Kineski proizvođač automobila BYD ubrzava električnu revoluciju: munjevito punjenje, litijumske baterije i zelena tranzicija

Kineska kompanija BYD (Build Your Dreams) postala je jedan od predvodnika električne revolucije – ne samo po obimu proizvodnje, već i po tehnološkim inovacijama. Najnovije dostignuće BYD-a je ultra-brzi sistem punjenja od 1.000 kW, nazvan „flash charging“, koji može da napuni bateriju električnog vozila za svega pet minuta​. To praktično znači dodavanje oko 400 km dometa za to vreme​, što je dvostruko brže od mogućnosti najnovijeg Tesla Supercharger punjača​. Ovakav skok u brzini punjenja cilja da prevaziđe tzv. „anksioznost punjenja“ – strah korisnika da će na punjačima gubiti dragoceno vreme. Uz punjenje gotovo uporedivo sa točenjem goriva, nestaje jedan od glavnih argumenata skeptika prema električnim vozilima. BYD planira i konkretnu primenu ove tehnologije: najavio je mrežu od 4.000 ultra-brzih punjačkih stanica širom Kine opremljenih 1.000 kW „flash“ punjačima​.

BYD Tang L SUV 2025

Globalni značaj BYD-a i rivalitet sa Teslom

Donedavno je američka Tesla bila sinonim za električne automobile, ali BYD joj sve ozbiljnije preotima primat. U četvrtom kvartalu 2023. BYD je postao najveći prodavac baterijskih električnih vozila na svetu, prestigavši Teslu po obimu prodaje​. Istovremeno, BYD je izbio i na prvo mesto po prodaji automobilskih marki u Kini, ispred dugogodišnjeg lidera Volkswagena​. Ova kineska kompanija danas je među najvećima i najvrednijima u automobilskoj industriji – po tržišnoj vrednosti nalazi se na trećem mestu u svetu​. Važno je napomenuti da BYD ne proizvodi samo automobile već i sopstvene baterije (poznate Blade baterije), čime ima vertikalnu integraciju koja mu daje prednost u kontroli troškova i inovacija. U direktnoj konkurenciji sa Teslom, BYD nudi široku paletu električnih modela (uključujući putničke automobile, autobuse i kamione) i agresivno se širi na globalna tržišta Evrope, Azije i Južne Amerike. Rivalstvo Tesla–BYD postaje okosnica svetskog tržišta električnih vozila, što na kraju koristi potrošačima ubrzavanjem inovacija i snižavanjem cena u EV sektoru.

Zašto je elektrifikacija saobraćaja ključna za životnu sredinu?

Razlog zbog kojeg je trka za dominaciju u električnim vozilima toliko važna leži u zaštiti životne sredine. Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača – drumski transport (automobili, kamioni, autobusi) čini čak oko tri četvrtine emisija ugljen-dioksida u sektoru transporta. Globalno gledano, transport ukupno učestvuje sa približno četvrtinom u emisijama CO₂, što znači da vozila na putevima doprinose sa otprilike petinom ukupnih emisija ovog glavnog stakleničkog gasa. Pored CO₂, vozila sa unutrašnjim sagorevanjem ispuštaju i štetne gasove (poput azotnih oksida i čestica čađi) koji uzrokuju smog i negativno utiču na zdravlje ljudi. Elektrifikacija saobraćaja zbog toga predstavlja jednu od najefikasnijih strategija za smanjenje zagađenja vazduha i ublažavanje klimatskih promena. Prelaskom na električne automobile i autobuse - pogotovo ako se struja za njih dobija iz obnovljivih izvora - emisije štetnih gasova drastično opadaju, kako u gradovima (čistiji vazduh), tako i na globalnom nivou (manje CO₂). Podaci pokazuju da bez masovnog uvođenja EV, svet teško može ispuniti klimatske ciljeve. Zato vlade širom sveta, od Kine do Evrope, a do skora i Amerika (mada još uvek dok je na snazi Bajdenov zakon o smanjenju inflacije iz 2022), podstiču električna vozila subvencijama, investicijama u infrastrukturu punjenja i strogim ekološkim propisima.

Ograničen domet evolucije SUS motora: od Euro 3 do Euro 6

Vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje jesu postala čistija nego pre 20-ak godina zahvaljujući strožim standardima ali taj napredak je bio spor i postepen. Evropski Euro 3 standard stupio je na snagu 2000. godine, a današnji Euro 6 standard (aktuelan od sredine 2010-ih) postavio je znatno oštrije limite za emisije. Na primer, dozvoljene emisije azotnih oksida (NOx) za dizel automobile smanjene su sa 500 mg/km (Euro 3) na 80 mg/km (Euro 6)​ - što je redukcija od preko 80%. Slična pooštravanja desila su se i za čestice čađi i druge štetne gasove. Međutim, trebalo je više od decenije i puno tehnoloških zahvata (katalizatori, filteri čestica, AdBlue sistemi) da bi se ti standardi dostigli, a realno smanjenje emisija u vazduhu nije uvek pratilo propise (setimo se samo „dizelgejt“ afere i odstupanja u stvarnoj emisiji). Štaviše, za to vreme se broj vozila na putevima povećao, a automobili su postajali sve veći i snažniji (trend popularnosti SUV modela), što je delimično poništilo dobitke koje je donelo pooštravanje standarda motora​. Kada je reč o emisijama ugljen-dioksida, konvencionalni motori su takođe napredovali u efikasnosti, ali ni približno dovoljno - prosečna potrošnja goriva jeste smanjena, ali ne u meri potrebnoj za klimatske ciljeve. Jasno je da unapređenje i poboljšanja SUS motora (od Euro 3 do Euro 6) nisu bila dovoljna za suštinsko smanjenje emisija, potreban je kvalitativni skok ka novim pogonima poput električnih.

Litijum kao fokus zelene tranzicije (i zašto su alternative još slabe)?

Litijum-jonske baterije predstavljaju srž današnje zelene tranzicije u transportu. One su zaslužne za masovan uspon električnih vozila zahvaljujući relativno visokoj gustini energije, dugotrajnosti i drastičnom padu cene u protekloj deceniji. Prosek energetske gustine modernih EV baterija kreće se oko 150–250 Wh po kilogramu, što omogućava pristojan domet uz prihvatljivu težinu vozila. Alternativne tehnologije su u razvoju, ali još nisu spremne da zamene litijum na širokoj skali. Na primer, solid-state baterije (sa čvrstim elektrolitom umesto tečnog) obećavaju veći kapacitet i sigurnost, ali generalno mišljenje javnosti je da se radi o potpuno revolucionarnoj tehnologiji budućnosti koja isključuje sve do sada poznate načine skladištenja energije. Šta zapravo stoji iza solid state baterijske tehnologije? Ukratko, solid-state baterije koriste čvrst elektrolit umesto tečnog, što omogućava brže kretanje jona, veću gustinu energije i dodatno smanjuje rizik od požara. Glavni sastojak solid-state baterija je litijum a za razliku od postojećih baterijskih hemija, litijum čini čak i deo anode, pokazujući superiorne karakteristike i nezamenjivost ovog retkog metala. Slično, natrijum-jonske baterije privlače pažnju jer koriste jeftiniji i rasprostranjeniji natrijum umesto litijuma, ali im je gustina energije za najmanje 30% manja u poređenju sa litijumskim baterijama​. To praktično znači da bi za isti domet vozilo trebalo da nosi osetno težu ili veću bateriju na natrijum, što trenutno ograničava upotrebu ove tehnologije u putničkim automobilima. Takođe, novi tipovi baterija često imaju i veće troškove proizvodnje i nedovoljno testiran životni vek. Primera radi planirani rast proizvodnje litijumskih baterija je toliko veliki da se očekuje da u 2030. godini dostigne 6,5TWh, što je povećanje od čak 50% u odnosu na 2024. godinu. Sa druge strane, za natrijumske baterije (pod uslovom da komercijalna upotreba krene od 2025. godine) u 2030. godini planira se proizvodni kapacitet od oko 70 GWh, gotovo 100 puta manje. Zbog svega toga, litijum-jonske baterije ostaju nezamenjive u doglednoj budućnosti kada je reč o komercijalnim električnim vozilima. Nastavak ulaganja u njihovu proizvodnju i razvoj ( uključujući održivo snabdevanje litijumom i reciklažu) ključan je za uspeh elektrifikacije transporta. Brzo punjenje kao što je demonstrirao BYD zapravo ide ruku pod ruku sa ovom tehnologijom - moderni litijumski akumulatori sve više podržavaju visoke C-rate vrednosti (brzo punjenje), što uklanja i poslednju značajniju prepreku za korisnike EV. Kada vozači znaju da mogu dopuniti bateriju za nekoliko minuta umesto sati, raste i poverenje u električna vozila kao praktičnu zamenu za benzince i dizelaše.

Evropa prednjači u zelenoj tranziciji transporta

Dok Kina industrijski prednjači, Evropa se nametnula kao regulatorni lider zelene tranzicije u saobraćaju. Evropska unija je usvojila ambiciozne ciljeve smanjenja emisija i aktivno promoviše prelazak na EV. Najavljenja je čak i zabrana prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine - praktično, od tada će svi novi putnički automobili i kombiji u EU morati biti vozila sa nultom emisijom​. Već sada postoje strogi standardi za prosečnu emisiju CO₂ novih vozila, što podstiče proizvođače da ubrzano elektrifikuju ponudu. Pored regulative, EU i evropske vlade investiraju u infrastrukturu: usvojen je plan za razvoj mreže javnih punjača duž autoputeva i u gradovima, uključujući i punjače visoke snage za kamione​. Mnoge zemlje nude subvencije ili poreske olakšice za kupovinu električnih automobila. Kao rezultat, Evropa beleži ubrzan rast EV tržišta – npr. u Norveškoj je gotovo 90% novih prodatih automobila električno​, a i zemlje poput Švedske, Holandije i Nemačke sustižu taj trend. Cilj je jasan svima, smanjiti emisije iz saobraćaja (koje u EU čine oko 25% ukupnih emisija) i time doprineti globalnoj borbi protiv klimatskih promena, istovremeno poboljšavajući kvalitet vazduha u evropskim gradovima.

Litijumske baterije i brzo punjenje, kao što demonstrira primer BYD-a, biće ključni saveznici Evrope (i sveta) na tom putu. Kombinacija tehnološkog napretka i političke volje trebalo bi da nas dovede do tačke kada će električni automobili biti očigledan izbor - ne samo zbog ekologije, već i zbog udobnosti. Ubrzavanjem punjenja na svega nekoliko minuta i širenjem mreže punjača, električna vozila postaju praktična za sve namene, bez „anksioznosti“ oko baterije. Istovremeno, dalji razvoj baterijske tehnologije obećava još veći domet i dugovečnost. Sve to ukazuje da se nalazimo na prekretnici: transportna revolucija na struju ulazi u zrelu fazu, što je odlična vest za planetu.

Uloga kompanija poput BYD-a u ovoj tranziciji je ogromna - njihovim inovacijama se ruše preostale barijere za usvajanje električnih vozila. Brzo punjenje snage 1 MW menja pravila igre, a litijumske baterije su dokazale da mogu da budu pouzdan oslonac zelene mobilnosti. Uz globalnu konkurenciju koja se zahuktava (BYD, Tesla i drugi), možemo očekivati da će električni automobili postajati sve pristupačniji, efikasniji i praktičniji. To znači čistiji vazduh, manju zavisnost od fosilnih goriva i korak bliže održivoj budućnosti saobraćaja o kojoj govori zelena agenda.