Dok svet gradi najveće baterije u istoriji, gde je Srbija u toj trci?

Zelena tranzicija širom sveta dobija snažnog saveznika u vidu ogromnih sistema za skladištenje energije, baterija gigantskih razmera. U Abu Dabiju je započeta gradnja najvećeg solarnog postrojenja sa baterijom na svetu: solarna farma od 5,2 GW biće uparena sa baterijom od čak 19 GWh. Slični megaprojekti niču od Saudijske Arabije do Kine, dok Evropa ubrzava svoj razvoj baterijskih kapaciteta. Pitanje je gde se u toj globalnoj trci nalazi Srbija i kako može uhvatiti korak?

Globalna trka za mega-baterije

U Saudijskoj Arabiji, u okviru vizije Saudi Vision 2030, već radi baterijsko postrojenje Bisha od 500 MW / 2 GWh, jedno od najvećih u istoriji regiona. Kraljevina planira da poveća skladišni kapacitet na 48 GWh do 2030. godine, čime bi postala treće najveće tržište baterija na svetu, odmah iza Kine i SAD. Paralelno, Ujedinjeni Arapski Emirati grade futuristički kompleks koji će prvi put omogućiti 1 GW čiste bazne snage 24/7, kombinacijom solarne farme i baterije od rekordnih 19 GWh. Ovakvi projekti rešavaju ključni izazov obnovljivih izvora: nepravilnost proizvodnje, pružajući stabilno napajanje i danju i noću.

Kina trenutno dominira baterijskim sektorom odnosno ima najveći ukupni kapacitet skladištenja na svetu (preko 215 GWh instalisanih baterija). i gradi niz mega-projekata. Jedan primer je novo gradilište u Unutrašnjoj Mongoliji, gde se podiže baterijska stanica od 1.000 MW / 6.000 MWh. Kinesko tržište brzo raste zahvaljujući masovnoj proizvodnji i padu cena baterija. Evropa, iako zaostaje, beleži ubrzanje: tokom 2024. u Evropi je instalirano 21,9 GWh novih baterijskih sistema, što trenutno čini ukupno oko 61 GWh. Najveća postrojenja u EU za sada dosežu oko 1 GWh kapaciteta, ali investicije se ubrzavaju, Nemačka i Italija prednjače sa po ~6 GWh novih baterija u 2024. Ovi trendovi pokazuju da se globalna trka za baterijsku infrastrukturu zahuktava.

Zašto su baterijski sistemi ključni?

Baterijski sistemi za skladištenje energije predstavljaju kičmu buduće elektroenergetske mreže zasnovane na obnovljivim izvorima. Margrethe Vestager, potpredsednica Evropske komisije, ističe da veći skladišni kapacitet znači fleksibilniju mrežu spremnu za doba u kome vetar i sunce dominiraju proizvodnjom. Naime, kada solarne i vetro elektrane proizvedu višak struje usled povoljnih vremenskih uslova, višak energije se može sačuvati u baterijama i isporučiti tokom noći ili bezvetrovitih perioda. Bez takvih skladišta, mnogo obnovljive energije bi propadalo, a mreža bi trpela oscilacije.

Baterije obezbeđuju i balansiranje frekvencije i napona u mreži, što je nekad rađeno samo putem hidro ili termoelektrana. Na primer, operativni Bisha projekat u Saudijskoj Arabiji se puni strujom kada je potrošnja niska, a prazni tokom špica, stabilizujući mrežu i pokrivajući vršna opterećenja. Stručnjaci naglašavaju da su ovakvi sistemi neizostavni za dekarbonizaciju, bez njih je nezamislivo da vetar i sunce postanu okosnica energetike. Uz baterije, moguće je brže ugasiti prljave termoelektrane i smanjiti emisije CO₂, jer skladištenje omogućava da obnovljiva energija zameni fosilna goriva uz pouzdano snabdevanje.

Pad cena i napredak tehnologije

Jedan od razloga ekspanzije baterijskih megaprojekata je dramatičan pad cena i napredak tehnologije. Litijum-jonske baterije danas su oko 90% jeftinije nego pre jedne decenije, prosečna cena baterijskog paketa pala je sa oko $1.400 po kWh (2010) na ispod $140 u 2023. Samo u prethodnoj godini globalni prosek pao je za 20%, na rekordno niskih ~$115/kWh. U Srbiji se takođe dešava ovaj trend, cene baterijskih sistema od 2015. do 2024. opale za oko 75%.

Brz razvoj tehnologije igra veliku ulogu. Danas dominiraju Li-ion baterije, pri čemu se sve više koriste hemije poput litijum-gvožđe-fosfata (LFP) koje su povoljnije i sigurnije (bez nikla i kobalta). LFP baterije sada čine 80% novih skladišta energije u svetu, jer im visoka gustina energije nije presudna za stacionarnu primenu, a nude dug vek i manji rizik požara. Paralelno se razvijaju i nove generacije od natrijum-jonskih baterija koje ne zavise od litijuma, do poboljšanih litijum-sumpornih i čvrsto-elektrolitskih baterija. Ovi inovativni sistemi obećavaju još veći kapacitet i brže punjenje, što će dodatno unaprediti iskoristivost obnovljivih izvora. Rezultat je da su baterije svakim danom efikasnije i pristupačnije, pretvarajući viziju 100% čiste energije u ekonomsku realnost.

Srbija: gde smo danas?

Dok svet gradi giga-baterije, Srbija tek ulazi u igru skladištenja energije. Trenutno u našoj zemlji nema velikih baterijskih elektrana na mreži, a balansiranje sistema i dalje se oslanja na hidroelektrane i uvoz struje u špicu. Ipak, nazire se pomak: početkom 2023. izmenjen je Zakon o obnovljivim izvorima energije kako bi otvorio vrata baterijama. Elektromreža Srbije (EMS) sada ima ovlašćenje da uslovi priključenje novih vetroparkova/solara time da investitor obezbedi primereno skladište energije za pomoćne usluge, kao što su frekvencija i snaga. Drugim rečima, više se ne može planirati velika vetroelektrana bez razmišljanja o baterijama koje bi peglale njenu varijabilnost.

Država je u međuvremenu pokrenula i konkretne projekte. Vlada Srbije je donela odluku o traženju strateškog partnera za gradnju najmanje pet velikih solarnih elektrana ukupnog kapaciteta 1 GW koje će biti samo-balansirajuće, što znači da će ih pratiti i baterijski sistemi za skladištenje. Planirano je najmanje 200 MW baterija sa oko 400 MWh kapaciteta, raspoređenih na jednoj ili više lokacija, koje će zajedno sa solarnim parkovima ući u portfolio EPS-a. Ovaj projekat, uz realizaciju u narednih ~5 godina, bio bi prvi pravi BESS (battery energy storage system) u Srbiji na mrežnom nivou. Pored toga, interesovanje za manje baterijske sisteme raste i u komercijalnom sektoru i domaćinstvima. Već sada neke firme ugrađuju solar + bateriju radi uštede i sigurnosti napajanja, investicija se može isplatiti za 4 do 6 godina zahvaljujući uštedi na računu. To pokazuje da baterije postaju isplative i u našim uslovima, što će stimulisati širu primenu.

Litijum - srpski adut za baterijsku budućnost

Ironično, Srbija nema još svoje velike baterije, ali ima nešto skoro jednako vredno, ogromno bogatstvo litijuma. Podzemlje Jadra u zapadnoj Srbiji krije jedne od najvećih rezervi litijuma u Evropi, sa procenama da se može eksploatisati ~58.000 tona godišnje, što bi bilo dovoljno za baterije preko milion električnih automobila godišnje. Taj potencijal nije prošao nezapaženo, Evropska komisija je u sredinom 2024. potpisala sporazum sa Srbijom o saradnji u razvoju lanca vrednosti za litijum i baterije. Praktično, EU je uvrstila srpski litijum u strateške projekte obezbeđivanja kritičnih sirovina van Evropske Unije.

Litijum može postati karta za ulazak Srbije u evropsku baterijsku industriju. Pored sirovine, pojavio se i domaći kapacitet za proizvodnju baterija: u Subotici je startap ElevenEs pokrenuo prvu evropsku fabriku LFP baterijskih ćelija. Pilot proizvodnja je već počela, a plan je izgradnja „gigafabrike“ od 8 GWh godišnjeg kapaciteta do 2026. i širenje na čak 40 GWh do 2027. Impresivno je da ElevenEs pravi baterije bez kobalta i nikla, uz korišćenje 100% obnovljive energije u procesu, pokazujući da Srbija može ponuditi i tehnologiju i održivost. Uz pametnu strategiju, domaći litijum mogao bi da se prerađuje ovde i ulazi u ćelije “Made in Serbia”, čime bismo uhvatili veći deo vrednosnog lanca, od rudnika do gotove baterije. То će značiti nova radna mesta, transfer znanja i pozicioniranje Srbije kao bitnog igrača u evropskoj zelenoj tranziciji.

Srbija i region: ko prednjači?

Poređenja radi, zemlje regiona su već napravile značajne korake u baterijskom skladištenju. Grčka je uz podršku EU fonda za oporavak raspisala tender i dodelila projekte za 900 MW baterija koje treba da prorade do kraja 2025. Rumunija je pre dve godina dobila direktnu budžetsku pomoć od EU da krene sa subvencionisanjem izgradnje prvih 620 MWh skladišta kako bi ispratila bum solarnih elektrana do 2025. Hrvatska je otišla još dalje usmerava oko 500 miliona evra bespovratnih sredstava upravo za velike baterijske sisteme. Hrvatski plan predviđa da svaki novi proizvođač iz OIE koji ne isporučuje energiju odmah u mrežu mora imati odgovarajuće skladište energije. Slične programe pokreću i druge zemlje EU, jer je skladištenje prepoznato kao uslov za masovniju integraciju OIE.

U ovom društvu, Srbija za sada kaska, ali ne mora tako ostati. Izmenjeni zakoni i najavljeni projekti nagoveštavaju početak uhvatanja koraka. Region nam pruža primere kako se uz podršku evropskih fondova i pametne politike mogu brzo mobilisati investicije u skladišta. Bugarska, recimo, planira aukcije za baterije teške više gigavat-sati, a interes investitora je ogroman, prijavljeno čak 12 GW potencijalnih projekata. Jasno je da zelena tranzicija više nije samo u gradnji vetroparkova i solarnih panela, trka se sada vodi i u skladištenju energije. Ko tu trku prespava, rizikuje da uspori čitavu energetsku tranziciju.

Šansa koju ne smemo propustiti

Dok svet gradi najveće baterije u istoriji, Srbija stoji na raskrsnici. Naša zemlja ima šansu da iskoristi sopstvene resurse i priključi se baterijskoj revoluciji, bilo kroz litijum kao sirovinu, fabrike ćelija poput ElevenEs-a, ili uvođenje velikih baterija za balansiranje svoje mreže. Time bismo ubrzali integraciju obnovljivih izvora i smanjili zavisnost od uvoza električne energije. Pozitivni signali postoje, ali tempo mora biti brži: globalna trka ne čeka. Srbija mora ubrzati korak, strateški ulagati i stvarati podsticaje kako bi baterijski projekti zaživeli. To je put ka energetski sigurnijoj, zelenijoj budućnosti u kojoj Srbija više neće posmatrati sa strane, već će ravnopravno doprineti evropskoj zelenoj agendi, baterija po baterija. Vreme je da i mi zaigramo u ligi velikih.