Dekarbonizacija industrije: uspešni primeri, izazovi i globalne inicijative

Dekarbonizacija industrije jedan je od ključnih elemenata u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Industrijski sektor čini oko 23% globalnih emisija ugljen-dioksida, prvenstveno zbog korišćenja fosilnih goriva za proizvodnju toplote, energije i hemijskih procesa u industrijama poput čelika, cementa, aluminijuma i hemikalija. U prethodnih par godina, nekoliko ključnih industrija je napravilo značajne korake ka smanjenju emisija, ali izazovi ostaju, naročito u teškoj industriji.

Čelična industrija je tradicionalno jedan od najvećih zagađivača, ali je započela tranziciju ka korišćenju vodonika kao zamene za ugalj. Jedan od najznačajnijih primera dolazi iz Švedske, gde je projekat  HYBRIT (koalicija između SSAB, LKAB i Vattenfall) razvila proces proizvodnje čelika bez fosilnih goriva, koristeći zeleni vodonik, smanjujući emisije CO2 do 90%. Očekuje se da će ovaj proces postati široko primenjen do 2035. godine, čime će se značajno smanjiti emisije u ovom sektoru. Dok je čelična industrija napravila značajan napredak u korišćenju zelenog vodonika za smanjenje emisija, druge industrije takođe prate sličan put ka dekarbonizaciji. Na primer, cementna industrija, koja je odgovorna za 8% globalnih emisija CO2, suočava se sa izazovima hemijskih reakcija tokom proizvodnje cementnog klinkera, ali je uz pomoć tehnologija kao što je hvatanje ugljenika (CCS) postigla značajne rezultate. Jedan od najvećih svetskih proizvođača cementa HeidelbergCement, je razvio projekte CCS kroz inicijativu Carbon2ProductAustria (C2PAT). Ova tehnologija omogućava transformaciju emisija CO2 u korisne proizvode, poput hemikalija i sintetičkih goriva. Slično tome, hemijska industrija, sa gigantom kao što je BASF, uvodi projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije, pre svega u proizvodnji amonijaka, što je ključan korak u njenoj strategiji smanjenja emisija. Cilj je smanjenje emisija za 25% do 2024. godine, u okviru šire strategije postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije vidljiv je i u industrijama koje se bave pakovanjem i ambalažom. Jedan od globalnih lidera, Tetra Pak, implementira niz inovacija duž celog lanca vrednosti, od nabavke sirovina do transporta i distribucije. Tetra Pak je u 2022. godini dostigao 84% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem da dostigne 100% do 2030. godine. Kompanija je takođe smanjila emisije CO2 kroz upotrebu biljne plastike i reciklažnih materijala. Amazon je još jedan primer kompanije koja aktivno ulaže u dekarbonizaciju. Sa ciljem postizanja neto nulte emisije do 2040. godine, Amazon je 2023. počeo da koristi 100% obnovljive energije u svim operacijama, sedam godina pre planiranog roka. U sektoru transporta, kompanija koristi električna dostavna vozila i bicikle, a planira da do 2030. godine ima najmanje 100.000 električnih dostavnih vozila koje koriste litijumske baterije. Jedan od njihovih ključnih incijativa je saradnja sa više od 500 globalnih kompanija u okviru The Climate Pledge i istoimeni fond u koji su investirali dve milijarde dolara, a koji podržava održive inovacije i tehnologije u cilju dekarbonizacije kao što je i inovativno pakovanje i smanjenje otpada.

Evropske i globalne inicijative

Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve kroz European Green Deal, sa namerom da postane klimatski neutralna do 2050. godine. Jedan od ključnih alata u ovom planu je EU Emission Trading System  (ETS), koji zahteva od zagađivača da plaćaju za emisije gasova sa efektom staklene bašte. ETS obuhvata emisije iz sektora proizvodnje električne energije, industrijske proizvodnje i avijacije, koji zajedno čine oko 40% emisija GHG (Greenhouse gases) u EU. Od 2024. godine, ETS će uključiti i emisije iz pomorskog transporta. Ovaj sistem ne samo da smanjuje emisije već generiše prihode za finansiranje zelene tranzicije, što omogućava dalji razvoj održivih tehnologija.

Pored ETS-a, „Fit for 55“ je paket evropskog zakonodavstva koji omogućava svim sektorima da smanje emisije za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Ovaj paket treba da omogući tranziciju na pravedniji, konkurentniji i ekonomski isplativ način. Takođe, tu je i InvestEU program, koji podržava zelene investicije i inovacije, dok njen deo Just Transition Mechanism (JTM) osigurava da delovi Evrope koji su zavisni od industrija sa visokim emisijama imaju podršku za tranziciju, mobilizujući oko oko 55 milijardi evra za najpogođenije regione između 2021. i 2027. godine.

Na globalnom nivou, Pariski sporazum postavio je temelje za smanjenje globalnog zagrevanja ispod 2°C, sa ciljem da se ograniči na 1,5°C. Kako bi se ovaj ambiciozan cilj ostvario mora da postoje zajednički napori svih industrija ali i uključivanje zemalja u razvoju. Breakthrough Energy Coalition, koju vodi Bil Gejts, takođe je ključna inicijativa koja podstiče inovacije u čistoj energiji i tehnologijama za smanjenje emisija, poput hvatanja ugljen-dioksida i energetske efikasnosti. Sektori pomorskog transporta, koji doprinose oko 3% globalnim emisijama, takođe su uključeni u napore dekarbonizacije. Zero-Emission Shipping Mission , lansiran u okviru inicijative Mission Innovation, ima za cilj da ubrza razvoj prvih komercijalnih brodova sa nultim emisijama do 2030. godine. Ova misija uključuje ceo lanac vrednosti, od brodova do proizvodnje goriva i infrastrukture, što je ključno za postizanje ambicioznih ciljeva.

 Glasgow Climate Pact, postignut na COP26, dodatno je ojačao globalne napore. Države su se složile da ubrzaju smanjenje emisija, uključujući postavljanje ambicioznijih ciljeva za industriju i energetiku. Po prvi put, nacije su pozvane da postepeno smanjuju korišćenje uglja i neefikasnih subvencija za fosilna goriva. Takođe, preko 140 zemalja, pokrivajući 90% globalnih emisija, obećalo je da će postići neto nulte emisije, dok je više od 100 zemalja obećalo da će zaustaviti krčenje šuma do 2030. godine.

Dekarbonizacija industrije je ključna za postizanje globalnih klimatskih ciljeva. Dok energetski i automobilski sektori beleže brze korake u smanjenju emisija, teške industrije se suočavaju sa izazovima zbog svoje energetske intenzivnosti. Međutim, uz podršku inovacija i globalnih inicijativa kao što su zeleni vodonik, litijumske baterije i hvatanje ugljen-dioksida, tranzicija ka niskougljeničnim ekonomijama postaje ostvariva. Uz podršku globalnih i EU politika, poput ETS-a i Fit for 55 paketa, industrijska dekarbonizacija će igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.