Kineske investicije u evropsku proizvodnju baterija i perspektive za Srbiju

Evropska unija ubrzano prolazi kroz energetsku tranziciju u saobraćaju, sa naglaskom na električna vozila, što drastično povećava potražnju za litijum-jonskim baterijama. Evropski proizvođači automobila intenzivno prelaze na električni pogon, pa raste potreba za pouzdanim snabdevanjem baterijama iz regionalnih izvora. U toj trci kineske kompanije su se nametnule kao ključni investitori u izgradnju novih gigafabrika baterija i proizvodnih pogona električnih vozila širom Evrope. Ovakva saradnja donosi obostrane koristi - evropskom tržištu obezbeđuje se neophodan kapacitet baterija i EV komponenti, dok kineski proizvođači dobijaju pristup evropskom tržištu i bliže veze sa lokalnim lancem snabdevanja. Istovremeno, nameće se pitanje ravnoteže između privlačenja investicija i strateške zavisnosti, posebno u svetlu nastojanja Evrope da osigura sopstvene resurse i proizvodne kapacitete za zelenu tranziciju.

Kineske gigafabrike baterija u srcu Evrope

Jedna od najznačajnijih kineskih investicija u evropsku baterijsku industriju je gigafabrika kompanije CATL u Mađarskoj. CATL, najveći svetski proizvođač baterija za električna vozila, uložiće 7,3 milijarde evra u izgradnju postrojenja kapaciteta 100 GWh u Debrecinu. Kada bude završena, ova fabrika biće najveći pogon za proizvodnju baterijskih ćelija u Evropi, snabdevajući vodeće automobilske proizvođače poput Mercedes-Benza, BMW-a, Stellantisa i Volkswagena. Ovaj projekat svrstava Mađarsku u ključno čvorište za EV industriju - investicija CATL-a predstavlja ozbiljan iskorak u globalnoj ekspanziji kompanije, a ujedno je i najveća strana greenfield investicija u Mađarskoj do sada. Za Evropu, nova gigafabrika znači znatno povećanje lokalne proizvodnje baterija u trenutku kada domaći brendovi ubrzavaju elektrifikaciju ponude i nastoje da izbegnu uska grla u lancu snabdevanja. Ne treba zaboraviti da je CATL prvo postrojenje izgradio u Arnstatu, u Nemačkoj. Ova gigafabrika zvanično je započela rad 2023. godine i proizvodi baterijske ćelije za velike automobilske kompanije, uključujući Volkswagen Grupu, Porsche i Audi. Novi modeli poput Porsche Macana i Audija Q6 e-tron koriste ćelije proizvedene upravo u ovom postrojenju. U skladu sa rastućom potražnjom, kompanija trenutno radi na daljoj ekspanziji kapaciteta i povećanju broja zaposlenih, sa fokusom na lokalnu radnu snagu. Trenutno u fabrici radi oko 1.700 zaposlenih. Ovaj kontinuirani rast proizvodnje u Evropi deo je CATL-ove strategije da ojača snabdevanje baterijama za evropske proizvođače automobila i osigura stabilnu proizvodnju na ključnim tržištima. Pored Mađarske i Nemačke kineski proizvođač baterija CATL udružio se sa evropskim automobilsko-tehnološkim gigantom Stellantis kako bi uložili 4,1 milijardu evra u izgradnju jedne od najvećih fabrika EV baterija u Evropi. Planirana gigafabrika u Saragosi u Španiji će imati takođe impozantan kapacitet od oko 50 GWh godišnje do kraja 2026. godine, što je dovoljno za opremanje oko 700.000 električnih automobila godišnje. Takođe i druge evropske zemlje privlače kineski kapital za razvoj baterijske industrije. Portugal je nedavno postigao dogovor sa kineskim proizvođačem baterija CALB o izgradnji gigafabrike u industrijskoj zoni grada Sines. Kompanija CALB (China Aviation Lithium Battery) uložiće oko 2 milijarde evra u fabriku koja bi od 2028. proizvodila litijum-jonske baterije kapaciteta 15 GWh godišnje. Ovo će biti njihov prvi pogon u Evropi, a očekuje se otvaranje 1.800 radnih mesta i doprinos od preko 4% nacionalnom BDP-u kada dostigne puni kapacitet. Portugal, zajedno sa susednom Španijom, ovim potezom nastoji da iskoristi lokalna nalazišta litijuma i uspostavi kompletnu vrednosnu liniju - od rudarstva i prerade rude, preko proizvodnje ćelija i baterijskih paketa, pa do reciklaže. U severnom Portugalu se nalazi jedno od najvećih evropskih ležišta litijuma, projekat Baroso, gde se komercijalna eksploatacija planira od 2027. godine, ovaj depozit spodumena smatra se najznačajnijim u Evropi. Pored njih i kineska kompanija Minth Holdings najavila je ulaganje od 870 miliona evra u Srbiji radi izgradnje više proizvodnih pogona za automobilsku industriju, uključujući komponente za električna vozila. Očekuje se da će ovaj projekat otvoriti preko 2.200 radnih mesta tokom naredne decenije. Minth već posluje u Srbiji, fabrike u Šapcu i Loznici, a ova ekspanzija treba da pozicionira našu zemlju na novu lestvicu u proizvodnom lancu EV industrije. Takođe, kroz partnerstvo sa slovačkim startupom InoBat, Minth planira razvoj gigafabrike baterija u Srbiji i pratećeg lanca dobavljača, što bi Srbiju direktno uključilo u evropsku mrežu proizvodnje baterija.

Navedene kombinacije domaćih resursa i stranih investicija uklapa se u širu strategiju EU da smanji zavisnost od uvoznih sirovina i komponenti iz Kine, izgradnjom sopstvenih kapaciteta za zelenu ekonomiju. Pored novih ulaganja iz Kine, Srbija beleži i rast saradnje sa postojećim proizvođačima iz Evrope. Fabrika automobila u Kragujevcu (u vlasništvu kompanije Stellantis) je počeo proizvodnju električnog Fiat modela prošle godine uz investiciju od oko 200 miliona evra. Očekuje se da serijska proizvodnja električne Fiat Grand Pande u Kragujevcu podigne BDP za 0,5 procentnih poena rasta BDP-a, i paraleno da zaposli oko 1.000 radnika. Jasno je da partnerstva sa inostranim investitorima - bilo kineskim ili evropskim - donose opipljive ekonomske koristi, od povećanja izvoza i priliva kapitala do razvoja lokalnih malih i srednjih preduzeća koja mogu postati dobavljači u novom lancu vrednosti. Uz to, razvoj domaćih kompanija poput ElevenEs u Srbiji, koje privlače i međunarodna sredstva (poput investicije Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju - EIT InnoEnergy), stvara dodatnu vrednost: profit ostaje u zemlji, a znanje i tehnologija se razvijaju lokalno.

Tehnološki napredak

Uz ekonomske benefite, strane investicije donose i transfer tehnologije i znanja koji mogu ubrzati tehnološki napredak. Litijum-gvožđe-fosfat (LFP) baterije dobar su primer. Kineski proizvođači su godinama usavršavali LFP hemiju baterija, koja se nekada smatrala inferiornom zbog niže gustine energije, ali je zahvaljujući kineskim inovacijama LFP dostigao gotovo polovinu globalnog EV tržišta poslednjih godina. LFP baterije nude nižu cenu, bolju sigurnost (manji rizik od zapaljenja) i dugovečnost, što ih čini posebno privlačnim za električne autobuse, kamione i stacionarna skladišta energije, a sve više i za automobile. Evropa sada pokušava da sustigne te inovacije - i tu Srbija zauzima neočekivano važno mesto. ElevenEs, srpski startup koji je razvio proizvodnju LFP ćelija, otvorio je prvu fabriku LFP baterijskih ćelija u Evropi. Projekat predviđa izgradnju kompletne gigafabrike sa kapacitetom od 8 GWh godišnje do 2026, uz planirano proširenje na čak 48 GWh (u dve faze) u narednih pet godina. Za zemlju veličine Srbije, to je podvig koji je moguć zahvaljujući spoju domaće inicijative i stranog partnerstva - ElevenEs podržavaju i evropski investicioni fondovi, prepoznajući stratešku važnost takvog pogona. Tehnološki aspekt ovog projekta je impresivan: ElevenEs proizvodi prizmatične LFP ćelije namenjene električnim automobilima i sistemima za skladištenje energije, s tim da su njihove baterije u potpunosti bez kobalta i nikla, metala koji dominiraju u uobičajenim litijum-jonskim baterijama. Ovo ih čini prvom takvom baterijom „Made in Europe“. Takođe, celokupna proizvodnja ElevenEs baterija napajana je 100% energijom iz obnovljivih izvora (hidro, vetar, sunce), čime se postiže manji ugljenični otisak proizvoda. Takva kombinacija - lokalna kompanija koja koristi najmoderniju tehnologiju i pritom poštuje principe održivosti – postavlja Srbiju na mapu inovacija. Kroz ovakve projekte, domaći inženjeri i radnici stiču znanja o najnovijim procesima u proizvodnji baterija, od hemijskog inženjerstva do automatizacije, što dugoročno jača tehnološku bazu zemlje. U širem kontekstu, evropska industrija baterija postaje konkurentnija, standardizovanija i spremnija da uvede inovacije brže na tržište, zahvaljujući sinergiji sa kineskim tehnološkim dostignućima i domaćim inicijativama.

Prisustvo kineskih EV brendova na srpskom tržištu

Kinesko prisustvo u EV sektoru sve je vidljivije i u Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU i partner u kineskoj inicijativi „Pojas i put“. Na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu 2025. premijerno će biti predstavljen jednog od najprodavanijih EV brendova na svetu BYD. Kineski proizvođač električnih vozila će po prvi put izlagati svoje modele u Beogradu i očekuje se izuzetno interesovanje posetilaca i najverovatnije će biti najveća atrakcija ovogodišnjeg sajma. Organizatori su istakli da su kineski brendovi, uključujući BYD, u predsajamskom periodu privukli rekordno interesovanje publike, čime se potvrđuje rastuća uloga kineskih kompanija na srpskom automobilskom tržištu. Pored BYD-a, na sajmu će učestvovati i drugi kineski proizvođači, pokazujući najnovije modele električnih i hibridnih vozila, što ukazuje na trend širenja ponude EV vozila iz Kine ka potrošačima u Srbiji i regionu. Ovakva aktuelna dešavanja nagoveštavaju da bi srpski kupci uskoro mogli imati veći izbor električnih automobila kineskih marki, uz potencijalno povoljnije cene i brži prelazak na električnu mobilnost zahvaljujući konkurenciji na tržištu.

JMEV fabrika u Srbiji – lokalna proizvodnja za evropsko tržište

Osim kroz uvoz i promociju vozila, kineske investicije u EV sektor u Srbiji ogledaju se i u pokretanju lokalne proizvodnje. Kineska kompanija Jiangling Group Electric Vehicle (JMEV) potvrdila je plan izgradnje fabrike električnih automobila u Sremskoj Mitrovici. Ova fabrika, čija izgradnja treba da počne tokom leta 2025, ima za cilj da od 2026. godine sklapa električna vozila namenjena kako domaćem, tako i evropskom tržištu. Dugoročna strategija JMEV-a je da automobili proizvedeni u Srbiji budu “Made in Serbia” i kvalifikuju se za bescarinski izvoz u EU, čime bi se izbegle visoke uvozne takse koje je EU uvela na vozila proizvedena u Kini. Planirana početna proizvodnja iznosi između 3.000 i 5.000 vozila godišnje, uz mogućnost proširenja, a u startu će otvoriti najmanje 300 radnih mesta za lokalno stanovništvo. Kineski inženjeri učestvovaće u obuci srpskih radnika, ali će celokupna radna snaga fabrike biti domaća, što projekat čini značajnim za lokalnu ekonomiju Sremske Mitrovica i transfer znanja.

Perspektiva ove investicije za Srbiju je višestruka. Pre svega, otvaranje nove industrije - proizvodnje električnih automobila - diversifikovaće srpski industrijski sektor i stvoriti lance dobavljača komponenti u zemlji. Namera JMEV-a da vremenom uključi što više domaćih dobavljača (za delove koji se trenutno uvoze iz Kine) znači potencijalni razvoj pratećih preduzeća i dodatna ulaganja u Srbiji. Takođe, zbog trgovinskih sporazuma, vozila sklopljena u Srbiji mogla bi imati povlašten pristup tržištu EU. Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom (na snazi od 2024. godine) i istovremeno uživa bescarinski izvoz mnogih proizvoda u EU zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Iako će konačni režim zavisiti od ispunjavanja rules of origin kriterijuma i daljeg usklađivanja sa EU propisima, činjenica da kineska kompanija planira proizvodnju u Srbiji jasno pokazuje kako Zapadni Balkan može postati most za integraciju kineskih EV proizvoda u evropski lanac snabdevanja. Na širem planu, rast kineskih investicija - od gigafabrika baterija u EU do fabrika električnih automobila u Srbiji - odražava globalnu preraspodelu u automobilskoj industriji i prelazak na nove tehnologije. Za evropske države, pa i Srbiju, izazov će biti da iskoriste ove investicije za ubrzanje lokalne tranzicije ka e-mobilnosti, uz istovremeno obezbeđivanje da se ključna znanja i vrednost zadržavaju u domaćoj privredi. Ulaganja poput CATL-ove fabrike u Mađarskoj ili CALB-ovog projekta u Portugalu pokazuju da Evropa postaje centar proizvodnje baterija zahvaljujući i kineskom kapitalu, dok primeri kao što su BYD-ovo pojavljivanje na beogradskom sajmu i dolazak JMEV-a u Srbiju potvrđuju da kineski akteri vide Zapadni Balkan kao deo svoje evropske strategije. Kineske fabrike baterija u Evropi doprineće svakako bržoj elektrifikaciji i prelasku na zelenu energiju, ali Evropa istovremeno nastoji da strateške sirovine poput litijuma obezbedi iz pouzdanih izvora bližih kući. Uključivanjem u ove tokove, Srbija može ostvariti značajan ekonomski benefit i ojačati veze sa evropskim partnerima, istovremeno zadržavajući dugogodišnje prijateljstvo sa Kinom. Ova strategija može postići obostrana korist - Evropa dobija važan izvor litijuma i novu fabriku baterija, Kina plasira svoj kapital i tehnologiju, a Srbija dobija razvojnu šansu kakva se pruža jednom u generaciji, odnosno da retku priliku od igrača na marginama postane značajna karika evropske energetske tranzicije.