Kina hiperprodukcijom litijuma eliminiše konkurenciju

Suočeni smo sa ozbiljnom pretnjom koja dolazi iz Kine, a koja bi mogla imati katastrofalne posledice po globalnu energetsku tranziciju i sigurnost zapadnih ekonomija, a samim tim i za našu privredu koja je vezana za EU. Kineski proizvođači litijuma, ključnog minerala za baterije u električnim vozilima i zelenim tehnologijama, namerno preplavljuju svetsko tržište ovim metalom kako bi oborili cene i eliminisali konkurenciju. Ova strategija, kako je istakao Jose Fernandez, visoki zvaničnik iz američkog State Departmenta, predstavlja oblik "predatorskog cenovnog rata" sa ciljem potiskivanja projekata u drugim zemljama, naročito u Evropi i SAD.

Litijum, kao kritični mineral za zelenu tranziciju, nije samo pitanje ekonomske snage već i geopolitičke sigurnosti. Kineska strategija destabilizacije cene litijuma preti evropskim ambicijama za samodovoljnost u ovoj ključnoj oblasti. Trenutna situacija, gde je cena litijuma pala za preko 80% u protekloj godini zbog kineske hiperprodukcije, dovela je do zatvaranja rudnika, otpuštanja radnika i smanjenja proizvodnje u Evropi i drugim delovima sveta.

Ovaj scenario ne samo da ugrožava ekonomske interese zemalja poput Portugala, koje žele da razviju čitav lanac vrednosti – od rudarenja do proizvodnje baterija i reciklaže – već i sužava prostor za diversifikaciju lanaca snabdevanja. Portugal, koji ima značajne rezerve litijuma, već oseća posledice, kao i druge evropske zemlje koje pokušavaju da smanje svoju zavisnost od Kine. Naravno i Srbija treba biti zabrinuta zato što ima projekat Jadar i mogućnost da postane značajni proizvođač i prerađivač u narednom periodu.

Pored ekonomskih izazova, ova situacija ima i političke implikacije. Ukoliko Evropa i Amerika ne reaguju brzo, kineska dominacija nad kritičnim mineralima mogla bi ograničiti sposobnost Zapada da razvija zelene tehnologije i vodi energetski prelaz ka održivosti. Ovo je alarmantno jer bi Zapad mogao postati talac kineske kontrole nad litijumom, mineralom koji je ključan za baterije u električnim vozilima i skladištenje energije, što bi ugrozilo dugoročne klimatske ciljeve.

Rešenje leži u hitnoj potrebi da Evropa, zajedno sa SAD, postane nezavisna u pogledu litijuma. Potrebne su strategije koje podrazumevaju ulaganja u istraživanje, razvoj i eksploataciju sopstvenih izvora, kao i stvaranje održivog lanca snabdevanja. Evropa ima priliku da iskoristi svoje resurse u zemljama poput Portugalije, Finske, Nemačke i Srbije, ali joj je neophodna politička i finansijska podrška kako bi prebrodila ovaj "ciklus predatorskih cena".

Zajednička saradnja između evropskih zemalja i SAD-a ključna je kako bi se stvorila nezavisnost i otklonila zavisnost od Kine u ovoj strateškoj oblasti. Ukoliko Zapad propusti ovu priliku, ne samo da će biti ekonomski ugrožen, već i energetski prelaz ka održivim izvorima energije može biti ozbiljno kompromitovan.