Da li Kina ograničavanjem izvoza litijumskih tehnologija ugrožava zelenu tranziciju?

Kina, koja kontroliše 70% globalne prerade litijuma i čak 90% proizvodnje retkih minerala, ponovo uzburkava globalna tržišta. Prema izveštajima kineskog Ministarstva trgovine, planiraju se nova ograničenja izvoza tehnologija za preradu litijuma, uključujući inovativne procese kao što je direktna ekstrakcija litijuma (DLE) i tehnologije za proizvodnju baterijskih katoda. Ovaj potez dolazi u trenutku kada globalna potražnja za električnim vozilima (EV) i baterijama dostiže rekordne nivoe.

Kineska dominacija u brojkama

Prema izveštaju Benchmark Mineral Intelligence, Kina obrađuje čak 70% globalnog litijuma, čime osigurava ključnu ulogu u proizvodnji baterija za električna vozila. Pored toga, 90% retkih minerala, poput galijuma i germanijuma, takođe dolazi iz kineskih rafinerija, što dodatno učvršćuje njenu kontrolu nad globalnim lancima snabdevanja. U 2024. godini, kineski izvoznici su poslali 923.000 tona litijum-jonskih baterija u SAD, dok je EU uvezla nešto više, 938.000 tona. Ukupna vrednost kineskog izvoza baterija u SAD dostigla je 1,9 milijardi dolara u decembru 2024. godine što predstavlja rekordan broj.

Nova ograničenja i njihove posledice

Kina je već uvela ograničenja na izvoz galijuma, germanijuma i antimonijuma, a sličan model sada primenjuje na litijum. Prema analizi BloombergNEF, cilj ovih mera je da očuvaju kinesku tehnološku prednost i zaštite domaće tržište baterija od međunarodne konkurencije. Jedan od primera je proces proizvodnje naprednih litijum-gvožđe-fosfatnih baterijskih katoda, gde je Kina lider u efikasnosti i troškovima. Ograničenja na tehnologiju prerade litijuma i izvoz ovih katoda direktno ugrožavaju zapadne pokušaje da diversifikuju lance snabdevanja. 

Uticaj na globalnu ekonomiju i klimatske ciljeve

Ove mere ne samo što povećavaju zavisnost drugih zemalja od kineskih resursa, već i usporavaju klimatske napore. U SAD, gde su tarife na kineske baterije povećane na 25% u maju 2024. godine, proizvodnja EV baterija i dalje zaostaje za kineskom.

Evropska unija pokušava da odgovori kroz inicijative poput EU Battery Alliance, ali i dalje zavisi od Kine za ključne komponente. Jose W. Fernandez, američki podsekretar za ekonomski rast i životnu sredinu, upozorio je: „Bez kineskog učešća, teško ćemo postići klimatske ciljeve, ali moramo diversifikovati izvore”. Setimo da se da američki podsekretar boravio i u našoj zemlji kada je izjavio da je Srbija kritičan partner u mnogim pitanjima u regionu, od energetske bezbednosti, kritičnih minerala i ekonomske integracije, do obezbeđivanja mira i stabilnosti.

Srbija i projekat Jadar: Naša prilika u globalnom kontekstu

U ovom geopolitičkom nadmetanju, Srbija ima potencijal da ostvari benefit za sebe i da se pozicionira. Projekat Jadar, koji obuhvata velike rezerve litijuma, sa potencijalom da proizvede 58.000 litijum karbonata godišnje, što može doprineti smanjenju zavisnosti EU od Kine. Prema istraživanjima, nalazište u Jadru ima potencijal da snabdeva oko 13 odsto evropske potražnje za litijumom u 2030. godini. Uz adekvatnu tehnologiju i međunarodnu saradnju, Srbija bi mogla postati deo evropskog lanca snabdevanja baterijama i ključni partner u globalnoj borbi za zelenu tranziciju. Rio Tinto je ranije procenio da će izgradnja podzemnog rudnika koštati 2,4 milijarde dolara, što ga čini najvećom stranom investicijom u Srbiji u industrijskom sektoru. Taj trošak bi verovatno porastao na više od 3 milijarde dolara, uzimajući u obzir inflaciju i kretanje valute, navodi Barclais. 

Trka za litijum i tehnologiju

Kineska dominacija u preradi litijuma i baterijskim tehnologijama pokazuje koliko je ovaj sektor postao ključan za ekonomsku i klimatsku budućnost. Globalna zajednica se suočava sa izazovom: kako postići energetsku nezavisnost u svetu gde Kina kontrološe najveći deo resursa? Srbija, kao deo Evrope, ima priliku da doprinese ovoj tranziciji – ali samo uz pažljivo planiranje i ulaganja u održive tehnologije.

Dok svet ulazi u novu fazu geopolitičkog nadmetanja, ostaje pitanje: može li zelena tranzicija opstati pod ograničenjima najvećeg igrača na tržištu?