Sporazum Ukrajine i SAD o mineralima - Korak ka obnovi i zelenoj tranziciji

Potpisivanje sporazuma o mineralima između SAD i Ukrajine u Vašingtonu, 30. april 2025. označava istorijski korak u pravcu ne samo obnove Ukrajine, već i jačanja globalne sigurnosti u snabdevanju kritičnim sirovinama koje su temelj savremenih zelenih tehnologija.

Zajednički fond za obnovu i eksploataciju sirovina

U središtu sporazuma je osnivanje United States–Ukraine Reconstruction Investment Fund, koji predviđa zajedničko upravljanje prihodima od eksploatacije ukrajinskih mineralnih resursa. Ukrajina time ne prodaje ili ustupa svoje sirovine, već zadržava vlasništvo i suverenitet nad resursima, dok američki partneri investiraju u njihovu eksploataciju pod transparentnim i ravnopravnim uslovima. Očekuje se da fond do 2033. privuče između 12 i 15 milijardi dolara investicija, koje će biti reinvestirane u infrastrukturu, obnovu i razvoj industrije.

Kritične sirovine u središtu energetske tranzicije

Sporazum pokriva ukupno 57 mineralnih sirovina koje se smatraju ključnim za industriju budućnosti. Ukrajina raspolaže zalihama 22 od 34 sirovine koje je Evropska unija označila kao kritične – među njima su titanijum, grafit, nikl, magnezijum i litijum, ali i retke zemlje kao što su neodimijum, lantan i cerijum.

Posebno se ističe litijum, koji je osnovna komponenta baterija za električna vozila i sisteme za skladištenje energije. Prema podacima Reutersa, Ukrajina ima potvrđene rezerve litijuma u vrednosti od oko 500.000 metričkih tona, što je među najvećim zalihama u Evropi.

Geopolitička i klimatska dimenzija

Ovaj dogovor ima širi značaj. U geopolitičkom smislu, on jača strateško partnerstvo između Kijeva i Vašingtona i potvrđuje dugoročnu podršku Zapada Ukrajini ne samo u ratu, već i u posleratnom razvoju. Istovremeno, sporazum diversifikuje globalne izvore kritičnih sirovina i smanjuje zavisnost tržišta od Kine, koja trenutno dominira preradom i izvozom litijuma i srodnih materijala.

Sporazum uključuje i klauzule o usklađenosti sa evropskim zakonodavstvom, čime se obezbeđuje da saradnja ne narušava ukrajinsku putanju ka članstvu u EU.

Eksplozivni rast tržišta električnih vozila

Tržište električnih vozila je jedan od glavnih pokretača globalne potražnje za kritičnim mineralima. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), u 2023. godini je širom sveta prodato oko 14 miliona EV vozila, a prognozira se rast na 17 miliona u 2024. U prvom kvartalu 2025. godine, samo u SAD je prodato oko 300.000 novih EV modela - rast od 11,4% u odnosu na prethodnu godinu (Cox Automotive).

Statista procenjuje da će tržište EV-a dostići prihod od 828,6 milijardi dolara do kraja 2025, sa daljim rastom na preko 1.000 milijardi do 2029. godine.

U tom kontekstu, stabilno snabdevanje litijumom, grafitom, kobaltom i drugim mineralima postaje uslov za tehnološki razvoj i klimatsku bezbednost.

Model ravnopravnog partnerstva

Za razliku od tradicionalnih koncesija, ovaj sporazum predviđa zajedničko upravljanje i odlučivanje. Američke kompanije ne dobijaju ekskluzivne privilegije, već učestvuju pod jednakim uslovima u tenderima i investicionim projektima. O svim ključnim pitanjima odlučuje se na osnovu konsenzusa, a eventualni sporovi rešavaju se ravnopravno i dogovorno. Pritom, 50% prihoda od eksploatacije novih nalazišta ulazi u zajednički fond.

Važno je naglasiti da ovaj fond ne predstavlja otplatu prethodne vojne pomoći, već novi oblik strateške saradnje zasnovane na održivom razvoju i ekonomskoj koristi.

Sporazum između Ukrajine i SAD o kritičnim mineralima predstavlja jedinstven primer kako prirodni resursi mogu postati temelj za obnovu, ekonomsku nezavisnost i zelenu tranziciju - bez gubitka suvereniteta i uz poštovanje međunarodnih normi. On ne samo što otvara novu fazu posleratne izgradnje Ukrajine, već i jača globalnu otpornost energetskog sistema kroz diversifikaciju i pravedno partnerstvo.

U vremenu kada svet ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije i električnu mobilnost, ovaj model saradnje može poslužiti kao vodič za buduće sporazume.