Zeleni savez: Kako litijum povezuje Evropu i Afriku

U 21. veku litijum je postao ono što je nafta bila u 20. pokretač svake industrije, simbol energetske nezavisnosti i valuta nove geopolitike. Danas se upravo oko ovog „belog zlata“ oblikuje novi globalni poredak, a na njegovom preseku nalaze se dve ključne sile zelene tranzicije Evropa i Afrika.

Kontinent budućnosti

Afrika poseduje više od trećine svetskih rezervi litijuma, kobalta, mangana i drugih kritičnih minerala koji su neophodni za baterije, električna vozila i obnovljive izvore energije. Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, samo sektor kritičnih minerala može povećati BDP podsaharske Afrike za 12% u narednih 25 godina. U zemljama poput Demokratske Republike Kongo, Zimbabvea i Namibije već se oblikuju novi industrijski centri, dok se širom kontinenta otvaraju rudnici, istraživački centri i postrojenja za preradu.

Međutim, kako su naglasili eksperti u izveštaju Boston Consulting Groupa, najveći izazov za Afriku jeste da pređe iz faze izvoza sirovina u fazu stvaranja vrednosti na licu mesta kroz preradu, proizvodnju baterija i razvoj lokalnih lanaca snabdevanja. Time bi se stvorila nova radna mesta, stabilan rast i pravi industrijski razvoj. Evropa traži sigurne partnere

Evropska unija, suočena s izazovima energetske nezavisnosti i zavisnošću od kineske prerade minerala, sve snažnije se okreće Africi. Zakon o kritičnim mineralnim sirovinama (CRMA) i nova evropska strategija za zelenu industriju predviđaju diverzifikaciju izvora i partnerstva sa pouzdanim zemljama koje poštuju ekološke i socijalne standarde. Upravo tu leži šansa za „zeleni savez“ s afričkim državama savez zasnovan na poverenju, tehnologiji i zajedničkim vrednostima.

Evropske kompanije već ulažu u istraživanja i infrastrukturu širom kontinenta, dok evropske institucije finansiraju projekte za održivo rudarstvo i lokalnu preradu. Srbija, kroz svoj projekat „Jadar“, može postati deo ovog šireg evropskog lanca povezujući se sa afričkim dobavljačima i postajući čvorište za preradu i inovacije u regionu.

Nova pravila saradnje

Model buduće saradnje više nije zasnovan samo na trgovini sirovinama. Kako navodi The Africa Report, Afrička unija je 2025. usvojila Strategiju za zelene minerale (AGMS) koja postavlja temelje za pravedniju raspodelu dobiti, razvoj lokalnih kapaciteta i jačanje ljudskog kapitala. Cilj je da zemlje poput Zambije, Južnoafričke Republike i DRC-a prerastu u centar industrijske prerade i proizvodnje baterijskih komponenti, uz podršku partnera iz EU. Evropska komisija, sa svoje strane, insistira na ESG standardima, transparentnosti i zaštiti radnika čime se stvara jasan okvir u kojem evropski i afrički interesi postaju komplementarni. Na taj način Afrika ne ostaje puka „sirovinska baza“, već postaje deo zajedničke evropske misije zelene transformacije.

Globalni balans moći

SAD, Kina i Indija takođe povećavaju prisustvo u Africi, ali upravo Evropa, sa svojom istorijskom, geografskom i kulturnom povezanošću, ima priliku da ponudi drugačiji model partnerstvo, a ne eksploataciju. Evropske investicije kroz Global Gateway inicijativu usmerene su na pravedne ugovore, transfer tehnologija i razvoj lokalnih zajednica.

Kako piše BBC, SAD su po prvi put od 2012. godine nadmašile Kinu kao najveći strani investitor u Africi, što dodatno pojačava konkurenciju u ovom strateškom prostoru. U takvom okruženju, evropski model saradnje, zasnovan na održivosti i poštovanju, može biti najprivlačniji za afričke partnere.

Zeleni savez za novi vek

Litijum je više od metala on je osnova nove geopolitike i nove solidarnosti. Partnerstvo između Evrope i Afrike, ako bude vođeno vizijom zajedničkog napretka, može postati stub globalne zelene ekonomije.Kao što je Evropa nekada bila centar industrijske revolucije, a Afrika sinonim za neiskorišćeni potencijal, danas zajedno mogu stvoriti zeleni savez koji će pokretati čitav svet od rudnika u Zambiji do gigafabrika u Evropi.

Zajedno, Evropa i Afrika mogu pokazati da je održiva budućnost moguća ne kroz podelu, već kroz partnerstvo koje povezuje kontinente, ljude i resurse u jednu zajedničku misiju: čistu energiju za sve.