3 razloga zašto Srbija treba da iskoristi šansu u globalnoj trci za litijumom?

Litijum je za 21. vek ono što je nafta bila za 20. vek. Bez njega nema baterija, električnih automobila, skladištenja energije iz obnovljivih izvora ni zelene tranzicije. Kao što sam ranije pisao u tekstu „Kina drži 70% tržišta kritičnih minerala“, zaključak je jasan, pitanje bezbednosti, tehnologije i suvereniteta danas prevazilazi ekonomske interese. U globalnoj trci koja već traje, Srbija ima istorijsku priliku da zauzme strateško mesto. Evo tri ključna razloga zašto ta šansa ne sme biti propuštena.

1. Svet je u energetskoj revoluciji, litijum je njeno gorivo

Globalna potražnja za litijumom eksplodira. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), potrošnja litijuma je utrostručena od 2017. godine i mogla bi da poraste i do 10 puta do 2050. godine. Tržište litijuma već vredi više od 55 milijardi dolara, a očekuje se rast od preko 18% godišnje do kraja decenije.

Razlog je jasan, električni automobili, sistemi za skladištenje energije i digitalna infrastruktura zahtevaju ogromne količine baterija. Bez litijuma nema energetske transformacije ni održivog razvoja.Svet ulazi u novu industrijsku epohu, a litijum je njen osnovni resurs.

2. Kina dominira i Zapad traži nove partnere

Kina danas kontroliše više od 70% globalne prerade litijuma i proizvodnje baterijskih komponenti. Takva koncentracija podseća na evropsku zavisnost od ruskog gasa pre 2022. godine. SAD i EU sada ubrzano diversifikuju lance snabdevanja ulažu u rudnike u Latinskoj Americi, Africi, Australiji i Evropi, a evropski Zakon o kritičnim mineralnim sirovinama (CRMA) stvorio je okvir za partnerstva sa trećim zemljama.

Zato je Srbija ponovo na geopolitičkoj mapi. Projekat „Jadar“ dobio je 2025. godine status strateškog projekta EU, što znači da može da se razvija prema najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine i uz korist za zemlju domaćina.Srbija time postaje mogući pouzdan partner EU u lancu vrednosti litijuma, baš kao što je Norveška bila energetski saveznik Evrope u 20. veku.

3. Ekonomska šansa za novu industrijsku bazu

Eksploatacija litijuma nije cilj sama po sebi, ona može da postane osnova nove industrijske i tehnološke baze Srbije. Pored samog rudnika, otvara se mogućnost za fabrike za preradu litijuma, proizvodnju baterijskih ćelija, sisteme za reciklažu i skladištenje energije. To bi značilo hiljade radnih mesta i ulazak u globalni lanac vrednosti električne mobilnosti.

Uspostavljanje ovakvih kapaciteta moglo bi da donese Srbiji višestruko veće prihode od samog izvoza rude. Ako se proces vodi transparentno i u skladu sa evropskim standardima, Srbija može da postane centar za čistu tehnologiju u jugoistočnoj Evropi.

Kao što su 1970-ih formirane institucije koje su upravljale naftom, danas se formiraju savezi koji upravljaju kritičnim mineralima. Ako Srbija prepozna trenutak i deluje odlučno, može iz rudarskog resursa stvoriti stub održivog razvoja i pozicionirati se kao ključni igrač zelene tranzicije.