Da li besplatan prevoz u Beogradu može smanjiti broj automobila na ulicama u 2025?

Uvođenje besplatnog javnog prevoza često se predstavlja kao rešenje za smanjenje broja automobila, saobraćajnih gužvi i zagađenja u velikim gradovima. Da li bi ova mera mogla doneti željene rezultate u Beogradu, gde je, prema podacima MUP-a iz 2023. godine, registrovano čak 687.858 automobila, što je za 51.607 više nego prethodne godine? U nastavku ću izložiti neke od realnih mogućnosti i izazova sa kojim se susrećemo.

Šta besplatan prevoz može doneti?

Besplatan prevoz bi mogao podstaći građane da češće koriste autobuse, tramvaje i trolejbuse umesto automobila. Time bi se smanjile gužve u špicevima i emisije štetnih gasova, posebno s obzirom na veliki broj starih vozila na ulicama.

Međutim, prema istraživanju Evropske komisije iz 2023. godine, samo 44% Beograđana zadovoljno je uslugama gradskog prevoza. Iako čak 54% stanovnika koristi javni prevoz, nismo među gradovima sa visokim nivoom zadovoljstva – za razliku od Ciriha, gde je čak 95% građana zadovoljno. Zanimljivo je da je cena karte u Cirihu 4,20 švajcarskih franaka (oko 4,30 evra), u Dubaiju 2.2$, dok je u Beogradu cena bila manje od pola evra. Ovo pokazuje da cena nije ključni faktor – građani su spremni da plate više za sistem koji je tačan, pouzdan i kvalitetan.

Koji su izazovi?

Beogradski javni prevoz suočava se s ozbiljnim problemima:

• Zastareli vozni park: Većina autobusa i tramvaja nije u dobrom stanju, dobar deo tramvaja je stariji od 50 godina, nema klime, što smanjuje pouzdanost i komfor putovanja.

• Preopterećenost: Gužve u špicevima obeshrabruju korisnike, dovoljno je da vidite linije kao što su 31, 26, ujutru ili pred kraj radnog dana.

• Smanjeni prihodi: Besplatan prevoz znači i gubitak sredstava koja bi mogla biti uložena u modernizaciju, takođe pre par godina je ukinuto i reklamiranje na autobusima kako je gradonačelnik rekao da bi grad bio vizualno čistiji, ali da li mi imamo prostora za taj luksuz ako to koriste kao izvor prihoda i gradski prevozi u Kopenhagenu ili Barseloni.

Od danas, prvog januara, naplata prevoza je zvanično ukinuta i prihodi gradskog prevoza su značajno opali, što znači da sve troškove preuzima grad, a dok troškovi za održavanje, zamenu vozila i plate vozača samo rastu. Takođe, odluka da se uklone reklame sa vozila GSP-a dodatno je smanjila mogućnosti finansiranja.

Da li će vozači ostaviti automobile?

Većina vlasnika automobila neće se lako odreći vožnje, uprkos besplatnom prevozu. Razlog leži u udobnosti, brzini i fleksibilnosti koje automobil pruža. Bez značajnih unapređenja u kvalitetu usluge, čak ni besplatan prevoz neće biti dovoljno atraktivan. Trenutne procene ukazuju da oko 40% korisnika nije plaćalo kartu ni u prethodnom sistemu, što ukazuje na slabost u organizaciji naplate.

Kako povećati efekat?

Besplatan prevoz može funkcionisati samo kao deo šire strategije:

• Modernizacija flote: Uvođenje električnih i hibridnih autobusa.

• Redovnost i povezanost linija: Bolje povezivanje delova grada.

• Ograničenje automobila u centru: Zone sa ograničenim saobraćajem i podsticaj za korišćenje bicikala i trotineta.

• Razvoj alternativnih vidova prevoza: Poput vodnog prevoza na Dunavu, čiji je razvoj trenutno zaustavljen.

Zaključak

Besplatan prevoz ima potencijal da smanji broj automobila na ulicama Beograda, ali samo kao deo šireg pristupa urbanom planiranju i značajnih infrastrukturnih ulaganja. Primer Ciriha pokazuje da cena nije presudna – ključ su kvalitet i pouzdanost.

Beograd mora ulagati u modernizaciju prevoza, prelazak na električna vozila i razvoj održivih alternativa kako bi javni prevoz postao atraktivna i praktična opcija za sve građane. Samo integrisanim pristupom možemo postići značajne promene i obezbediti grad koji diše punim plućima.

Sada je tekst sažet, informativan, i obuhvata ključne statistike i poređenja, čineći ga ubedljivijim i relevantnijim.