Kanadski resursi - značajni za Trampa?

Dok svet ubrzano prelazi na čistu energiju i električna vozila, litijum je postao jedno od najtraženijih strateških resursa. Kanada, bogata litijumom i drugim kritičnim mineralima, sada se nalazi u centru geopolitičke trke između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i drugih globalnih igrača. SAD se već uveliko oslanja na Kanadu za ključne resurse - 58% američkog uvoza aluminijuma i 23% uvoza čelika dolazi iz Kanade, što je čini najvažnijim dobavljačem ovih metala za američku privredu, uključujući građevinarstvo, automobilsku industriju i vojnu opremu.

Predsednik Donald Tramp je više puta nagovestio interes za kontrolu kanadskih resursa, dok se postavlja pitanje - da li će Amerika preuzeti kanadski litijum?

Zašto je Kanada ključna za globalnu energetsku trku?

Kanada je jedna od najbogatijih zemalja na svetu kada je reč o kritičnim mineralima. Zemlja ima 34 kritična minerala, uključujući litijum, nikl, kobalt, grafit, retke zemne elemente i aluminijum. Prema podacima Natural Resources Kanada, samo u 2023. godini Kanada je izvezla mineralne resurse u vrednosti od 29,8 milijardi dolara u SAD, što je daleko više od Kine (10,4 milijarde CAD) i Ujedinjenog Kraljevstva (9,4 milijarde CAD). 

Litijum se u Kanadi nalazi pretežno u provincijama Kvebek, Ontario i Manitoba, dok su drugi ključni minerali rasprostranjeni širom zemlje. Region "Ring of Fire" u Ontariju, bogat niklom, bakrom i hromitom, ima ogroman neiskorišćen potencijal, ali birokratske prepreke usporavaju eksploataciju.

Kanada je vitalan partner SAD-u i zbog svoje jeftine hidroenergije koja napaja topionice aluminijuma, što daje prednost kanadskim proizvođačima. Međutim, Trumpove tarife od 25% na uvoz čelika i aluminijuma mogu povećati troškove američkih kompanija i izazvati rast cena osnovnih proizvoda poput goriva i namirnica, što bi dodatno podstaklo inflaciju.

Trampova geopolitička igra: Kanada kao ključni saveznik ili meta?

Trampova administracija je već uvela tarife od 25% na uvoz čelika i aluminijuma, što bi moglo značajno uticati na američku industriju koja zavisi od kanadskih resursa. Kanada trenutno snabdeva 47 milijardi dolara vrednih kritičnih resursa, uključujući litijum, uranijum i nikl

Predsednik Donald Tramp je tokom kampanje i nakon izbora nagovestio da bi Kanada mogla postati ključni deo američke strategije za kritične minerale. Čak je izjavio da bi Kanada mogla "izbeći tarife ako postane 51. američka država", što je izazvalo buru u kanadskoj javnosti.

SAD se oslanja na kanadske resurse za svoje vojne i industrijske potrebe - nikal iz Ontarija koristi se u proizvodnji oružja, dok se cink i germanijum iz Britanske Kolumbije koriste za napredne tehnologije. Ova zavisnost od Kanade povećava pritisak na američku administraciju da osigura stabilne lance snabdevanja u svetlu rastućih tenzija sa Kinom.

Ako SAD oteža uvoz iz Kanade, američke kompanije bi mogle biti primorane da se oslone na kineske izvore, čime bi se povećala zavisnost od Pekinga umesto da se smanji. Takođe, Vašington bi ovim potezom mogao pogurati kanadske rudarske kompanije ka alternativnim tržištima, uključujući Kinu.

Kina vs. SAD: Borba za litijumom u svetu

Kina trenutno dominira globalnim tržištem litijuma i drugih kritičnih minerala. Kontroliše više od 70% svetske prerade litijuma, a poseduje i značajne rudarske operacije u Africi i Latinskoj Americi. Kanada takođe ima nekoliko velikih projekata za vađenje litijuma, uključujući James Bay (Allkem Ltd.), kao i projekte Patriot Battery Metals i Sayona Mining, ali trenutna proizvodnja je još u ranim fazama. Prema procenama američkih geoloških istraživanja Kanađani imaju oko 3 miliona tona rezervi litijuma. Komparacije radi Srbija, sa druge strane, poseduje otprilike 1,2 miliona tona litijuma, prvenstveno u nalazištu Jadar. Iako manje od Kanade, srpske rezerve su među najvećima u Evropi i to je razlog zašto su u julu prošle godine EU i Srbija potpisali strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.

Ipak ova dominacija severnih komšija zabrinjava SAD, koja pokušava da smanji zavisnost od Kine kroz partnerstva sa zemljama poput Kanade i Australije. Međutim, problem je što čak i kanadske kompanije često izvoze sirove minerale u Kinu na preradu, što znači da Peking i dalje drži ključne karike u lancu snabdevanja. Prošle godine kanadska Vlada je stopirala prodaju zaliha retkih metala kineskoj kompaniji Shenghe Resources Holding Co. Iz Otave su tvrdili da je navedena odluka deo je šire strategije zaštite nacionalnih resursa i ograničavanja kineskog uticaja u sektoru kritičnih minerala. Slične mere ranije su dovele do blokade kineskih investicija u kanadske litijumske kompanije i bakarne rudnike. Litijum nije samo sirovina – on je osnova buduće energetske geopolitike. Kanada, sa svojim ogromnim resursima, nalazi se u centru ove globalne trke. Amerika želi da osigura stabilno snabdevanje litijumom i drugim kritičnim mineralima kako bi smanjila zavisnost od Kine, dok se Kanada bori da zadrži kontrolu nad svojim resursima. 

Može li Kanada zadržati kontrolu nad svojim resursima?

Kanadska vlada, predvođena premijerom Džastinom Trudoom, definitivno nastoji da ubrza razvoj rudarskih projekata, ali se suočava sa velikim birokratskim preprekama. Proces dobijanja dozvola može trajati 5 do 25 godina, što je velika prepreka u konkurenciji sa Kinom, koja brzo razvija svoje rudarske kapacitete.

Kako će se ova borba završiti? Da li će Kanada uspeti da sačuva svoj suverenitet nad litijumom ili će Amerika preuzeti ključne projekte? Ono što je sigurno - litijumska groznica tek počinje, a geopolitičke tenzije će samo rasti.