Britanski model za kritične minerale: Lekcije za Evropu i Srbiju

Dok se svet ubrzano kreće ka energetskoj tranziciji, ozbiljne države ne prepuštaju svoju sudbinu slučaju. Najbolji primer za to je Velika Britanija, koja je svojom strategijom "Vision 2035" poslala jasnu poruku: kritični minerali nisu samo pitanje ekonomije, već nacionalne bezbednosti i očuvanja modernog načina života.

Za građane Srbije, koji su zatrpani lavinom dezinformacija, britanski pristup nudi otrežnjujuću lekciju. Litijum je za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek. Pitanje nije da li će se svet okrenuti ovim sirovinama, već ko će njima upravljati i ko će od toga imati koristi.

Šta podrazumeva britanska "Vizija 2035"?

Britanska vlada ne koristi eufemizme kada opisuje realnost.

Njihova strategija jasno upozorava: kritični minerali su sastavni deo našeg modernog načina života od litijuma u pametnim telefonima na koje se oslanjamo, do retkih elemenata i trajnih magneta koji pokreću vetroturbine i električna vozila neophodna za zelenu tranziciju.

Ovi vitalni resursi su srce komunikacija, kritične infrastrukture, odbrane, transporta i medicine. Bez njih, naši životi bi stali. Industrije bi se ugasile preko noći, a društvo ne bi moglo da funkcionišu.

Podaci iz Velike Britanije su alarmantni i najbolje ilustruju brzinu promena: predviđa se da će se do 2035. godine potražnja za bakrom udvostručiti, dok će potražnja za litijumom porasti za neverovatnih 1.100%.

Međutim, globalno tržište krije opasnost. Koncentracija lanaca snabdevanja čini svet ranjivim na šokove poput prirodnih katastrofa, ratova ili geopolitičkih sukoba. Zato je za Britaniju od vitalnog značaja da ima plan za osiguranje i diversifikaciju izvora. Njihov cilj je jasan: do 2035. godine žele da razviju snažnu domaću proizvodnju.

Britanci ne beže od rudarenja. Naprotiv, oni vide domaću eksploataciju kao šansu za "industrijsku renesansu", posebno u regijama poput Kornvola i severoistoka Engleske. Njihov plan je da ožive industrijske zajednice i otvore hiljade radnih mesta, koristeći rudarenje kao temelj za privlačenje novih tehnologija. Međutim, ključna reč u njihovoj strategiji je odgovornost insistiraju na najvišim ESG standardima (ekološkim, društvenim i upravljačkim).

Srbija u centru evropske bezbednosti

Gde je tu Srbija? Naša zemlja poseduje ležište Jadar, koje je jedno od najkvalitetnijih i najdetaljnije istraženih u Evropi. U novoj podeli karata, to je naš geopolitički adut.

Evropska unija je takođe svesna opasnosti: Kina danas kontroliše preko 70% prerade strateških minerala, što neodoljivo podseća na nekadašnju zavisnost od ruskog gasa. Evropi su očajnički potrebni pouzdani partneri. Zbog toga je Evropska komisija 4. juna 2025. godine, na osnovu strogog Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), uvrstila projekat "Jadar" na listu strateških projekata. Ovaj status nije birokratska formalnost. To je potvrda da projekat zadovoljava rigorozne evropske standarde zaštite životne sredine i da donosi konkretnu korist zemlji domaćinu, Srbiji.

Razbijanje mitova: Rudnik 21. veka

Građani Srbije su često meta kampanja koje šire strah slikama "spržene zemlje". Istina je drugačija kada se pogledaju činjenice. Za razliku od mnogih rudnika u svetu koji su otvoreni kopovi, projekat "Jadar" je planiran kao podzemni rudnik. To drastično menja uticaj na površinu, poljoprivredu i pejzaž.

Takođe, projekat nije "gotova stvar" koja se radi na prečac. On prolazi kroz složene zakonske procedure, koje uključuju ažuriranje studija o proceni uticaja na životnu sredinu i javne rasprave. Tek nakon dobijanja svih odobrenja i dokaza da je proces bezbedan, može se doneti konačna odluka.

Ekonomska šansa: Ne smemo postići autogol

Lekcija iz Britanije je jasna: oni koriste rudna bogatstva da bi podigli svoje regione i osigurali budućnost svoje industrije. Srbija ima istu priliku. "Jadar" nas stavlja u srce lanca vrednosti nove industrijske revolucije. To znači investicije, tehnologiju i poslove koji nisu jeftina radna snaga, već visokotehnološka budućnost.

Odbijanje razvoja sopstvenih resursa, u trenutku kada zemlje poput Velike Britanije, Kanade i članica EU ubrzano otvaraju svoje rudnike, značilo bi ekonomski autogol. Energetska tranzicija se neće zaustaviti zbog nas. Pitanje je samo da li ćemo u njoj učestvovati kao strateški partneri koji diktiraju uslove, ili ćemo ostati zavisni uvoznici tuđe tehnologije i sirovina.

Britanski model, snažna domaća proizvodnja uz stroge standarde i brigu o lokalnoj zajednici putokaz je i za Srbiju. Vreme je da kritičnim mineralima pristupimo kao pitanju nacionalne bezbednosti i budućeg prosperiteta.