Rusija ubrzava proizvodnju litijuma – šta to znači za svet?

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je istakao da Rusija mora ubrzati eksploataciju litijuma, strateškog minerala neophodnog za baterije budućnosti. U svetu koji se sve više okreće obnovljivim izvorima energije, litijum postaje ključna sirovina, a države koje ga poseduju nalaze se pred ogromnom ekonomskom i geopolitičkom prilikom.

Putin je naglasio da Rusija više ne može da zavisi od uvoza litijuma i da mora razviti sopstvene kapacitete za proizvodnju. "Kako možemo da se razvijamo bez litijuma? A možemo da ga vadimo, trebalo je to da radimo pre 10 ili 15 godina," rekao je Putin na konferenciji o naprednim tehnologijama u Moskvi. Ova izjava odražava rastuću svest ruskog rukovodstva o važnosti kritičnih minerala i njihovoj ulozi u energetskoj i industrijskoj nezavisnosti.

Rusija trenutno raspolaže sa oko 3,5 miliona tona rezervi litijum oksida, prema podacima ruskog Ministarstva prirodnih resursa. Iako do sada nije imala razvijenu domaću industriju litijuma, zapadne sankcije su primorale Moskvu da ubrza sopstvene projekte rudarenja i prerade. Posebnu pažnju izaziva činjenica da se ruske snage približavaju jednom od najvećih nalazišta litijuma u Ukrajini, u regionima koji su trenutno pod kontrolom ruskih vlasti. Ako Moskva ostvari potpunu kontrolu nad ovim resursima, doći će u poziciju da postane ključni igrač na globalnom tržištu litijuma.

Geopolitika litijuma

Putinova odluka da ubrza rudarenje litijuma signal je za ceo svet da je došlo vreme za strateško pozicioniranje u oblasti kritičnih minerala. Ovaj trend otvara ključno pitanje za Srbiju: ako najveće sile poput Rusije i Kine ubrzano razvijaju svoje projekte eksploatacije litijuma, zar Srbija treba da ostane po strani?

Srbija poseduje jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi - projekat Jadar kod Loznice, čije rezerve se procenjuju na oko 158 miliona tona rude bogate litijumom. U trenutku kada svet ulazi u eru energetske tranzicije, kada se automobilska industrija prebacuje na električne automobile, a EU planira zabranu dizel i benzinskih vozila do 2035, Srbija može postati ključni evropski snabdevač ovom vrednom sirovinom.

Partneri iz Evropske unije već su prepoznali značaj srpskog litijuma. Srbija i EU su 2024. godine potpisale memorandum o strateškoj saradnji u oblasti sirovina, baterija i električnih vozila, čime se potvrđuje interes Evropske Unije da se litijum iz Srbije koristi u evropskom lancu snabdevanja. To Srbiju pozicionira kao ozbiljnog igrača na tržištu litijuma i pruža joj mogućnost da privuče milijarde evra investicija u industriju baterija i zelene energije.

Rusija i Kina već grabe rezerve – da li Srbija sme da čeka?

Rusija nije jedina država koja ubrzava rudarenje litijuma. Kina, koja već dominira globalnom proizvodnjom baterija, ulaže milijarde u rudarske projekte širom sveta, od Afrike do Južne Amerike. Evropska unija, svesna ove trke za resursima, nastoji da obezbedi sopstvene izvore, ali bez Srbije neće moći da ostvari energetsku nezavisnost u sektoru električnih vozila.

U ovom trenutku, Srbija može da bira - da li će se pridružiti globalnim trendovima i iskoristiti svoje rezerve litijuma za ekonomski razvoj i jačanje geopolitičke pozicije, ili će ostati pasivan posmatrač dok druge zemlje preuzimaju inicijativu? Ako Putin ubrzava rudarenje litijuma u Rusiji, zar nije vreme da i Srbija iskoristi svoje potencijale?