Amerika preuzima litijum - šta to znači za Srbiju?

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je da njegova administracija dobije do 10% vlasničkog udela u kompaniji Lithium Americas, nosiocu projekta Thacker Pass u Nevadi, najvećeg planiranog rudnika litijuma u SAD. Istovremeno, u toku su pregovori oko kredita američkog Ministarstva energetike vrednog 2,26 milijardi dolara, namenjenog razvoju ovog strateškog nalazišta

Zašto je Thacker Pass važan?

Kada bude otvoren 2028. godine, biće najveći izvor litijuma na zapadnoj hemisferi.

• Projekat je ključan za stvaranje domaćeg lanca snabdevanja litijumom i smanjenje zavisnosti od Kine, koja trenutno prerađuje više od 75% svetskog litijuma

• Prva faza eksploatacije predviđa proizvodnju 40.000 tona litijum-karbonata godišnje što je dovoljno za oko 800.000 električnih vozila.

  
  

Uloga General Motorsa

Kompanija GM već je investirala 625 miliona dolara i drži 38% udela u projektu. Ona ima pravo da otkupi sav litijum iz prve faze i deo iz druge faze eksploatacije tokom 20 godina, čime obezbeđuje snabdevanje za svoju elektrifikacionu strategiju.

gm.com

Takođe, dok Trampova administracija traži udeo u kompaniji Lithium Americas i time osigurava strateški pristup litijumu, paralelno se odvija i šira tranzicija u kojoj General Motors ulaže i milijarde u baterijsku proizvodnju na tlu SAD. Njihova zajednička kompanija Ultium Cells sa LG Energy Solution gradi nove kapacitete u Tenesiju i Ohaju, sa planom da proizvodi nove hemije baterija, od litijum-gvožđe-fosfata (LFP) do budućih litijum-mangan-ridž (LMR) rešenja. Samo u fabrici u Spring Hillu GM ulaže 2,3 milijarde dolara, dok u Mičigenu razvija novi centar za baterijske ćelije vredan 900 miliona dolara, takav pristup ukazuje da litijum, nove tehnologije su deo nacionalne industrijske strategije i da je

trend elektrifikacija transporta prepoznat još pre par godina i od strane GM.

Geopolitika i zelena tranzicija

Ova odluka Trampove administracije pokazuje da litijum postaje pitanje nacionalne bezbednosti i geopolitičkog nadmetanja.

Dok se Evropa bori da ubrza razvoj svojih rudnika (Portugalija, Finska, Češka, Nemačka), Amerika koristi snažnu intervenciju države kako bi osigurala kontrolu nad ključnim resursima za baterije i obnovljive izvore energije.

Poruka za Evropu i Srbiju

Ovakvi potezi SAD signaliziraju da litijum više nije samo tržišno pitanje već je strateški resurs za energetsku nezavisnost i konkurentnost u globalnoj trci za čistu energiju. Srbija sa projektom Jadar i EU kroz Critical Raw Materials Act moraju pažljivo da balansiraju između ekonomskih interesa, zaštite životne sredine i sve očiglednijeg geopolitičkog značaja litijuma. Strateški dijalog između Amerike i Srbije treba da uključe i pitanje litijuma.