksploataciji litijuma, pokazujući kako ovaj mineral može doprineti ekonomskom razvoju, a da se pri tome poštuju najviši ekološki standardi. Ovaj projekat pruža važnu lekciju i za Srbiju, posebno u kontekstu potencijala projekta Jadar, i kako ekploatacija litijuma, a u Srbiji i borata, može doneti višestruke koristi vom delu Srbije kao i celoj državi.

Ekonomski benefiti Keliber Oy projekta

Keliber Oy, u vlasništvu kompanije Sibanye-Stillwater, predstavlja jedan od najmodernijih litijumskih projekata u Evropi. Njegov strateški značaj leži u direktnom doprinosu finskoj ekonomiji kroz povećanje regionalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i generisanje stabilnih prihoda od izvoza i poreza. Projekat se finansira kroz zeleno finansiranje vredno 500 miliona evra, od koga je EU osigurala preko Evropske investicione banke 150 miliona evra, što dodatno potvrđuje njegov ekonomski potencijal i usklađenost sa evropskim ciljevima održivog razvoja. Pored toga, otvaranje više od 300 radnih mesta u rudarskom sektoru, uz dodatnih 500 u pratećim industrijama, pruža značajnu podršku razvoju lokalne zajednice i regionalnog tržišta. Projekat ima cilj da bude prvi evropski proizvođač litijum hidroksida za baterije iz sopstvenih iskopanih rezervi rude, čime bi se doprinelo zelenoj tranziciji i daljoj elektrifikaciji transporta o kojoj sam pisao u ranijem članku ali suština je da prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna prodaja električnih automobila iz godine u godinu samo raste i da je dostigla skoro 14 miliona jedinica (automobili, SUV, transportna vozila ...) u 2023. godini. Evropa je zabeležila skoro 3,2 miliona novih registracija, što je povećanje od gotovo 20% u odnosu na 2022. godinu. Ovi podaci ukazuju na ubrzanu globalnu tranziciju ka električnim vozilima, sa značajnim rastom u ključnim tržištima. Za razliku od finskog Kelibera, čiji godišnji kapacitet proizvodnje iznosi oko 15.000 tona litijum-hidroksida, projekat Jadar u Srbiji je projektovan na značajno veći obim. Procenjuje se da bi projekat Jadar mogao proizvoditi do 58.000 tona litijum-karbonata godišnje, što bi Srbiju svrstalo među vodeće proizvođače litijuma u Evropi. Ovaj obim proizvodnje ne samo da bi omogućio zadovoljavanje lokalnih potreba koje su planirane, već bi Srbiju pozicionirao kao ključnog izvoznika u Evropi. Ukoliko bi Srbija imala i druge prateće industrije kao što je fabrika baterija ili proizvodnju električnih automobila, nesumnjivo je da bi pozitivan uticaj na ekonomski razvoj bi bio još veći, pored rudne rente i stabilnih radnih mesta sa platama većim od republičkog proseka.

Ekološki standardi kao prioritet

Prema Environmental Performance Index (EPI) za 2024. godinu, Finska je zauzela četvrto mesto sa ocenom 73,7, odmah iza Estonije, Lukseburga i Nemačke što govori da je zaštita životne sredine i politički prioritet u Finskoj, a jedan od najvažnijih aspekata projekta Keliber Oy jeste njegova posvećenost zaštiti životne sredine. Projekat se oslanja na najsavremenije tehnologije koje minimiziraju negativan uticaj na prirodu. Korišćenje vode je pažljivo optimizovano, dok se preostala voda reciklira za lokalne potrebe, čime se dodatno doprinosi održivosti. Takođe, tretman rudarskog otpada ispunjava stroge regulative Evropske unije, obezbeđujući očuvanje lokalnih ekosistema i prevenciju kontaminacije tla i vode. Treba napomenuti da Keliber Oy koristi modernu tehnologiju za minimizaciju ekoloških posledica, što govori u prilog činjenici da je savremeno rudastvo moguće sa očuvanjem biodiverziteta i zaštitom životne sredine ako se prate regulative EU. 

Spillover efekti i razvoj prateće industrije

Pored direktnih ekonomskih koristi, Keliber Oy podstiče i razvoj pratećih industrija. U luci Kokkola, svega 50 kilometara od rudnika, završava se izgradnja fabrike baterija koja će koristiti litijum iz ovog rudnika. Ova fabrika će doprineti širenju finskog učešća u evropskom lancu vrednosti za baterije i stvara dodatne mogućnosti za novim radnim mestima. Finska na taj način postaje jedan od ključnih igrača u industriji baterija, što dodatno povećava strateški značaj projekta Keliber Oy. Sličan efekat mogao bi se očekivati i u Srbiji, ukoliko se projekat Jadar realizuje. Na osnovu primera Finske, postoji potencijal za izgradnju fabrika za preradu litijuma i proizvodnju baterija u Srbiji, čime bi se dodatno ojačao domaći industrijski sektor i kreirala nova radna mesta.

Doprinos potrebama EU za litijumom

Proizvodni kapaciteti projekta Keliber Oy omogućavaju godišnju proizvodnju od oko 15.000 tona litijum-hidroksida, ključnog sastojka baterija za električna vozila. Iako Finska neće moći da zadovolji celokupne potrebe EU, ovaj projekat značajno doprinosi smanjenju zavisnosti od uvoza iz trećih zemalja i jačanju evropske otpornosti u snabdevanju kritičnim sirovinama. Ovo je važan korak u ostvarivanju ciljeva Evropskog akta o kritičnim sirovinama (The Critical Raw Materials Act - CRMA), koji predviđa da EU do 2030. godine obezbedi najmanje 10% svojih potreba iz ekploatacije, 40% iz prerade i 15% iz reciklaže kritičnih sirovina unutar svojih granica. U poređenju sa Keliber Oy, Jadar bi mogao igrati još značajniju ulogu u evropskom snabdevanju litijumom, s obzirom na njegov znatno veći kapacitet proizvodnje. Ovo bi Srbiju učinilo ključnim partnerom EU u dostizanju strateških ciljeva zelene tranzicije.

Pouke za Srbiju

Keliber Oy predstavlja primer kako litijumski projekti mogu doprineti ekonomskom razvoju, dok se istovremeno poštuju najviši ekološki standardi. Srbija, kroz projekat Jadar, ima priliku da sledi ovaj finski model i pozicionira se kao ključni igrač u evropskom lancu vrednosti za baterije. Transparentnost, dijalog sa lokalnim zajednicama i usklađivanje sa evropskim ekološkim standardima ključni su elementi uspeha. Finska nam pokazuje da litijum nije samo rudarski resurs, već osnova za održivi razvoj i zelenu tranziciju.