EU i litijum: Strateški resurs za zelenu tranziciju i evropski standardi

U trenutku kada se svet suočava sa ozbiljnim izazovima poput energetske krize i klimatskih promena, snabdevanje kritičnim sirovinama postaje centralna tema u diskusiji o održivom razvoju.

Uprkos povremenim tvrdnjama u delu javnosti da je "vreme litijuma prošlo", takvi stavovi su naučno neutemeljeni. Litijum-jonske baterije po pitanju energije i dalje nadmašuju alternativne opcije zahvaljujući svojoj lakoći, visokoj energetskoj gustini i mogućnosti ponovnog punjenja. Prognoze za 2024. ukazuju da će električna vozila činiti oko 20% svih novih prodatih automobila u Evropskoj uniji. U poređenju sa tim, 2023. godina je donela impresivnu statistiku iz Norveške, gde je čak 81,2% svih prodatih automobila bilo električno. Potražnja za litijumom će, prema Evropskoj komisiji, porasti 12 puta do 2030. godine, a čak 21 put do 2050. godine. Ovaj rast potražnje povezan je sa širim evropskim ciljevima smanjenja emisija i prelaska na održivu mobilnost kroz inicijative poput Zelene agende. Zbog sve veće zavisnosti od uvoza i geopolitičkih izazova, kao što su rat u Ukrajini i nestabilnosti na Bliskom istoku, Evropska unija preduzima ključne korake kako bi osigurala sigurno snabdevanje litijumom. Jedan od značajnih primera ovog pristupa je partnerstvo sa Srbijom. U julu ove godine, Srbija je sa EU potpisala Memorandum o razumevanju, uspostavljajući strateško partnerstvo za održive sirovine, proizvodnju baterija i razvoj električnih vozila (Strategic Partnership on sustainable raw materials, battery value chains and electric vehicles). Srbija, sa projektom Jadar, planira najveći obim proizvodnje litijum karbonata u Evropi od 58.000 tona, dovoljno za 1,1 milion električnih automobila. U narednim tekstovima, osvrnuću se detaljnije na uticaj ovog projekta, ne samo na domaću privredu, već i na širu evropsku tranziciju ka održivoj mobilnosti i energetskoj nezavisnosti. Treba ipak napomenuti da je još u aprilu 2023. godine, Evropski savet odobrio Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act - CRMA), koji prepoznaje litijum kao jednu od 34 ključne sirovine za zelenu energetsku tranziciju. Cilj ovog zakona je da EU postigne veću nezavisnost u snabdevanju sirovinama kroz povećanje domaće proizvodnje, prerade i reciklaže do 2030. godine. Konkretno, zakon postavlja ambiciozne ciljeve: 10% domaće ekstrakcije, 40% prerade i 15% reciklaže litijuma, uz striktno poštovanje najviših ekoloških i socijalnih standarda. Jedan od ključnih elemenata CRMA je smanjenje zavisnosti od trećih zemalja, naročito Kine, koja trenutno dominira u preradi litijuma. Evropska unija trenutno uvozi čak 81% ekstrahovanog litijuma i 100% prerađenog, što je dugoročno neodrživo. Zbog toga je CRMA osmišljen da podstiče razvoj održivih i sigurnih lanaca snabdevanja. Ovaj zakon predviđa i finansijsku podršku za strateške projekte u oblasti rudarstva i prerade, uz striktno poštovanje strogih standarda kao što su smanjenje emisije CO₂, transparentnost u poslovanju i zaštita lokalnih zajednica. Zbog toga je EU u julu 2023. godine usvojila i novu Regulativu o baterijama koja postavlja okvir za održiv životni ciklus baterija, uključujući digitalni "baterijski pasoš". Pasoš će sadržati ključne podatke o poreklu sirovina, ugljeničnom otisku (greenhouse gases - GHG), reciklažnom kapacitetu, kao i informacije o proizvođačima, servisiranju i životnom veku baterije. Svaka industrijska ili baterija za električna vozila sa kapacitetom većim od 2 kWh na tržištu EU zahtevaće ovaj pasoš. Ovu temu ću takođe detaljnije obraditi u narednim tekstovima. Pored CRMA, Evropska unija je usvojila i Direktivu o korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Due Diligence - CSDD), kojom obavezuje velike kompanije da prepoznaju i upravljaju potencijalnim negativnim uticajima na ljudska prava i životnu sredinu duž celog lanca snabdevanja. To znači da će kompanije koje eksploatišu litijum morati da primene stroge mere održivosti, kao što su prevencija zagađenja, smanjenje emisije štetnih gasova i odgovorno korišćenje resursa, ukoliko žele da posluju na jedinstvenom tržištu EU. CSDD takođe obavezuje kompanije da razviju planove za klimatsku neutralnost, osiguravajući da eksploatacija litijuma doprinosi ciljevima EU za smanjenje emisija i održivi ekonomski razvoj. Litijum je centralan u ovom procesu, jer se koristi ne samo u baterijama za električna vozila, već i u skladištenju energije iz obnovljivih izvora, kao što su solarne i vetroelektrane. Efikasno skladištenje energije ključno je za postizanje klimatske neutralnosti zato što omogućava stabilno korišćenje obnovljivih izvora energije. Podrška litijumu kao ključnom resursu ne samo da ubrzava zelenu tranziciju, već donosi značajne ekonomske benefite, poput otvaranja novih radnih mesta, povećanja konkurentnosti evropske industrije i smanjenja zavisnosti od uvoza iz trećih zemalja. Uz porast globalne potražnje, od suštinske je važnosti da EU nastavi da razvija strateške rudarske projekte u skladu sa visokim ekološkim i društvenim standardima. Ovaj pristup će osigurati stabilno, održivo snabdevanje litijumom i dugoročnu sigurnost u postizanju ciljeva klimatske neutralnosti i ekonomske otpornosti Evrope.