Američka ofanziva na sopstveni litijum?

U svetu koji ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije, jedan metal se izdvaja kao strateški nezamenjiv - litijum. Od električnih vozila i pametnih telefona do skladištenja energije, litijum pokreće tehnologije budućnosti. Ipak, Sjedinjene Američke Države danas zavise gotovo isključivo od uvoza, što otvara ozbiljna pitanja energetske bezbednosti i ekonomske otpornosti.

Kako bi se smanjila ta zavisnost i ojačala domaća proizvodnja, administracija predsednika Donalda Trampa je 2025. godine pokrenula niz konkretnih koraka. Od izvršnih naloga do ubrzanja dozvola za ključne rudarske projekte, SAD jasno poručuju: vreme je da preuzmemo kontrolu nad sopstvenim resursima.

Zašto je litijum važan?

Litijum je osnovna komponenta litijum-jonskih baterija, koje pokreću sve - od Tesla automobila do iPhone-a. Još važnije, baterije omogućavaju skladištenje energije iz obnovljivih izvora poput vetra i sunca, čineći litijum sržom energetske tranzicije. Globalna potražnja za litijumom mogla bi se utrostručiti do 2025., a već naredne godine može nastupiti deficit ako se kapaciteti proizvodnje ne povećaju. I dok SAD trenutno proizvode manje od 2% svetskog litijuma, zavisnost od uvoza - posebno iz Kine, Čilea i Australije postaje strateški rizik.

Trampova ofanziva na sopstveni litijum

U martu 2025, Tramp je potpisao izvršno naređenje kojim pokreće "neposredne mere" za povećanje domaće proizvodnje kritičnih minerala. Zatim sada u aprilu, Federalni savet za poboljšanje dozvola objavljuje listu prioritetnih projekata. U fokusu su dva velika rudarska poduhvata: Silver Peak Lithium Mine i McDermitt Exploration Project.

Oba projekta nisu samo rudnici već su simbol nove američke doktrine: ekonomska nezavisnost kroz sirovinsku samodovoljnost.

Kako bi podstakao brži razvoj domaćih rudarskih projekata, predsednik Tramp je izvršnom naredbom naložio hitne mere za povećanje američke proizvodnje minerala.​ U odgovoru na ovu naredbu, Federalni savet za unapređenje procesa izdavanja dozvola (Federal Permitting Improvement Steering Council, poznat i kao Permitting Council) identifikovao je prvu listu prioritetnih projekata proizvodnje kritičnih minerala koji će dobiti ubrzanu i transparentnu proceduru odobravanja​. Ovo predstavlja prvo korišćenje posebnih ovlašćenja Saveta za povećanje transparentnosti i odgovornosti u procesu izdavanja dozvola za ovakve projekte. Cilj je da se odmah olakša domaća eksploatacija bogatih mineralnih resursa Amerike kako bi se otvorila nova radna mesta, podstakao ekonomski prosperitet i značajno smanjila zavisnost od uvoza.

U praksi, ovi projekti su stavljeni na Federalni Permitting Dashboard - digitalnu tablu na kojoj se prati status ključnih infrastrukturnih poduhvata. Time čitav proces dobijanja dozvola postaje javno vidljiv, što povećava transparentnost i odgovornost državnih agencija. Prema rečima rukovodilaca Saveta, Permitting Dashboard je „vitalni alat“ koji unapređuje koordinaciju među agencijama i ubrzava donošenje odluka, obezbeđujući najefikasniji mogući pregled ovih projekata​. Brže procedure ne znače zaobilaženje propisa, već uklanjanje suvišnih birokratskih prepreka (“red tape”) koje su godinama usporavale ulaganja. Visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova SAD istakao je da su dupliranje procedura i regulatorna paraliza predugo odlagali razvoj minerala neophodnih Americi, te da administracija „skraćivanjem papirologije i povećanjem odgovornosti jasno stavlja do znanja da su SAD, pod vođstvom predsednika Trampa, ozbiljne u nameri da postanu globalni lider u oblasti kritičnih minerala“​

Na listi prvih deset projekata koji su uvršteni u ovaj ubrzani režim nalaze se nalazišta ključnih minerala poput bakra, litijuma, fosfata, zlata i drugih. Primer su Resolution Copper (veliki rudnik bakra u Arizoni), Stibnite Gold (zlato u Ajdahu) i Silver Peak Lithium (rudnik litijuma u Nevadi), među ostalima​. Ovi projekti će sada imati prioritetnu pažnju nadležnih agencija, uz javno praćenje rokova procene uticaja na životnu sredinu i izdavanja dozvola. Važno je naglasiti da ubrzavanje dozvola ne podrazumeva snižavanje ekoloških standarda, već efikasnije sprovođenje postojećih procedura. Jedan od glavnih motiva za ovu reformu jeste činjenica da izdavanje dozvole za novi rudnik u SAD u proseku traje 7 do 10 godina, dok recimo u Australiji ili Kanadi taj proces traje oko 2 do 5 godina, što tim zemljama daje značajnu prednost u privlačenju investicija i izgradnji stabilnih lanaca snabdevanja​. Američka privreda više ne želi da gubi trku zbog administrativnih zastoja jer svaki izgubljeni projekat znači veću zavisnost od uvoza i propuštenu šansu za domaću proizvodnju.

Istraga uvoznih rizika po nacionalnu bezbednost

Uporedo sa ubrzavanjem domaćih projekata, Bela kuća je pokrenula i pravnu istragu zasnovanu na odredbi Section 232 Zakona o trgovinskoj ekspanziji iz 1962, kako bi ispitala da li masovni uvoz prerađenih kritičnih minerala i proizvoda od njih predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost​. Predsednik Tramp je sredinom aprila potpisao odgovarajuću izvršnu uredbu kojom je naložio Sekretaru za trgovinu da sprovede ovo ispitivanje. Section 232 omogućava Vladi SAD da, iz razloga nacionalne bezbednosti, uvede trgovinske mere (poput tarifa ili kvota) na uvoz određene robe ukoliko se utvrdi da prekomerni uvoz ugrožava domaću industriju od vitalnog značaja. Ova odredba je ranije već korišćena, na primer za uvođenje carina na čelik i aluminijum, a sada je fokus prebačen na kritične minerale koji su osnova savremenih tehnologija i odbrane. Naravno, vidimo i da Kina usporava i otežava izvoz kritičnih metala kako bi pokazala svoju nadmoć i nezaobilaznost u razvoju modernih tehnologija. Važno je naglasiti da Sjedinjene Države nisu same u ovoj trci već da se čitav svet suočava sa izazovom obezbeđivanja kritičnih sirovina za budućnost. Trampovi potezi odražavaju širu tendenciju gde i druge ekonomije preduzimaju slične korake. Evropska unija je, takođe 2024. godine, usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (EU Critical Raw Materials Act – CRMA), upravo sa ciljem da garantuje snabdevanje Evrope tzv. strateškim sirovinama i smanji prekomernu zavisnost od uvoza, posebno iz Kine​.

Silver Peak: Američki pionir litijuma

Silver Peak, smešten u Nevadi, je jedini aktivni litijumski rudnik u SAD. U vlasništvu kompanije Albemarle, koristi solarnu evaporaciju i podzemne vode koje nisu pogodne za piće, uz strogu ekološku regulativu. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 5.000 tona, pokriva tek deo potreba tržišta, ali planirano proširenje do 2025. može udvostručiti kapacitete.

Silver Peak je više od rudnika zato što on snabdeva i NASA-u i američku mornaricu, čime potvrđuje strateški značaj domaće proizvodnje.

McDermitt: Geološki potencijal svetskih razmera

Na granici Nevade i Oregona, projekat McDermitt, pod vođstvom kompanije HiTech Minerals Inc., obuhvata istraživanja na preko 7.000 hektara. Kaldera McDermitt važi za jedno od najbogatijih ležišta litijuma u svetu sa ambicijom da SAD postanu konkurentni lideri u proizvodnji litijuma na bazi gline, poput obližnjeg Thacker Pass rudnika. Ipak, projekat izaziva zabrinutost lokalnih i domorodačkih zajednica, što ukazuje na važnost dijaloga i društvene odgovornosti u rudarskom sektoru.

Borba protiv dezinformacija

Javnost je često izložena senzacionalističkim tvrdnjama o litijumu: da iscrpljuje vodene resurse, zagađuje tlo ili ugrožava zajednice. Mnoge od tih tvrdnji nisu potkrepljene činjenicama. Inicijative poput objavljivanja liste prioritetnih projekata od strane Permitting Council-a pomažu u razbijanju mitova i vraćanju poverenja.

Inicijative Trampove administracije nisu samo odgovor na kinesku dominaciju, već strateški potez za očuvanje energetske suverenosti, ubrzanje zelene tranzicije i jačanje domaće industrije. Litijum je ulaznica u tehnološku sadašnjost i budućnost. A budućnost, čini se, SAD više ne žele da prepuštaju drugima.